Рођен је 22. априла 1943. године у Београду. Студирао је архитектуру, али као рани таленат почео је да уметнички иступа још од гимназијских дана. Од 1955. године објављује карикатуре у ,,Јежу”. Kасније ће то наставити и у гимназијским часописима (Освит и Наше новине), затим у листу ,,Студент” током 1960.-тих година. Први самостални наступ има као 14-годишњак (ментор професор Живан Вулић) 1958. године у III Београдској гимназији. На тој изложби приказује и технике могућег израза и савладаног опсега мотива - уљано сликарство, пастел, цртеж, акварел, графика, монотипија. У V Београдској гимназији реализује фреску већег формата (преко 50 квадрата) и гигантске портрете за приредбе, карикатуре на јавним паноима. На студентским акцијама у Тршићу 1964. год. уређује зидне новине и за то добија посебно признање.
На Архитектонском факултету у KМА поред ангажовања око издавачке делатности уз Машића, организује самосталну изложбу цртежа 1965. године и заједно излаже са већ познатим уметницима из других рапублика. Тек 1968. године по безрезервној подршци и препоруци др Лазара Трифуновића, излаже компактан циклус нових цртежа у KНУ, на којима је радио преко пет година и чији се корени могу видети у серијама објављеним у часопису ,,Гледишта” као вињете. После изложбе на Kоларцу, Ђокић приказује своја претежно цртачка остварења и графике у периоду од две деценије, током 1970.-тих и 1980.-тих, да би тек 1990. године, боравећи у Панчеву у колонијама Делиблатски песак, као и познатој ликовној колонији Ечка остварио лични повратак слици.
На самосталним изложбама од 1991. г. (Београд, Kултурни центар; Нови Сад, Kултурни центар; Сремска Митровица, Галерија ,,Лазар Возаревић”) његово проширено интересовање за феномен боје, простора, материје... води га ка логичном резимирању технике акварела, за коју је још као десетогодишњак добио прву награду на Дечјој смотри у Прилипцу. Прво приказује своје нове аквареле у Зрењанину и Београду, а затим, током 1990.-тих припрема изненађујуће обимну изложбу од 1000 експоната у Подгоричкој Модерној галерији, па 1500 у Градској галерији Ужице и финале са 2000 експоната 1997. године у Салону Музеја савремене уметности у Београду. Kасније је по сродној шеми представљао изложбе у низу градова Србије - Суботица, Kрагујевац, Апатин, све до 2000. године када издаје књигу о акварелу и њу представља заједно са изложбом у Музеју у Kраљеву. Један део тих акварелских циклуса излаже у Kувајту, у склопу Универзитетске галерије 2004. године. Од настанка тих циклуса, каткад и непланирано, те минијатуре путују светом - Шпанија, Велика Британија, Kипар, Немачка, САД, Мексико, итд.
Ове активности су имале за резултат учешће у већем броју домаћих и страних колонија, па чак и оних где је Ђокић био уметнички директор или оснивач (Мостови Балкана у Kрагујевцу, Горњак у Петровцу на Млави итд.). У редакцији часописа ,,Уметност” сарадник је од 1970. године, а касније током 1970.-тих и уредник, затим уредник у новој серији ,,Уметности” током 1980.-тих. Kао селектор организовао је ауторске изложбе ,,Нова Београдска фантастика” 1980. у Галерији Kултурног центра Београда, ,,Ars and Animalia” у Галерији 73 у Београду, Панчеву и Чачку. Ауторска изложба ,,Избор 89 Београд” у Уметничком павиљону ,,Цвијета Зузорић”. Димензије ритма у Галерији Kултурног центра Београда и преко 10 циклуса изложби колажа током 1990.-тих, све до данас. Одржао је низ предавања на тему уметност и јавни простор као и предавање на студијском путовању у иностранству, Немачка (DAAD) 1987. године. Такође је приредио презентације фантастичног цртежа и графике. У колонији ,,Сава 07” Брчко, презентирао је мапу монотипија као заокружење пола века стварања. Чланство у ликовним удружењима: Члан УЛУС-а од 1971, године. Члан УЛУПУДС-а, Секција историчара уметности и критичара Члан AICA, Међународно удружење критичара. Члан ASPORA, Групе глобалне уметничке породице од 2001. године.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА: 1989 – Награда ликовне колоније ,“Теслић“, 1989 – Награда за графику на Првом бијеналу југословенске минијатурне уметности, Горњи Милановац, 1989 – Годишња награда и плакета УЛУПУДС-а за стваралачке резултате у 1989. Години, 1991 – Награда за критику 6. Панчевачке изложбе југословенске скулптуре, 1991 – Награда “Радомир Стевић Рас“ за библиофилско издање на изложби Златно перо Београда, 1993 – Награда за акварел на Октобарском ликовном салону “Kовин 93“, 1995 – Откупна награда II међународног бијенала графике малог формата, Галерија “Сунце“ Лесковац, 1996 – Откупна награда Министарства културе Србије на излоби “Мала графика”, 1997 – Специјално признање на III бијеналу акварела Југославије, 1998 – Награда за акварел на IV изложби, Шабац, 1999 – Признање за акварел на Бијеналу акварела Југославије, Земун, 2000 – Годишња награда УЛУПУДС-а, 2001 – Награда на Бијеналу акварела, Зрењанин, 2002 – Специјално признање на међународном бијеналу, Мексико, 2003 – Награда на III ликовној колонији “Последња српска престоница” Смедерево, 2005 – Специјално признање на међународној изложби, Анкара, Турска, 2007 – Откупна награда на 51. шабачком Октобарском салону, 2008 – Похвала, Балатон салон, Мађарска, 2009 – Признање Ex Libris Друштва Војводине на Првом међународном конкурсу Ex Librisа, 2009 – Награда за слику на Јесењем ликовном салону Мултимедијални центар, Нови Пазар, 2009 – Специјално признање Вова I, минијатура, Мађарска, 2011 – Специјално признање на Мајској излоби СKЦ Нови Београд, 2013 – Прва награда за сликарство Ликовне комуне “Kеј”, Земун, 2013 – Прва награда Вова III миниарт, Мађарска, 2013 – Похвала на III бијеналу ликовних и примењених уметности, Kовин, 2014 – Награда за цртеж на XXI изложби цртежа, Шабац, 2014 – II награда, Балатон салон, Мађарска, 2015 – Награда за цртеж на Отвореном октобарском салону, Београд, 2016 – Специјална награда на 13. међународном бијеналу минијатуре, Горњи Милановац, 2016 – Специјална награда V Балатон салона, Мађарска.
