Љиљана Стојановић (Љубљана, 1955) српска је ликовна уметница која је по завршетку Академије ликовних уметности у Беогрaду ступила на ликовну сцену Југославије са специфичним стилом и начином ликовног изражавања кроз који је временом на поступан начин трансформисла мотиве сопственe ликовности. До сада је излагала нa око педесетак самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања и наградa. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Рођена је 1955. године у Љубљани. Дипломирала је на Одсеку графике Факултета примењених уметности у Београду 1979. године. Последипломске студије на Одсеку графике Факултета ликовних уметности завршила је 1982. године у Београду. Члан је УЛУС-а од 1980. године, а УЛУПУДС-а од 2011. године у звању истакнутог уметника. Живи и своја ликовна дела ствара у Београду.
Љиљана Стојановић је у свим графичким техникама којима се до сада бавила, приказала велико занатско умеће и извођачку креативност у постигнутој лирској поетичности, уз адекватну иконику и врхунски сензибилитет за графичку материју. Изгледу њених графика често велики допринос даје избор графичких подлога - отисак на ручно рађеном папиру који она, најчешће, сама израђује; његова густина, провидност, транспарентност колористичких честица од различитих материја које убацује у пулпу током процеса израде. То је саставни део њене умешности, радозналости и маштовитости при стварању разноврсних и разнобојних структура папира који постаје равноправан пластички елеменат у експресији графичке слике. Кроз вишегодишњу трансформацију мотива уметница је данас прешла у област космологије, јер јој је то нудило безброј могућности пластичког ритмовања, игре кроз коју она непрестано ствара нове и нове варијанте сфероидног кретања, преламања, треперења, кружења, линеарног зрачења. Ту су примордијални универзални облици оптимистичке спирале и лавиринта као езотеричног појма ирационалности и хаоса. Она у својим делима ипак успева да на другачији и различитији начине интерпретира постигнути ниво пластичке и поетске експресије.
Љиљана Сојановић је за своје ликовно стваралаштво у периоду од 1982. до 2012. године добила 20 награда за графику и цртеж, међу којима су најзначајнија: 1983. Награда за графику на 20. ликовним сусретима, Суботица, 1990. Златно перо Политикиног забавника на 33. Златном перу Београда, 1996. Награда за графику на 37. октобарском салону, Београд; ГК, Београд, 1999. Похвала на Међународној изложби ЕX LIBRIS-a 800 година Хиландара, Београд; 2000. Златна игла на 80. Пролећној изложби УЛУС-а, Београд; 2002. Мали Печат Галерије Графички колектив, Београд; 2009. Прва награда за цртеж, Галерија 107, Земун; 2010. Диплома на Трећем међународном бијеналу ЕX LIBRIS DUNAV Историјски архив, Панчево; 2011. Плакета 43. мајске изложбе УЛУПУДСа, Креативна кошница, МПУ, Београд; 2012. Прва награда за акварел на 2. међународном бијеналу акварела, Галерија А, Београд. Радови јој се налазе у збиркама музеја: Народни музеј, Београд; Музеј савремене уметности Београд; Музеј града Београда, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад; Музеј графике, Бруник, Италија; Национални Музеј Јангон, Мјанмар: Галерија савремене ликовне уметности Ниш; Народни музеј, Краљево; Кабинет графике ЈАЗУ, Загреб; Народни музеј, Пожаревац, Савремена галерија, Зрењанин и многобројним приватним колекцијама у Србији и иностранству. До сад је самостално излагала педесетак пута у Београду, Крагујевцу, Чачку, Тивту, Улцињу, Пожаревцу, Инђији, Јангону и другим местима.
