Димитрије Тасић, књижевни критичар. Рођен 1938. у Рашки. Kњижевни критичар, уредник, издавач у пензији Димитрије Тасић преминуо је 12. маја 2021. године од последица корона вируса у 83. години. Био је уредник листа ,,Студент“, главни и одговорни уредник књижевног листа ,,Видици“, уредник ТВ емисија ,,Лектира“ и ,,Kултура данас“, главни и одговорни уредник БИГЗ-а, као и секретар Задужбине Милоша Црњанског. Димитрије Тасић био је уредник часописа ,,Наше стварање“ од 1998. до 2005. и од 2007. до 2008. године.
Димитрије Тасић, новинар, уредник листова и часописа, издавачке куће БИГЗ, сарадник и уредник емисија из културе, магистрирао је радом (1978) О неизрецивом у поезији Душана Матића. Магистарски рад послужио му је као основа за обимну књижевну студију о Матићу названу Дно и сјај. Наслов је изведен из Матићевог стиха Да се додирне тамно дно и неизрециви сјај живота (из поетске књиге Лажа и паралажа ноћи). Поднаслов (поменути магистарски рад) тематизује књигу, а називи поглавља која Тасић групише у три дела узети су из наслова Матићевих есеја. Читалац на првим странама књиге усмерен је ка кључном појму – неизрецивом, у који се укључује мисао која измиче, непоузданост сазнања, те питања без одговора. Поглед у недоглед драма је изрицања неизрецивог, уз златну прашину речи, трагање за поезијом која је „хлеб свих људи.“ Тасић наводи проблем неизрецивости код Матића као проблем сазнања и као проблем израза. Ивица сазнања је непотпуна, а моћ песничког говора тајна слутње, сугестије, скривености.
Димитрије Тасић је рођен 1938. године у Рашки, где је његов отац службовао, али су сви његови корени у Лесковцу. По очевој линији потомак је протојереја ставрофора Михајла Тасића, а по мајци, бакалске породице Нисе Јовановића. У Лесковцу је растао и завршио Основну школу ,,Вук Караџић’’. По тадашњем систему школовања, гимназија је онда имала осам разреда. Он шести разред завршава у Лесковцу, а седми и осми разред у Нишу. Упоредо са похађањем гимназије у Лесковцу, завршава и Нижу музичку школу. По матурирању 1957. године, уписује у Београду и завршава југословенску и светску књижевност. Истовремено похађа средњу музичку школу у класи чувеног педагога Јеле Кршић. Дипломирао је на клавирском одсеку. Димитрије Тасић, још док је студирао југословенску и светску књижевност, из ,,Студента’’ прелази у ,,Видике’’, лист за књижевност, уметност и културу и то као главни и одговорни уредник. У ,,Студенту’’ је, наиме, био од 1958. године, а у ,,Видицима’’ од 1963. до 1965. По завршетку студија, следи војска у Загребу, а онда десетогодишњи рад на ТВ Београд, где је уредник емисије ,,ТВ лектира’’ и ,,Културни додатак’’. То је време од 1967. до 1977. године. Потом прелази у БИГЗ где је 22 године године био уредник филозофских издања, а последњих 12 година и главни и одговорни уредник до пензионисања средином 1999. године. Последњих десет година, као уредник БИГЗ-а, био је уредник дела Милоша Црњанског, а још од пре био је уредник Задужбине Милош Црњански (критичко издање), што је један од највећих издавачких пројеката после Другог светског рата у нас. Димитрије Тасић, дуго и врло успешно је уређивао лесковачко Наше стварање, али је у том мукотрпном послу имао и доста проблема, па је, коначно, са те дужности отишао – незадовољан! Димтрије Тасић се огледао и као песник.
Ноктурно
Линијо сна коју изговарам
Пределом непостојећих речи
Откривена чулом ноћи
Као неизмишљени бол
Тамо где заувек остајеш
У обнављању љубави
Где је изгубљена моћ одласка
Пре свих времена звезда
Пре звезде ослобођене вечности
У лику који љубим
Пре лика зашлог у биљку
Пре биљке враћене свом почетку
Води земљи ваздуху сунцу
Пре сунца настављеног у камену
Пре свих времена звезда
Времена звезда
Пре смрти.
Димитрије Тасић
