Богдан Богдановић (Београд, 20. 8. 1922. - Беч, 18. 6. 2010.)
Ренесансни стваралац, архитекта и скулптор, врсни графичар, писац, есејиста, енциклопедиста и личност изузетне креативне ерудиције. Познат по својим смелим идејама, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године био је Богдан Богдановић. Професор Архитектонског факултета, носилац највиших награда АВНОЈ-а, остао је упамћен као надреалиста, инжењер архитектуре, професор универзитета: Архитектонски факултет у Београду, редовни од 1973. САНУ: Одељење ликовне и музичке уметности: дописни члан од 28. 5. 1970. до 24.2.1978. (када је прешао у Одељење друштвених наука) и од 25. 4. 1980. (поново у матичном одељењу). Поднео захтев да буде разрешен чланства у САНУ писмом од 19. 5. 1981. Одбори: Одбор за архитектуру и урбанизам. Признања: Октобарска награда Београда, 1960. и 1966; Награда Савеза архитеката Југославије, 1964; Седмојулска награда, 1976; Награда Menaco Honorosa XII бијенала у Сао Паолу, 1973; Награда АВНОЈ-а, 1981. итд... Орден за храброст, 1945; Орден рада са црвеном заставом, 1965; Орден командира Легије части, 1984. итд.
Богдан Богдановић је рођен у Београду, где је дипломирао архитектуру на Техничком факултету. У Народноослободилачкој војсци Југославије 1944. је рањен, демобилисан је у чину поручника и одликован Орденом за храброст. У периоду од 1964. до 1968. био је председник Савеза архитеката Југославије. Од 1970. био је декан Архитектонског факултета, а две године касније, због покушаја спровођења модернизације архитектонске наставе, био је приморан да одустане од реформи и поднесе оставку на ту функцију. Био је члан САНУ, али је оставку на чланство дао 1981. Шест година касније постао је један од оснивача и чланова Међународне академије архитектуре. Од 1982. до 1986. године, Богдановић је био градоначелник Београда. Имао је атеље и основао алтернативну школу у Малом Поповићу. Београд је напустио 1993. и од тада је живео у Бечу. Био је члан Баварске академије лепих уметности. Његово прво остварено дело је „Споменик јеврејским жртвама фашизма”, а прва објављена књига „Мали урбанизам”. Два пута је награђиван Октобарском наградом града Београда, први пут за Спомен-гробље жртавама фашизма у Сремској Митровици 1961, а други пут 1966. за Споменик у Јасеновцу. Добитник је и Хердерове награде. Беч је уложио велика средства да, на државном нивоу, организује изложбу стваралаштва Богданa Богдановићa, третирајући је као велики европски културни догађај. Изложба је организована у Музејском квартиру, у Архитектонском центру Аз. Златни орден града Беча за посебне заслуге додељен му је 12. марта 2003. године.
Спомен-табла Богдану Богдановићу, некадашњем архитекти, професору Београдског универзитета и градоначелнику Београда откривена је 20.6.2017. године, на згради где је становао и радио, на Врачару, у Макензијевој 78. Oставио је више од 30 књига и 23 споменика, међу којима су и онај подигнут жртвама фашизма у Јасеновцу и споменик „Слободиште” у Крушевцу.
