Антоније Маринковић, познат и као А. М. Младунац, Мефисто и Андра (Корман код Алексинца, Краљевина Србија, 21. мај 1917. - Крушевац, СФР Југославија, 16. јул 1987.), био је српски књижевник. Основну школу завршио је у Скопљу и Крушевцу. Гимназију је завршио у Крушевцу. Један је од оснивача СКОЈ-а у Крушевачкој Гимназији. Због своје политичке активности, више пута био је затваран пре Другог светског рата. За време рата се склонио у Корман, а 1944. године, постаје борац Треће јужноморавске бригаде на Јастрепцу. Тада је рањен и послат на лечење у Италију. Вратио се крајем 1944. године. Од тада ради у штабу Друге армије у Тузли, у листу Наш фронт. Радио је неко време и у Загребу, где је био секретар за средњошколско образовање официра, 1945. године. У Београду постаје сарадник листа Народна армија, уредник Књижевних новина и члан КУД „Иво Лола Рибар“, 1946. године. Од 1950-1959, живео је у Корману, потом био наставник основне школе у Гредетину. Од 1960. настањује се у Крушевцу где остаје до краја свог живота. Више година је радио у Историјском архиву Крушевац. Ово је фотографија Антонија Маринковића, настала јула 1985. године, док говори на књижевној вечери, у Народној библиотеци Др Душан Радић, у Врњачкој Бањи, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре.
Један је од покретача листа Народ (Крушевац, 1939.). Публиковао је збирку песама Жетва 1939. године која је забрањена због револуционарних идеја. Био је члан Књижевног клуба Багдала од оснивања, 1959. године. Са групом писаца издвојио се из Клуба и 1968. године основао Удружене ствараоце Синтеза и био уредник првог броја. Од 1964. године био је члан центра за фантазмагику у Бриселу и стални сарадник часописа Fantasmagie. Превођен је на француски, италијански, руски, румунски, чешки и фламански језик. Преводио је са енглеског, италијанског, француског и руског. Био је члан Удружења књижевника Србије. Писао је песме, приповетке, драме, есеје, књижевне критике. Бавио се и есејистиком из области ликовне и музичке уметности. У рукопису су остала необјављена његова дела Кнегиња, драма у четири чина и Веселин: постхумна меморија, (монодрама), Чедни и бесни, роман (одломак објављен у Багдали, август 1987.). Библиографија: Жетва, песме 1939, Стопе на води, песме 1952, Кризалида: приповетке 1960, Светковина поезије: о Тину Ујевићу 1961, Недоглед: песме 1962, Река људима говори, књижевна критика о делу Живка Јевтића, 1963, Густина бића: песме 1969, Шест векова Крушевца: (1371-1971) 1971, Мачак пред голицавим пределом: приповетке 1974, Трагајући, песме 1978. Анђама модерни Мефисто 1978, Понижење с молитвом 1980, Човек против Баш-челика 1981, Таоци 1983, Сутјеска 1984, Затворен у телу 1986. и Расински народно-ослободилачки партизански одред, 2011. године.
