У четвртак 13. септембра у 19:00 о личности и делу познатог српског педагога Јована Миодраговића говориће проф. Драган Париповић.
Јован Миодраговић рођен је 29. августа 1854. године у селу Станишинци надомак Врњачке Бање у сиромашној сељачкој породици са седморо деце. Основну школу завршио је у Трстенику, а гимназију у Крагујевцу. Сам се издржавао писањем писама, тапија и обављањем разних других послова, те рано школовање памти по константном умору и крајњем сиромаштву.
У четвртак 6. септембра у 1300 у холу наше библиотеке биће одржана промоција првог тома Енциклопедије Републике Српске. О књизи ће говорити академик Љубомир Зуковић и академик Рајко Кузмановић, председник Академије наука и умјетности Републике Српске.
Представљање овог значајног пројекта за српску културу у целини део је манифестације Дани Републике Српске у Србији, која се ове године одржава од 3. до 8. септембра у више градова у Србији.
Очекујемо вас.
У понедељак, 27. августа у 1900 гост наше библиотеке биће г-дин Милован Данојлић, песник, прозни писац, писац за децу, есејиста, књижевни критичар, преводилац са француског, енглеског, руског и шпанског језика. Добитник НИН-ове награде, октобарске награде града Београда, Змајеве награде, награде Бранко Ћопић, награде Исидора Секулић, награде Десанка Максимовић, Виталове награде, Жичке Хрисовуље, дописни члан САНУ.
Не пропустите!
У петак 24. августа у 1900 у нашој библиотеци ће бити представљена књига Врњачка Бања у "Политици" (1904 - 1941), коју је приредио Огњан Топаловић. Књигу чине новински чланци о Врњачкој Бањи објављивани у дневном листу Политика од њеног оснивања 1904, године, па све до 7. априла 1941. тј. до напада хитлеровске Немачке на ондашњу Краљевину Југославију.
О Књизи говори Огњан Топаловић.
Добро дошли.
У четвртак 23. августа у 1900 холу билиотеке биће одржано предавање Српски средњи век - владарке и списатељице. Циљ предавања јесте да буде прилог осветљавању доприноса жена српској средњовековној култури: за њих су преписиване и превођене књиге, сликане иконе, оне су помагале изградњу цркава и манастира и богато их даривале. Бавиле су се и црквеноуметничким везом, тако да њихови радови представљају драгоцене споменике примењене уметности.
Поред тога, постоје жене које су у средњем веку владале и писале, тако да се њихово учешће у друштвеном животу тог доба никако не сме превидети.
Упознавање са делатношћу значајних жена из српске прошлости представља аргумент у прилог тези да су жене у свим историјским раздобљима давале значајне резултате, кад год су за то имале услова. У средњем веку су се духовним и културним активностима бавиле кнегиње, деспотице, царице – дакле, жене из највише друштвене класе, којима су биле доступне књиге, путовања и комуникација са образованим људима.
Подсећање на знамените жене наше прошлости, поред свог значаја са становишта информативности, омогућује ширење увида у женско стваралаштво и она ове, временски удаљеније периоде.
