У четвртак 13. септембра у 19:00 о личности и делу познатог српског педагога Јована Миодраговића говориће проф. Драган Париповић.

Јован Миодраговић рођен је 29. августа 1854. године у селу Станишинци надомак Врњачке Бање у сиромашној сељачкој породици са седморо деце. Основну школу завршио је у Трстенику, а гимназију у Крагујевцу. Сам се издржавао писањем писама, тапија и обављањем разних других послова, те рано школовање памти по константном умору и крајњем сиромаштву.

Године 1871. почиње да похађа Прву учитељску школу у Србији и Крагујевцу у коју га је привукло „школовање о државном трошку“ што га ослобађа напора у стицању средстава за живот и школовање што се позитивно одржава на његов успех у школи. Овај период обележава низ успешних семинарских радова и реферата. Смелост у закључцима и оштрина запажања наговештавају будућег ствараоца.

Због изузетне способности и постигнутих резултата Mинистарство просвете и црквених послова по завршетку школовања распоређује Јована Миодраговића у елитну основну школу код Саборне цркве у Београду. Шест година Миодраговић, на сопствени захтев, води први разред и уводи нов приступ настави за срећније и веселије детињство, за нове односе и слободу у школи.
Његови ученици су са задовољством причали како су учили у првом разреду, кроз шале и у игри са учитељем. Често су били ван учионице, шетали, певали, трчали, играли се и  скакали, радо се сећајући грудвања са учитељем на Калемегдану.
Студије у Лајпцигу и рад у Министарству просвете
Године 1880. Кнежевина Србија шаље Миодраговића на школовање у Лајпциг да би развио свој критички став према васпитно-образовној пракси и унапредио је. Након трогодишњег школовања Миодраговић ради као професор Учитељске школе у Београду и Алексинцу и у I и II београдској гимназији.
Године 1897. постаје референт за основну наставу у Министарству просвете и црквених послова, ради на доношењу закона о основним школама и на изради наставних планова и програма за гимназије и основне школе. Залаже се за увођење ручног рада у школе, за побољшање друштвеног статуса и шира права просветних радника, као и за немешање цркве и попова у рад наставника и за одстрањивање црквенословенског језика из школе и увођење народног језика у школе.

Допринос рушењу старе школе, догматског типа, Јован Миодраговић је дао и као просветни надзорник, уредник „Просветног гласника“ и члан Главног просветног савета Краљевине Србије и широком списатељском делатношћу која није јењавала све до његове смрти.
Умро је 14. маја 1926. године у Београду.