Докторска студија Милана Орлића Андрић, Црњански, Пекић (приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа), структуралистички преиспитује српски књижевни канон ХХ века. Ова студија даје оригиналан допринос српској књижевној теорији. Овако опсежно и захтевно истраживање фигуре приповедача и приповедних структура у српском модернизму и постмодернизму, као што је Орлићево – до сада није објављено.

Обухватајући избор српских писаца од којег застаје дах, укључујући оне који су тачно идентификовани као „претече“ модернизма и постмодернизма, Орлићева студија је дубински фокуксирана на тројицу кључних аутора. Реч је о писцима који својим делима повезују српски и југословенски модернизам и постмодернизам: Иви Андрићу, Милошу Црњанском и Бориславу Пекићу.

Осим за српску, назначени моделу су релевантни за истраживања славистичке и европске литературе. Написана на енглеском језику, студија је преведена на српски језик.

(Из рецензције проф. др Томислава Лонгиновића.)

О књизи говори аутор.

Салон библиотеке, уторак 21. октобар у 18.00