Пољски редитељ Анджеј Вајда успео је да за девет деценија живота направи изузетан филмски опус који се бавио болним, скрајнутим па и забрањеним темама у његовој домовини. Од трилогије која говори о данима непосредно након завршетка Другог светског рата (Покољење, Канал, Пепео и дијаманти), преко Човека од мрамора који је открио сву бесмисленост прокламованог радничког ударништва до Човека од гвожђа који је најавио еру Солидарности и Леха Валенсе те готво тестаментарног дела Катин у коме на уметнички начин демаскира велики погром пољских официра 1940. године у Катинској шуми, Анджеј Вајда се непоколебиво борио за истину, директно гурајући прст у око комунистичком режиму и Пољској. Притом, за разлику од многих уметника, никада није емигрирао. Човек са ставом.

Говори Милан Никодијевић.

Салон библиотеке, понедељак 30. јун у 19⁰⁰