Изложбом Плави чуперак у Гаравом сокаку, Библиотека полази у сусрет Светом Трифуну и Светом Валентину. Изложба је посвећена Мирославу Мики Антићу, најљубавнијем песнику са боемском душом.

Љубав је једини ваздух

који сам удисао

И осмех једини језик

који на свету разумем.

На ову земљу сам свратио

да ти намигнем мало.

Да за мном остане нешто

као лепршав траг.

Песник који је живео слободно и независно, живео је више живота, био је песник, боем, новинар, певач, сневач, сликар, драматург, сценариста, пустолов, паор, морнар, зидар, боксер, мајстор свакојаких вештина, маг.

И данас живе његови стихови као и анегдоте о уметнику који је стварао баш тако као што је и живео – аутентично и непоновљиво, а он је сада у неком звезданом сазвежђу и понекада нам само намигне са небеских висина. Можда му и тамо Јаника Балаж свира „Пира манге коркоро“ (Лутам сам по свету).

Изложба је отворена у Салону Библиотеке од 4. фебруара.

Улаз је слободан, добро дошли!