Двадесет пета по реду оптужба против св. Јована Златоустог на тзв. сабору „Код храста“ године 403. године, на коме је свгнут и послат у прво изгнање, била је, како читамо код ученог Патријарха Константонопољког Фотија, то „да је јео сам, живећи погубни живот Киклопâ“.

Многе, још глупље од ове, оптужбе су тамо наведене међу претходне двадесет четири. А било их је укупно двадесет девет! На њих је неки монах Исикије придодао још седамнаест нових. За сваки случај.

Свакоме ко је макар мало читао беседе овог великог Проповедника, свака је смешнија од претходне.

Па ипак, ова двадесет пета нам нешто говори. Најпре то да је оно што је данас уобичајено, то наиме да човек једе сам, некада сматрано необичним. И друго, то да Златоусти у оноликом Константинопољу није имао са ким да обедује!

Данас је, наравно, као и све друго и то сасвим обрнуто. Ако једете сами у неком ћошку, на сигурном сте. Ако, пак, обедујете са породицом, или пријатељима, наћи ће се брзо неко да вас тужи!

Дејан Ј. Лучић