Сва тајна друштва до дана данашњега свој праузор имају у питагорејском братству. О њему се врло мало зна, што је сасвим разумљиво с обзиром на то да је постојала забрана одавања тајни људима непосвећеним у њих. Са друге стране, о њему се врло много пише, што је такође сасвим разумљиво с обзиром на то да, најпре – људе привлаче тајна друштва, и друго – не може се погрешити, јер готово ништа се поуздано и не зна о раном питагорејском братству. Шта год да напишеш и кажеш – и јеси у праву, и ниси у праву.

Оно што је, међутим, познато то је да је унутар братства постојала подела на математичаре и акузматичаре.

Питагора

Реч ἄκουσμα (акузма) у грчком означава оно што је неко слушао и чуо, сама реч је изведеница од глагола ἀκούω – слушати. Акузматичари су, дакле, слушали и били послушни. Био је то почетни, и уједно нижи вид припадништва братству. Акузматичари су углавном неговали и држали се понеких забрана или пак препорука које су се тицале свакодневног живота. На пример:

„Одгајај петла, али га немој жртвовати, јер је он посвећен месецу и сунцу“. „На мерицу за жито не седај“. „Мимо светиње се немој огледати“. „Не буди опседнут необузданом радошћу“. „Кад устанеш из постеље умотај постељину и поравнај место на коме си лежао“. „Пљуни на своју одсечену косу и нокте“. „Не остављај траг лонца у пепелу“. „Уздржавај се од боба“ итд, итд.

Математичари су, међутим, били „зналци“. Μάθημα (матима) је на грчком знање, наука. Проучавали су Питагорин наук, бавили се бројевима и музиком, учили се да слушају „хармонију сфера“ која није доступна обичном људском уху и били у поседу једног вишег знања. Ког? Па тог да су акузматичари обичне будале. Но пошто су и сами у почетку припадали акузматичарима – ћутали су о томе. Људи не желе ни сами себи да признају кад испадну будале, а камо ли другима.

Дејан Ј. Лучић