Да би Србија на свом европском путу дошла до циља, тј. до пуноправног чланства у ЕУ, она најпре мора да пређе половину тог пута. А да би дошла до половине пута мора најпре да пређе половину те половине, а да би прешла половину половине … дакле, Србија никада неће ући у ЕУ.

Ако сте учили философију у средњој школи требало би да сте препознали Зенонов парадокс познат под називом Дихотомија (дословно: дељење или цепање на два дела). Једну од четири његове „речи“ или доказа против кретања. Аристотел је те његове „речи“ касније назвао „апорије“, а јелинска реч апориа означава стање у коме се човек налази када не зна на коју страну да крене, што је најбољи опис стања у коме се ми већ одавно налазимо.

А ако мислите да је ово само згодно смишљен штос, грдно се варате. Србија никада неће ући у ЕУ и најбоље је да што пре заборави на њу. Не због тога што је у ограниченом времену немогуће обавити неограничено дељење простора, него зато што тамо нисмо добродошли, нити нам је тамо место.