Велики јелински поета, законодавац и реформатор политичког живота Солон и атински тиранин Писистрат били су рођаци. Мајке су им, кажу, биле сестре од стрица, а њих двојица, дакле – браћа од тетке. Али осим крвнога сродства нису имали ништа заједничко. Народ је, наиме, Солона хтео за тиранина, Солон међутим није хтео тираниду, веровао је да људима треба да владају закони. Писистрат је свом душом жудео за тиранидом, али њега није хтео народ. То му је био мали проблем. Но, решио га је. Три пута је приграбио себи тиранску власт, и сва три пута – на превару.

Прву тираниду завео је 561. или 560. године пре Христа тако што је ранио сам себе и своје мазге, појавио се на атинској агори, дигао галаму како су га, зато што је пријатељ народа, ранили политички противници и затражио од атинске скупштине да му додели стражу. Добио је личну гарду (тзв. батинаше, били су, наиме, наоружани тољагама) и уз помоћ гарде завео тираниду.

Солон је добро знао шта његов бата Пизистрат спрема. Зато се био упутио у скупштину са копљем и штитом у руци, предсказао им тамо намеру Писистратову, и не само то, него је био спреман и да помогне у борби против њега. Пошто му нису поверовали, свој говор завршио је овако: „Мужеви атински, ја сам од неких од вас мудрији, а од неких храбрији, мудрији сам од оних који нису свесни преваре Писистратове, а храбрији од оних који су је препознали, али ћуте из страха“. Када је Писистрат већ завео тираниду, Солон је одложио оружје испред врховне команде, па казавши: „Отаџбино, помогао сам ти и речју и делом“ отпловио је у Египат и на Кипар.

Таквих као што је Писистрат има свуда, и колико хоћеш, нарочито код нас. Мало је таквих као што је Солон, нарочито код нас. Па и кад их буде, отплове у иностранство, без борбе и без речи. А без Солона не може. Писистрат је владао по Солоновим занонима!

Дејан Ј. Лучић