Вести

Звонко Тарле, дугогодишњи новинар и књижевник, рођен је 1951. године у Дрнишу. Као позоришни редитељ радио је у Дубровнику, Сплиту и Ријеци. До 1991. године био је дописник Борбе из Ријеке, након тога новинар Борбе у Београду и председник избегличког Друштва новинара Хрватске са привременим седиштем у Београду.

Звонко Тарле је уређивао београдски недељник Одговор, који се бавио избегличким темама и основао новосадски Радио 021. По препоруци УНХЦР-а, 1996. године одлази у Бањалуку, где оснива мултиетнички Радио Kонтакт, а сличну идеју спроводи и на Kосову и Метохији, где у Kосовској Митровици оснива Радио Kонтакт Плус.

Након тога, 2003. године у Бањалуци оснива месечник Даница, а 2005. године културни центар, чији је директор био све до смрти. Звонко Тарле, дугогодишњи новинар и књижевник, преминуо је у Београду, после дуже болести, 27. 05. 2010. године. Књиге: Флуминенсиа, ЦВ: Мисија, Осмјех балзамиране дјевојчице, Перо и гроб ( Писма за Сарајево)...

Милутин Срећковић рођен је 10. октобра 1934. године. Милутин Срећковић (1934-1995) био је професор и књижевни критичар, припадао је оној делатној генерацији српске критике која се седамдесетих и осамдесетих година прошлог века залагала и борила за српско књижевно стваралаштво и српско језичко завештање. Милутин Срећковић је био сарадник бројних, заправо свих иоле значајнијих књижевних часописа.

Томислав Карађорђевић (Београд, Краљевина СХС, 19. јануар 1928. - Топола, Савезна Република Југославија, 12. јул 2000.) је био југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића. Рођен је 19. јануара, 1928. године у Београду, на Богојављење по јулијанском календару, у 1 сат, као други син краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), Александра I Карађорђевића Ујединитеља (1888-1934) и краљице Марије (1900-1961), друге ћерке румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865-1927) и румунске краљице Марије (1875-1938). По жељи свог оца, принц Томислав је требало да се роди у Загребу, међутим како је те године у Хрватској била јака зима од тог пута се одустало.

Неда Арнерић (Књажевац, ФНР Југославија, 15. јул 1953. - Београд, Србија, 10. јануар 2020.) била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица, дипломирана историчарка уметности и бивша политичарка. Битне  улоге: Вишња на Ташмајдану - Вишња, Исправи се, Делфина - Делфина Чакар, Ко то тамо пева - млада, Халоа - празник курви - Мајра, Наша мала клиника - Сања Попић, Полицајац са Петловог брда (филм) - Наталија, Бошкова бивша жена. На VI   Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 15. - 20. август 1982. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Неда Арнерић je добила Специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу - златни римски новчић, за улогу Дане у филму Лов у мутном“. Властимир Власта Радовановић је редитељ и сценариста филмa „Лов у мутном“.

Душан Гавела (Београд, Краљевина Југославија, 1939. - Беч, Аустрија, 1999.) је био српски сликар, графичар, илустратор и карикатуриста. Рођен је 1939. године у Београду. Студирао је на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Љубице „Цуце“ Сокић. Академију је завршио 1967. године. Од 1963. до 1964. године је студирао у Француској, у Школи лепих уметности (École des Beaux-Arts). Након завршетка студија, од 1967. до 1969. године живео је у Француској. Био је професор на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду (данас Висока школа ликовних и примењених уметности у Београду). Био је члан Удружења ликовних уметника Србије (од 1971. године) и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (од 1979. године). Био је у браку са сликарком Џојом Ратковић-Гавела. Преминуо је у Бечу 30. јуна 1999. године. Године 2008. је изашла монографија о Душану Гавели коју су написали Никола Кусовац и Петар Петровић.

Душан Гавела, илустратор, карикатуриста и графички дизајнер, био је цртачки и сликарски мајстор, овај стваралац још од младалачког сусрета са ликовном уметношћу одлучио је да се посвети наративним или наглашено емотивним иконографским садржајима, рођеним из сновиђења и силовито размахнуте маште. Душан Гавела је сматрао да уметношћу треба уздрмати човека, сасути му у лице истину и пробудити га. То показује сјајна монографија у којој се могу наћи Гавелине слике, цртежи, графике, илустрације, биографија са бројним фотографијама из живота, изводи из штампе. Сажети текст дат је и на енглеском.