Вести

Милан Ерак (Kикинда, ФНР Југославија, 23. јануар 1950. - Београд, СР Југославија 20. јануар 1995.) је био српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Са Тањом Лукјановом, првакињом југословенског и српског глумишта, Милан Ерак је играо насловну улогу у култној представи Харолд и Мод, по тексту Колина Хигинса, коју је на сцени Београдског драмског позоришта поставио редитељ Паоло Мађели. Коментаришући ову представу, Франко Зафирели је једном рекао да је она боља од истоименог филма. Милан Ерак је у својој краткој каријери, поред упечатљиво остварених улога, стигао и да се поклони публици, да прошета Кроацетом и по црвеном тепиху на филмском фестивалу у Кану, заједно са Лорданом Зафрановићем, Тањом Бошковић, Франом Ласићем и Миланом Штрљићем, поводом пројекције филма Окупација у 26 слика.

Будући да услед свима нама добро познатих разлога није могуће организовати „регуларне промоције“, настављамо са представљањем књига без публике!

Гост наше Библиотеке је био Жикица Симић, наш познати рок новинар који ће осим о својој култној књизи "Електрична застава" говорити и о свом одрастању, љубави према филму и спорту, вишедеценијском раду на радију, свом специфичном стилу писања...

Разговор је водио Мирослав Сташић.

Запослени у библиотеци који су чланови Библиотекарског друштва Србије гласали су међусобно за једног од 11 кандидата, при чему је делегат кандидат са највећим бројем гласова, а његов заменик кандидат са другим по реду највећим бројем гласова.

За делегата је изабрана Мирјана Ђурашевић, а за заменика делегата Марина Ђорђевић.

Организовали смо право гласање са све гласачком кутијом и листићима!

Гласање за делегата и заменика делегата за Подружницу Друштва библиотекара Рашког округа.

Миомир Ристовић Хари је рођен 21. 12. 1938. године од оца Недељка и мајке Мирјане. Преминуо је на Преображење 19. августа 2001. године, у Kрушевцу. Био је песник и новинар. Круна његовог литерарног стваралаштва је књига ,,Између мојих кровова". Рано је остао без оца а бригу о његовом школовању и васпитању су преузели мајка Мирјана, деда и баба. Харију је било све дозвољено а он никада ништа није злоупотребио. Поред своје породице коју је обожавао, волео је и све људе које је познавао. Био је и остао народни трибун и човек који никада никога није мрзео, а хтео је сваком да помогне. Некада је његова лепа реч више значила од било какве материјалне помоћи. Хари је био боем. Никада није направио никакав испад јер му то није дозвољавала његова култура и његова нарав. Много је читао и писао али мало је остало писаног трага од њега. Писао је другима предговоре и рецензије. Поред забране уписа на све факултете, као вођа студентских демонстрација у Србији шездесетих година, до краја живота није могао да схвати да постоје људи који га мрзе јер је знао само да воли. Део своје огромне библиотеке са неколико хиљада књига поклонио је крушевачкој библиотеци, Гимназији, библиотеци у Брусу, Белој води и Геронтолошком центру.

Гост осме епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Петар Михајловић, драмски писац, сценариста, приповедач и романсијер.

Сећање на књижевника Слободана Павићевића, књижевност као инспирација за филм, сценаристика данас, неке су од тема емисије коју можете погледати у понедељак 11. јануара на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.