Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Вести
  4. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Оливера Марковић (1925 - 2011)
Вести
Погодака: 262

Антоније Маринковић, познат и као А. М. Младунац, Мефисто и Андра (Корман код Алексинца, Краљевина Србија, 21. мај 1917. - Крушевац, СФР Југославија, 16. јул 1987.), био је српски књижевник. Основну школу завршио је у Скопљу и Крушевцу. Гимназију је завршио у Крушевцу. Један је од оснивача СКОЈ-а у Крушевачкој Гимназији. Због своје политичке активности, више пута био је затваран пре Другог светског рата. За време рата се склонио у Корман, а 1944. године, постаје борац Треће јужноморавске бригаде на Јастрепцу. Тада је рањен и послат на лечење у Италију. Вратио се крајем 1944. године. Од тада ради у штабу Друге армије у Тузли, у листу Наш фронт. Радио је неко време и у Загребу, где је био секретар за средњошколско образовање официра, 1945. године. У Београду постаје сарадник листа Народна армија, уредник Књижевних новина и члан КУД „Иво Лола Рибар“, 1946. године. Од 1950-1959, живео је у Корману, потом био наставник основне школе у Гредетину. Од 1960. настањује се у Крушевцу где остаје до краја свог живота. Више година је радио у Историјском архиву Крушевац. Ово је фотографија Антонија Маринковића, настала јула 1985. године, док говори на књижевној вечери, у Народној библиотеци Др Душан Радић, у Врњачкој Бањи, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре.

Вести
Погодака: 261

Тихомир Тика Арсић (Земун, ФНР Југославија, 21. јул 1957. - Београд, Србија, 7. децембар 2020.) биоје српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент. Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде - „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено. На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80.-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму. На 8. Фестивалу филмског сценарија, у Врњачкој Бањи, 17.-22.08.1984. године (организатор Културни центар), специјалну награду града домаћина (римски златник), добио је глумац Тихомир Тика Арсић за улоге Ивана и Тиће Лукића у филмовима Пејзажи у магли (сценаристе и редитеља Јована Јовановића, добитника треће награде за сценарио) и О покојнику све најлепше (сценариста Душана Перковића, добитника награде за дијалог и Предрага Антонијевића и редитеља Предрага Антонијевића).

Вести
Погодака: 254

Алберт Голдштајн (Загреб, Краљевина Југославија, 31. 1. 1943. - Загреб, Хрватска 18. 5. 2007.), југословенски интелектуалац, уредник, књижевник и преводилац. Писац Алберт Голдштајн је рођен 31. 1. 1943. у Загребу. Основну школу је похађао у Сплиту и Београду. У родном граду је завршио Класичну гимназију, те студије историје уметности и компаративне књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Радио је као менаџер у осјечком предузећу Сапонија, те је након тога био шеф маркетинга у Драмском позоришту Гавела. Алберт Голдштајн је потом радио у часописима ,,Тека" и ,,Библиотека" у Студентском центру Загребачког универзитета, где је остао до 1979. године, кад је ,,Библиотека" прешла у штампарију и издавачку кућу Графички завод. Алберта Голдштајна је литература рано привукла, па је тако песме почео да пише у гимназијској литерарној секцији, приповетке је почео да објављује у ,,Студентском листу" и ,,Полету", а наставио у ,,Разлогу" и ,,Форуму".

Вести
Погодака: 316

Стеван Баја Гардиновачки (Београд, Краљевина Југославија , 20. новембар 1936. - Нови Сад, Србија 28. јун 2011,) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Рођен је 20. новембра 1936. године у Београду, а преминуо је 28. јуна 2011. године у Новом Саду после краће болести. Глумио је у великом броју позоришних представа, играо је у великом броју филмова, радио и тв драма и серија. Био је члан ансамбла Народног позоришта, Суботица (1961-1965), затим Народног позоришта „Тоша Јовановић“, Зрењанин (1965-1969), када прелази у Српско народно позориште у Новом Саду, где остаје до пензионисања. Био је првак драме у овом позоришту, а једно време и директор драме. Био је члан Удружења драмских уметника Србије. Био је у браку је са глумицом Мирјаном Гардиновачки. На 18. Фестивалу филмског сценарија, у Врњачкој Бањи, 13.-17.08.1994. године (организатор Културни центар), специјалну награду града домаћина добио је глумац Стеван Баја Гардиновачки за улогу у филму Највише на свету целом, за који је сценарио написао Синиша Ковачевић (добитник треће награде за сценарио), а редитељ тог филма је Карољ Вичек.

Вести
Погодака: 456

Северин М. Франић (Мурска Собота, Словенија, ФНРЈ,  28. јануар 1952. - Београд, Србија, 8. април 2014.) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник. Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.  Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Ово је фотографија Северина М. Франића, снимљена 17.8.1992. године, док даје интервју, на 16. ФФС, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје архиве.