Вести

На ликовно-литерарни конкурс „Стазом искушења Стефана Немање“ НБ „Др Душан Радић“ пристигло је укупно једанаест радова. Одзив на конкурс квантитативно није био велик, али је квалитетом пристиглих радова премашио сва очекивања. Захваљујући раду пристиглом из Црне Горе добио је међународни карактер.

Пристигле радове жирирали су 1) ликовне радове: библиотекарке Мирјана Ђурашевић и Марина Ђорђевић, а 2) литерарне: директор Дејан Лучић и библиотекари Срђан Чеперковић и Мирослав Сташић.

Резултати конкурса су следећи:

САСТАВ:

КАТЕГОРИЈА ОСНОВНА ШКОЛА ОД V ДО VIII РАЗРЕДА

  1. НАГРАДА – Лена Пољаковић, Врњачка Бања
  2. НАГРАДА – Дуња Антонијевић,Краљево

КАТЕГОРИЈА СРЕДЊА ШКОЛА

  1. НАГРАДА – Вања Малетић, Земун


ПОЕЗИЈА:

КАТЕГОРИЈА ОСНОВНА ШКОЛА ОД V ДО VIII РАЗРЕДА

  1. НАГРАДА – Димитрије Дмитровић, Врњачка Бања

КАТЕГОРИЈА СРЕДЊА ШКОЛА

  1. НАГРАДА – Огњен Јовановић, Врњачка Бања
  2. НАГРАДА – Јована Аксентијевић, Врњачка Бања

ЛИКОВНИ РАДОВИ:

КАТЕГОРИЈА ОСНОВНА ШКОЛА ОД V ДО VIII РАЗРЕДА:

  1. НАГРАДА – Ђурђа Брђовић, Врњачка Бања
  2. НАГРАДА – Николија Козић, Крушевац
  3. НАГРАДА – Димитрије Дмитровић, Врњачка Бања
  4. НАГРАДА – Огњен Топаловић, Врњачка Бања

КАТЕГОРИЈА СРЕДЊА ШКОЛА

  1. НАГРАДА - Јефимија Нинковић, Бар

Награде ће свечано бити уручене у понедељак 1. марта у Салону Народне библиотеке "Др Душан Радић" у 11 часова, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера.

Шпиро Губерина (Шибеник, Краљевина Југославија, 1. март 1933. - Загреб, Хрватска, 27. новембар 2020.) био је филмски и позоришни глумац. Глумом је почео да се бави у раној младости, у средњошколским данима када је наступао у комедијама и оперетама Народног позоришта у родном Шибенику. Дипломирао је на "Академији сценских умјетности" у Загребу 1970. године. Глумио је и у позоришту и на филму. Остварио је преко 70 улога. Публика га највише памти по улози стрикана у серији ,,Вело мисто". Шпиро Губерина глумио је у Маратонцима, Фишкал-у, Дневнику Оченашека, Просјацима и синовима, а често је наступао у радиодрамским емисијама. Глумац Шпиро Губерина, преминуо је у старачком дому у Загребу у 88. години.

Гост једанаесте епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је редитељка и сценаристкиња Ана Марија Роси.

Анализа прошлогодишње продукције домаћих играних филмова, најбоља филмска остварења рађена по књижевним делима, романи које би Ана Марија Роси волела да екранизује, неке су од тема емисије коју можете погледати у понедељак 22. фебруара на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Ових дана Зоран Рајић, аутор документарног серијала Библиофонотека, добио је на поклон три књиге из Словеније. Књиге су као заједнички поклон послали Заложба Пивец из Марибора, уредништво Крекова улица бр. 13, седиште На Горици бр. 20 и Бланка Примец из Љубљане, Телеком Словенија, као пратиоци сајта Народне библиотеке ,,Др Душан Радић'' и Библиофонотеке. Поклон представљају три романа: ,,Уље на балкону'', ,,Ретроспектива'' и ,,Танак лед'' познатог и веома актуелног словеначког писца Августа Демшара.

Подсећања ради, на сајту Народне библиотеке Др Душан Радић', у оквиру Библиофонотеке, 3. маја 2019. године, објављен је документарни видео приказ Жарко Петан, интервју. Његов отац био је власник познатог кафеа Асторија у Марибору. Режисер Јоже Погачник је 1989. године снимио филм о томе. Филм ,,Каварна Асторија“ је 1989. године добио другу награду за сценарио на ХIII Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Жарко Петан  је аутор сценарија за тај филм.

Братислав Бата Миладиновић (Ниш, Краљевина Србија, 1914. - Београд, СР Југославија, 1997.) био је српски глумац, редитељ и педагог. Рођен је у Нишу 1914. године, а умро у Београду 1997. године. Године 1941. основао је Дечју школу глуме на данашњем Коларцу. После Другог светског рата водио је школу глуме за децу и омладину у РТС-у. Његову школу су похађали многи афирмисани глумци. Био је сјајан редитељ, глумац и педагог.

Генерације глумаца стекле су своја прва знања од Бате, који је читав свој живот посветио раду са младима. Поменимо: Неду Арнерић, Ружицу Сокић, Ренату Улмански, Стојана Дечермића, Милутина Бутковића, Светислава Гонцића а ту су и многи други … Миладиновић је и оснивач прве приватне глумачке академије на нашим просторима. Иза себе је оставио ћерку и сина. Син је Бане Миладиновић, истакнути радник у области социјалних питања, дугогодишњи директор Дома за младе Васа Стајић. Школа глуме за децу и омладину РТС-а и данас ради са великим успехом.