Вести

У недељу, 19. септембра 2021. године, НБ „Др Душан Радић“ почеће са емитовањем друге сезоне серијала „Филм и књижевност“ настале у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“.

Кроз интервјуе са нашим најзначајнијим писцима, књижевним критичарима, редитељима, сценаристима, историчарима и теоретичарима филма, професорима универзитета, разматрају се бројна актуелна питања везана за сценаристику, преиспитују међусобне везе филма и књижевности и даје свеобухватни увид у ове две важне области уметничког испољавања.

У другој сезони урађено је 18 емисија са следећим гостима:

Проф. др Александар Јерков

Горан Марковић

Радослав Зеленовић

Живорад Недељковић

Божидар Калезић

Небојша Брадић

Бојан Јовановић

Срђан Савић

Дејан Дабић

Мр Раденко Ранковић

Иван Велисављевић

Ђорђе Бајић

Зоран Јанковић

Ана Вучковић

Драган Николић

Владимир Џудовић

Душан Стојановић

Дамир Пирић

Емисије ће бити приказиване на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке на сваких 14 дана:

https://www.vrnjackabiblioteka.org.rs/ → АКТУЛЕНО ↓ Разговори у Кући сценарија.

https://www.youtube.com/channel/UCpq6NyFrZSzjevCcu4cm3iw

Аутор и водитељ емисије је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добродошли!

Драгомир Лазић (1924-2012) рођен је у Купцима код Крушевца. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Један је од оснивача издавачке куће Багдала и часописа за уметност и културу Синтеза. Утемељивач је Уметничке галерије у Крушевцу. Био је уредник недељника Победа. Аутор је бројних књига и текстова из културне прошлости Крушевца и околине. Добитник је награде за животно дело у култури Крушевца. Објављене су му збирке прича:
Голоруки, Игра се наставља, Ратници пред зору, Линија од ватре, Бригада, Евине јабуке, Особењаци, Грађани Кала, Ближе истини, Пасторци судбине. Романи и новеле: Аманет, Карактеристика, Злочин у Рајинцу, Дедине кочије, Лице наличја, Сновид, Други коњаник, Небозарна птица, Утапање Утопије (електронска књига). Есеји и записи: Слободиште, Књижевно дело Душана Радића, Вајар Димитрије Симић, Уметник и педагог Бора Михајловић, Изабран живот и др. Књиге, приче и есеји Драгомира Лазића преведени су на стране језике и ушли су у антологије. Био је члан Удружења књижевника Србије.

Невена Поповић (Београд, ФНР Југославија,  27. април 1955. - Београд, Србија, 30. март 2016. ) била је пијанисткиња и професор Факултета музичке уметности у Београду. Наступала је као солиста, камерни музичар и са оркестрима у Србији и иностранству. Основна музичка школа у Гроцкој од 2017. године носи њено име. Катедра за клавир Факултета музичке уметности у Београду је основала награду са њеним именом, која се додељује за најзначајније уметничко остварење у години. Рођена је 27. априла 1955. године у Београду, завршила нижу и средњу школу „Јосип Славенски”, у класи профора Јеле Кршић, а на Факултету музичке уметности у Београду дипломирала је 1975. године оценом 10, у класи професора Андреје Прегера. Магистарске студије завршила је 1977. године на Академији Santa Ceccilia у Риму, у класи Вићенца Виталеа, а затим и у Фиренци као стипендисткиња америчке академије Rosary college of fine Arts, као и на ФМУ у Београду. Усавршавала се и на мајсторским курсевима код познатих пијаниста Alda Ciccolinia, Владимира Ашкеназија, где је одабрана међу 9 од 90 пријављених кандидата за активно учешће на његовом курсу и наступ на концерту у оквиру Луцернског фестивала 1981. године.

Војислав Васја Станковић, глумац (Ниш, Краљевина Југославија, 11. мај 1930. - Ниш, Србија, 14. март 1994.). Отац му је био пекар, а мали Васја је у раном детињству научио да ради тешке послове да би помогао својој сиромашној породици. У зиму 1944. прикључио се народноослободилачкој борби и као курир у Јастребачком партизанском одреду задобио је тешке промрзлине ноге од којих се никад није опоравио и које су се показале фаталнима када је по јакој зими 1994. радио са аматерима у Бијелом Пољу: хитно је пребачен у нишку болницу али лекари нису успели да му спасу живот.

У родном граду је завршио два разреда Трговачке академије (1948), да би потом, 1948-1949, пет семестара студирао у Београду на Академији за позоришну уметност. Дебитовао је на нишкој сцени 1947. а од 1. априла 1952. године је био редован члан Народног позоришта у Нишу. Од 1. 12. 1958. до 30. 6. 1959. године био је ангажован у мостарском позоришту, а од 1. 7. 1959. до 15. 8. 1965. је био члан Драме СНП. Прешавши у слободне уметнике („последњи српски путујући глумац“), живео је у Београду и као глумац и редитељ је радио у позориштима Србије и Босне и Херцеговине (Београдско драмско позориште и театри у Зеници, Крагујевцу, Сарајеву, Зрењанину, Тузли, Зајечару и, наравно, родном Нишу, којем се увек враћао).

Мирза Пашић је оснивач Радне организације „Форум Сарајево”. Мирза Пашић је био истакнути филмски продуцент. Радна организација „Форум Сарајево” је била друштвено кинематографско предузеће за дистрибуцију филмова покренуто почетком ’80.-тих година. У почетку су се бавили дистрибуцијом да би средином ’80.-тих прешли на продукцију играног филма. Њихови филмови су освајали доста награда у иностранству а довољно је споменути филмове Емира Кустурице Отац на службеном путу и Дом за вешање који су освојили Сребрну и Златну палму у Кану а које је продуцирала продукција Форум. Са Форумом су још сарађивали аутори као што су: Никола Стојановић, Златко Лаванић, Мирза Идризовић, Ратко Орозовић, Бењамин Филиповић...

Продукција играних филмова: 1981. Берлин капут, 1981. Лаф у срцу, 1985. Отац на службеном путу, 1985. Ада, 1986. Лијепе жене пролазе кроз град, 1986. Од злата јабука, 1987. Живот радника, 1987. Стратегија швраке, 1988. Азра, 1989. Дом за вешање, 1989. Шведски аранжман, 1990. Глуви барут, 1991. Мој брат Алекса, 1991. Празник у Сарајеву, 1991. Брачна путовања и 2003. Римејк.