Бранислав Л. Лазаревић (Београд, Краљевина Србија, 2. децембар 1910. - Kрушевац, СФР Југославија, 23. фебруар 1989.), био је један од најзнаменитијих литерарних имена крушевачке чаршије. Основну школу похађао је у Трстенику, Стопањи и Нишу (1917-1920), нижу гимназију у Сремским Kарловцима, Kрушевцу и Скопљу (1920-1925), а стручну техничку школу у Београду, Загребу и Сарајеву (1930-1937). Од 1939. до 1952. године радио је у Скопљу, Kрушевцу, Kраљеву, Овчар Бањи и Ужицу. Један је од оснивача Kњижевног клуба Багдале. Од 15. априла 1959. до краја 1968. године био је главни уредник часописа и Багдалине едиције ,,Мала библиотека". Био је члан српског ПЕН клуба и Удружења књижевника Србије.

Опширније...

Др Катарина Амброзић (Мостар, Краљевина СХС, 1925. - Београд, СР Југославија, 2003.) била је историчар уметности, кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду.  Катарина Амброзић рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на École du Louvre у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности.  У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.

Опширније...

Игор Мандић (Шибеник, Kраљевина Југославија, 20. новембар 1939. - Загреб, Хрватска, 13. март 2022.) био је књижевник, есејиста, фељтониста, полемичар, као и књижевни и музички критичар. Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године. Од 1966. био је запослен у Вјеснику, као критичар у дневним новинама, као колумнист Вјесника у сриједу, интерни рецензент, уредник и аутор текстова у појединим Вјесниковим издањима. Од 1993. до 1995. писао је културолошке коментаре за Слободну Далмацију, а 1997. прешао у слободне уметнике, и објављивао је у разним листовима, између осталих и у Новом Пламену. Био је главни уредник новина Вјесник (2000.). Дугогодишњи је сарадник многих радио-телевизијских центара. Године 2005. добио је награду новинарског друштва за животно дело. Живео је и радио у Загребу. Након што му је у поподневним часовима 13. марта 2022. године позлило у стану у коме је живео, завршио је у болници и преминуо истог дана у 82. години.

Опширније...

Милан Влајчић (Београд, Краљевина Југославија, Србија, 23. август 1939. - Београд, 9. фебруар 2022.) био је српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар. Рођен је у породици индустријалца Михајла Влајчића и историчарке уметности Вере Влајчић. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Са објављивањем критике и других публикација почео је 1960. године у часопису Дело и другим часописима. Уређивао је културне рубрике Студента и Младости, књижевне листове и часописе Видици, Гледишта и Књижевни гласник (издавачка кућа Откровење). Од 1970. као новинар и уредник дневног листа Политикa писао је позоришну, телевизијску и радио-критику, а радио је као стални филмски критичар тог листа од 1985-2004. Потом је од 2014. радио као филмски критичар и културни коментатор дневног листа Блиц и портала Нова. Влајчић је био један од водећих хроничара ФЕСТ-а.

Опширније...