Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Вести
Вести
Погодака: 242

Љиљана Седлар (Београд, Краљевина Југославија, 1. новембар 1943.) српска је глумица. Дугогодишњи је члан Београдског драмског позоришта. Бавила се културно уметничким радом у друштвеним организацијама. Једно време је била и управник београдског драмског позоришта. Наступала је и на другим београдским позорницама. Игра у телевизијским серијама и драмама. Сви је памтимо по улози строге таште из Бољег живота. Улога Дуде Павловић донела јој је популарност, а играла је и у филмовима ,,Шпијун на штиклама” и ,,Kажи зашто ме остави”. Завршила је XI београдску гимназију, а онда је уписала ФДУ. Љиљану Седлар, јавност је запамтила по улози таште Саше Попадића, кога је тумачио Борис Kомненић у серији ,,Бољи живот", а након те улоге, одлучила је да се повуче са сцене и посвети нечему другом.

Вести
Погодака: 42

Гост 43. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је мр Владимир Марјановић, монтажер, редитељ и видео графички дизајнер.

Представљање другог допуњеног издања књиге „Јеванђеље на филму“ Владимира Марјановића, белетристичка дела о хришћанству која својим квалитетом завређују адекватне екранизације, подсећање на Михајла Ал. Поповића и његово остварење „С вером у Бога“, неке су од тема емисије коју можете погледати 26. фебруара 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Вести
Погодака: 251

Адам Пуслојић (Кобишница, Краљевина Југославија, 11. март 1943. - Београд, Србија, 31. децембар 2022.) био је српски књижевник, песник и преводилац. Рођен је 11. марта 1943. године у селу Кобишница код Неготина, у породици влашког порекла. Један је од зачетника песничког правца или покрета под називом клокотризам. Преводио је са румунског и руског језика, највише преводећи румунског песника Никиту Станескуа. Пуслојић је прву збирку песама „Постоји земља” објавио 1967. године, а био је дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, као и Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског ПЕН – центра и почасни члан Академије Румуније. Објавио је и збирке „Падам ка небу” (1970), „Идем смрти на подшишавање” (1972), „Негледуш” (1973), „Религија пса” (1974) и бројне друге.

Вести
Погодака: 236

Рахела Kалеф Симоновић Бреда (Београд, Kраљевина Југославија, 7. децембар 1930. - Београд, Србија, 13. фебруар 2023.) је мецосопран, прослављена југословенска оперска певачица и примадона опере у Београду. Врх каријере је достигла између 1960-тих и 1990-тих година, у периоду још знаном као „златно доба београдске опере". Рођена као Рахела Kалеф у јеврејској трговачкој породици у Београду од оца Јакова Kалефа. Она и њена сестра Матилда једине су од Kалефа преживеле Холокауст. Гостовала је самостално или са ансамблом београдске опере у више од 30 оперских кућа широм света: Грчка: Атина, Солун, Шпанија: Барселона, Мадрид, Аустрија: Беч, Чехословачка: Братислава, Мађарска: Будимпешта, Сегедин, Египат: Kаиро, Ирска: Даблин, Немачка: Лајпциг, Висбаден, Данска: Kопенхаген, Италија: Милано, Напуљ, Палермо, Рим, Венеција, Совјетски Савез/Русија: Москва, Одеса, Јереван, Kазањ, Самарканд, Талин, САД: Њуарк, Сијетл, Трентон, Норвешка: Осло, Израел: Тел Авив, Хаифа...

Вести
Погодака: 66

Гост 42. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Драган Кремер, рок критичар и новинар.

Поезија Џима Морисона, фемомен групе The Doors кроз филмска остварења Френсиса Форда Кополе и Оливера Стоуна, неке су од тема емисије коју можете погледати на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке у недељу 12. фебруара 2023. године.

Добро дошли!