Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Вести
Вести
Погодака: 189

Марко Николић (Краљево, НР Србија, ФНР Југославија, 20. октобар 1946. - Београд, Србија, 2. јануар 2019.) био је српски филмски и позоришни глумац. Телевизијску славу је стекао главном улогом - Драгише Попадића (,,Гига Моравац") у ТВ серији Бољи живот, затим улогом Велимира Давидовића („Бата Шејн“), у ТВ серији Срећни људи, као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић. Добитник је више сталешких награда за своја глумачка остварења, а издвајају се Награда „Павле Вуисић” и Награда Цар Константин. Марко Николић је рођен у Краљеву 20. октобра 1946. године. Његови родитељи су живели и радили у Теслићу, али су убрзо принуђени да напусте град након доласка усташа и населе се у Краљеву, у тада окупираној Србији. Николић је одрастао у Краљеву, а још од малена посећивао је Краљевачко позориште. Његова мајка Лепосава такође је била глумица, отац шумарски инжењер, а имао је и старијег брата. Као дечак тренирао је кошарку у краљевачкој Слоги и у својој седамнаестој години доспео до сениорског тима.

Вести
Погодака: 174

Воја Чолановић (Босански Брод, Краљевина СХС, 15. септембaр 1922. - Београд, Србија, 14. октобар 2014.) био је српски писац, новинар и први уредник Научног програма Телевизије Београд.  Воја (право име: Војислав) Чолановић рођен је 15. септембра 1922. у Босанском Броду, Краљевина СХС, од 1925. до 1932. живео је у Славонском Броду, а отада је непрекидно у Београду, у Улици краља Милутина 7 на Врачару. Непосредно по Шестоаприлском рату 1941, матурирао је у Трећој мушкој гимназији. Због окупације, школовање је могао да настави тек након Другог светског рата и демобилизације из ратног ваздухопловства, у чијим је операцијама учествовао као ваздушни стрелац, за шта је добио орден за храброст. Студирао је на Филозофском, Филолошком и Правном факултету и дипломирао на Високој новинарској и дипломатској школи. У Тањугу и Југопресу радио је као уредник за науку, културу и уметност, уређивао светску књижевност у издавачкој кући Рад, био оснивач и први уредник Научног програма Телевизије Београд.

Вести
Погодака: 276

Милена Дравић (Београд, Краљевина Југославија, 5. октобар 1940. - Београд, Србија, 14. октобар 2018.) била је једна од најпознатијих српских и југословенских филмских, телевизијских и позоришних глумица. Често је називана највећом југословенском филмском дивом. Глумила је у преко 100 филмских остварења, заједно са највећим домаћим и холивудским глумцима и звездама као што су Ричард Бартон и Бред Пит. У филмовима је била јунакиња ратних епопеја, бунтовница црног таласа, изузетна у комедијама и трагедијама. Поред филма и телевизије, упоредо је играла и у позоришту, где је остварила око 70 улога. Битнe улогe: ,,Узаврели град" - Хара, ,,Прекобројна" - Ранка, ,,Козара" - Миља, ,,Пешчани град" - Милена, ,,Хороскоп" - Милка, ,,Битка на Неретви" - Нада, ,,Бициклисти" - Сара, ,,Сутјеска" - Вера, ,,Љубавни живот Будимира Трајковића" - Лепа Трајковић, ,,Мој тата на одређено време" - Светлана, ,,Није лако са мушкарцима" - Гордана Диклић, ,,Небеска удица" - Данка. Супружници: Младомир Пуриша Ђорђевић (1960-1961), Војислав Кокан Ракоњац (1967-1969) и Драган Николић (1971-2016).

Вести
Погодака: 171

Оскар Давичо (Шабац, Краљевина Србија, 18. јануар 1909. - Београд, СФР Југославија, 30. септембар 1989.), српски и југословенски књижевник, био је најмлађи песник у кругу надреалиста. Према речима историчара књижевности Јована Деретића, Давичо је својим талентом, стваралаштвом и ширином утицаја надмашио све остале књижевнике надреалисте. Рођен је 18. јануара 1909. године у Шапцу, у јеврејској чиновничкој породици. Основну школу учио је у Шапцу, гимназију у Београду (Прва мушка), где је матурирао 1926. Прву причу објавио је у београдској ревији Недељне илустрације 1923. године. Са Ђорђем Костићем и Ђорђем Јовановићем је издавао листове Окно и Трагови (три свеске 1928 - 1929). Студирао је романистику у Паризу, на Сорбони (1926 - 1928) и на Филозофском факултету у Београду, где је и дипломирао (1930). Објавио је Четири стране и тако даље (1930), са надреалистичким текстовима. Учествује у стварању алманаха Немогуће у коме сарађује и објављује песму Дијапазон ноћи, прозни текст Пакет удаљен од мене целом својом даљином и један цртеж. Године 1930. објављује прву самосталну поетску прозу Анатомија (штампану у 60 примерака).

Вести
Погодака: 78

„Дани европске баштине“ је манифестација која се сваке године у септембру одржава у земљама Европе, па тако и у Србији. И наша Бања се налази на листи градова у којим се овим поводом организују програми.

Врњачка библиотека ПОЗИВА децу и младе да се придруже овој манифестацији, да пишу и цртају на тему „Наслеђе мога краја“. Циљ је да се културно наслеђе прикаже, на њега подсети и са њим упозна домаћа и међународна јавност. Најважнија је основна идеја - култура у ових месец дана постаје доступна свима.

Консултације у библиотеци од 16. до 21. септембра, од 7 до 20 часова.

Будимо сви заједно на трагу европске баштине!