Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Вести
Вести
Погодака: 374

Борис Kомненић (Пула, ФНР Југославија, 29. март 1957. - Београд, Србија, 6. март 2021.) био је српски глумац и првак драме Народног позоришта у Београду. Гимназију је похађао у Београду, а глуму је студирао на Факултету драмских уметности. После неколико сезона у слободном статусу, 1984. године је постао члан Драме Народног позоришта. На матичној сцени је одиграо велики број улога: Алексеј Kолесов (Лењин, Стаљин, Троцки K. Вермолера), Иво Kалонс (Меморандум В. Хавела), Јусупов (Свети ђаво Распућин Александра Поповића), Ханс Миклос (Мефисто Kлауса Мана), Јелен (Kртичњак Миодрага Ђукића), Столе Апач (Kад су цветале тикве Драгослава Михаиловића), Сатин (На дну Максима Горког), Вартоломије (Марија Магдалена и апостоли Ернеста Брила), Фјодор Иванович Kостомаров (Анфиса Виде Огњеновић), Љубомир Протић (Ожалошћена породица Бранислава Нушића), Џек (Последња потера за златом Гордана Михића), Релинг (Дивља патка Хенрика Јохана Ибзена), Барон Шалер (Маска Милоша Црњанског), Атанасије Стојковић (Вожд Kарађорђе и кнез Милош), Астолфо (Живот је сан Педра Kалдерона де ла Барке), Оберон (Сан летње ноћи Виљема Шекспира), Јован (Покондирена тиква Јована Стерије Поповића), Василије Шопаловић (Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића), Арган (Уображени болесник Молијера)... Поред позоришних, остварио је и мноштво улога на филму и телевизији. Неке од најзначајнијих су у телевизијским серијама Сиви дом, Бољи живот и Синђелићи, као и у филмовима Тајванска канаста, Дани од снова, Сплав медузе, Директан пренос, Шпадијер један живот и др.

Вести
Погодака: 115

Гост шеснаесте епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Ђорђе Бајић, филмски критичар и угледни савремени српски писац.

Проза Ђорђа Бајића, са акцентом на роман „Смрт у ружичастом“, сећање на књижевника Милана Николића, савремени тренутак криминалистичког жанра у књижевности и на филму, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 17. октобра на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!

Вести
Погодака: 287

Душан Костић (Пећ, Краљевина Србија, 23. јануар 1917. - Мељине, СР Југославија, 19. октобар 1997.) је био српски књижевник. Рођен је у Пећи. Детињство је провео у Плаву где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Беранама, а потом Филозофски факултет у Београду. Још као студент, пре Другог светског рата, писао је револуционарне песме. Учествовао је у рату као партизан. После рата је био уредник Радио Београда, листа „Борба“, „Књижевних новина“, часописа „Младост“, „Књижевност“, „Савременик“. Написао је више збирки песама: „Пјесме“, „Земљи вољеној“, „Поема о граду и љубави“, „Прољеће над ровом“, „Говор земље и мреже“. Написао је затим више романа: „Глува пећина“, „Сутјеска“, „Модро благо“ и „Гора коштанова“. За свој рад добио је више награда, међу којима и награду Удружења књижевника Србије за дечју поему „Градић Јеленгај“ и за збирку песама „Зов лишћа“. Добио је 1979. Змајеву награду за дело „Постојбина маслине“. Добитник је Октобарске награде града Херцег Нови.

Вести
Погодака: 394

Милан Ђокић је био српски сликар, живописац, конзерватор и песник. Годинама је обилазио манастире, чистио и копирао фреске. Откривао црте и резе древних записивача, налазио нове, потоње цртеже, тумачио за себе и своја поимања значења и порука нишчих, богатих и несрећних, силних и убогих. Његове слике су танане лирске песме о животу, његовим нијансама, препуне мириса и боја. Рођен је 22. октобра 1937. године у Читлуку, код Крушевца. Дипломирао је на Београдској ликовној академији 1960. године, у класи професора Недељка Гвозденовића. Наредне године излаже на Другом октобарском салону у Београду као најмлађи учесник. Магистрирао је 1962. на истом факултету. Највећи део живота је провео у Краљеву, као конзерватор Завода за заштиту споменика културе. Био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Краљева, Књижевног клуба Краљева и Хаику клуба Краљево. Његова кућа у Пљакиној улици, била је не само место где је живео већ и отворени атеље у коме се одвијао друштвени живот једне уметничке средине. Преминуо је у Краљеву 22. фебруара 2018. године.

Вести
Погодака: 259

Владимир Влада Беланијан (Руђинци, Врњачка Бања, Краљевина СХС, 19. октобар 1925. године - Врњачка Бања, Србија, 15. јануар 2012. године) био је српски библиотекар, јерменског порекла. Рођен је у Руђинцима код Врњачке Бање у којој је завршио основну школу. Средњу библиотекарску школу и прву годину Филозофског факултета (светска књижевност) завршио је у Београду после чега се враћа у Врњачку Бању.