Љубомир „Љуба” Радичевић (Београд, Краљевина СХС, 22. октобар 1927. - Београд, Србија, 5. март 2020.) био је југословенски и српски редитељ и сценариста.  Љубомир Радичевић је рођен 22. октобра 1927. године у Београду, где је и дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију.  Каријеру је започео као филмски критичар и публициста. Објављивао је критике и студије у многим листовима и часописима. Радио је као драматург, као сценариста и редитељ у филмском предузећу Авала филм.

На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у жанру породичног филма, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Кобна жеђ“. Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију.  

Опширније...

Поштовани корисници,

због реконструкције грејне мреже врњачка библиотека неће радити 12,13,14. и 15. октобра.

Имате наредних пар дана да свратите и да се обезбедите неопходном литературом.

Уколико књигу не можете да стигнете да прочитате пре почетка нерадних дана, не морате да журите са враћањем - можете је убацити у КЊИГОМАТ (у било које доба дана или ноћи) и ми ћемо вас раздужити.

Хвала вам на стрпљењу и разумевању!

Ото (Отон) Рајзингер (Reisinger, Oto (Oton)), (Ранковци код Мурске Соботе, Краљевина СХС, 4. октобар 1927. - Загреб, Хрватска, 6. април 2016.) био је југословенски и хрватски архитекта и карикатуриста. Иако по струци дипломирани архитекта за више од 60 година рада објавио је преко 70.000 највећим делом карикатура и карикатуралних вињета, али и илустрација, стрипова и цртежа. Радове је објавио у многим новинама у тадашњој Југославији и иностранству (Немачкој, Швајцарској, Холандији и Великој Британији). Карикатуре у којима је најчешће илустровао дневно-политичка и друга друштвена збивања (претежно у лику популарног Пере) одликују се бритким хумором са елементима гега. Објавио је и више књига, плаката, реклама, илустрација за књиге и цртаних филмова. Био је члан Хрватског удружења карикатуриста.

Опширније...

Десимир Деско Станојевић (Ниш, ФНРЈ, 7. октобар 1950. - Београд, Србија, 10. март 2020.) био је српски позоришни, телевизијски глумац и певач. Битне улоге: Срећни људи - Вукашин Голубовић. Десимир Станојевић као Алексис Зорба, на премијери представе Грк Зорба, Позоришта на Теразијама, 2011. године, Цигани лете у небо и  Виолиниста на крову, Народно позориште Ниш. Десимир Станојевић је рођен 7. октобра 1950. године у Нишу. Играо је у Народном позоришту у Нишу од 1970. до 1990. године а од 1991. у Позоришту на Теразијама у Београду. Оснивач је Омладинског позоришта „Трећа половина“ у Нишу. Заслужан је за извођење првог мјузикла у историји Нишког позоришта, „Виолиниста на крову“. Такође је заслужан за постављање мјузикла ,,Цигани лете у небо" у нишком ,,Народном позоришту" (у његовој режији).

Награде за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили: Радмила Савићевић за улогу Ристане Риске Голубовић и Велимир Бата Живојиновић за улогу Аранђела Голубовића на Филмским сусретима у Нишу 1994. године и Снежана Савић за улогу Малине Војводић и Десимир Станојевић за улогу Вукашина Голубовића на Филмским сусретима у Нишу 1996. године. Преминуо је 10. марта 2020. у свом дому у Београду.

Филмографија: 1987. Лагер Ниш (Сима), 1992. Полицајац са Петловог брда (диригент), 1993. Полицајац са Петловог брда (серија, диригент), 1994.  Новогодишња прича  (гост у ресторану), 1993.-1996. Срећни људи (Вукашин „Вуле“ Голубовић), 2007. Сељаци (Радован), 2010. Lo scandalo della Banca Romana (Governo Giolitti), 2016. Бићемо прваци света (Мрка) и 2016.-2017. Село гори а баба се чешља (поштански службеник). Фестивали: 1997. Београдско пролеће - Романтичар (Вече градских песама и романси).