Вести

Гост осамнаесте епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Живорад Недељковић, великан српске поезије и један од најзначајнијих становника врњачке општине свих времена.

Савремени трунутак српског песништва, филм и поезија, сценарио као уметничко дело, неке су од тема емисије коју можете погледати на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке у недељу 14. новембра.

Добродошли!

Живко Вукојевић је рођен у Kрушевцу, где је 1965. године започео глумачку каријеру. Пет година касније долази у нишко Народно позориште, где у представи Сарејевски атентат глуми Трифка Грабежа. Поред глуме у више десетина представа, Вукојевић је написао и монодраму Сјај и беда глуме. Доајен српског глумишта добијао је бројне награде, али је можда најзначајнија престижна Стеријина награда за улогу кнеза Лазара у представи Змај од Србије, 1994. године. Ово је уникатна фотографија Живка Вукојевића, настала јуна 1985. године, док говори текст из једне од својих монодрама на импровизованој сцени, односно тераси испред улаза у биоскоп, у Врњачкој Бањи, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре.

Дара Секулић (Кордунски Љесковац, Краљевина Југославија, 29. септембар 1930. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 12. април 2021.) била је српска песникиња. Њен живот битно су означила два рата, у којима су се запатиле две велике трауме. Траума девојчице са Кордуна, којој су усташе спалиле кућу и побиле више чланова бројне породице Секулића, те траума из времена Босанског рата деведесетих година, када је поново морала искусити драму избеглиштва. Након усташког покоља 1941. Дара се школовала по дечјим домовима и интернатима, од Прве партизанске гимназије на Банији, преко прихватног логора у Италији, до Сплита, Карловца и Сиска. Потом неко време живи у Загребу, у тешким приликама, када ће се растурити и њен први брак. У лето 1953. узела је возну карту за Сарајево, у нади да је то град у којем ће започети нови, песнички живот. (Претходно је упознала Мака Диздара и Изета Сарајлића.) Студирала је и бавила се послом социјалног радника, а радила је и у редакцији дечјег листа. У Сарајеву је живела све до смрти, с тим што се 1992. године, с четворо унучади, склонила од ратних страхота у Србију. Боравила је код пријатеља у Новом Саду, у Приштини и Власотинцу, те у Дечјем селу у Сремској Каменици. Након девет година вратила се у Сарајево, с темељно измењеном етничком, религијском, политичком и културолошком личном картом града.

Гост седамнаесте епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је књижевница и новинарка Ана Вучковић.

Проза Ане Вучковић, књижевна дела Милице Вучковић, Маше Сеничић и Лане Басташић, значај Факултета драмских уметности у Београду, филмови инспирисани књижевношћу, неке су од тема емисије коју можете погледати на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке у недељу 31. октобра.

Добродошли!

Растко Тадић (Нова Варош, Краљевина Југославија, 11. март 1933. - Београд, СР Југославија, 14. новембар 1994.) је био југословенски и српски филмски и позоришни глумац. Љуба Тадић је рођен 1929. године а његов брат Растко 1933. године. Син Растка Тадића је такође наш познати глумац Љубивоје Тадић. Растка памтимо по улогама у Балкан експресу 2, Полицајцу с Петловог брда, Петријином венцу, Докторки са села... Битне улоге: Празник, Под стакленим звоном и Против Kинга.