Вести

Љубиша Самарџић (Скопље, Краљевина Југославија, 19. новембар 1936. - Београд, Србија, 8. септембар 2017.) био је српски и југословенски глумац, редитељ и продуцент. Каријеру је започео шездесетих година прошлог века глумећи углавном у партизанским филмовима, али му је несумњиву популарност донела и сарадња са глумицом Миленом Дравић, као и режисером Пуришом Ђорђевићем. Самарџић је једини српски глумац награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији (1967). Надимак му је био Смоки, по улози коју је тумачио у филму Пешчани град. Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу на 1.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1977. године, који је тада носио назив ,,Југословенски играни филм у акцији“. 1. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 21. август 1977. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Награду за дијалог добили су Горан Марковић и Мирослав Симић у оквиру сценарија за филм ,,Специјално васпитање“. Горан Марковић је редитељ филмa ,,Специјално васпитање“. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу милиционера Цанета у том филму, мада је те године на истом фестивалу играо и једну од главних улога у првонаграђеном филму ,,Љубавни живот Будимира Трајковића“ редитеља Дејана Караклајића, а за који су сценарио написали Предраг Перишић и Милан Јелић.

На културној манифестацији ,,Документи - Дани документарног стваралаштва Гацко 2019", која ће да буде одржана 28. и 29. октобра, учествује Зоран Рајић, аутор пројекта ,,Библиофонотека" Народне библиотеке ,,Др Душан Радић".

У дворани Дома културе Гацко, та два дана, биће приказане следеће документарне видео сторије из серијала  ,,Библиофонотека": Радослав Братић, интервју (47:01), Војислав Лубарда, разговори (1:05:12), Јован Радуловић, интервју (25:01), Душко Трифуновић, интервју (56:54), Момо Капор, разговори (48:09), Бато Ченгић, интервју (48:13), Бошко Карановић, интервју (24:12) и Бранко Миљуш, интервју (16:41).

Миомир Мики Стаменковић (Крушевац, Краљевина СХС, 31. октобар 1928. - Београд, Србија, 20. децембар 2011.) је био српски филмски и позоришни редитељ. На југословенском филму, као помоћник и асистент познатим редитељима, појавио се 1955. године с филмом „Ешалон доктора М.“, Живорада Жике Митровића, с којим је потом дуго сарађивао. Од 1964. до 2010. године снимио је низ играних и документарних филмова, те телевизијских филмова, и режирао педесетак позоришних представа. Снимио је и знатан број историјских документарних филмова, као и филмове о глумцима: Бори Тодоровићу, Ружици Сокић, Николи Симићу и Богдану Диклићу. Најпознатији филмови: Под истим небом, 1964, Вук са Проклетија, 1968, Клопка за генерала, 1971, Како умрети, 1972, СБ затвара круг, 1974, Девојачки мост, 1976, Размена (ТВ мини - серија), 1978, Нека друга жена, 1981, Опасни траг, 1984, Двоструки удар, ТВ драма 1985, Марш победе, 1986, Лагер Ниш, 1987, Волио бих да сам голуб 1990, Милутин ( филмска монодрама),1993, Деца Пакла (тв монодрама) и друге. Позната је његова трилогија о победничком и страдаланичком походу српске војске у првом светском рату ,,Марш смрти", ,,Марш победе" и ,,Југославија по вољи народа". Миомир Мики Стаменковић био је један од пионира српског филма и један је од оснивача Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи а и његов дугогодишњи уметнички директор.

 

Почео 64. Међународни сајам књига, у халама више од 500 излагача.

Под слоганом „Писмо = глава“ вечерас је у Београду врата публици отворио 64. Међународни сајам књига. Смотру, која је окупила 500 излагача, међу којима је више од 60 из иностранства, отворио је књижевник Милован Витезовић.

Милован Витезовић је рекао да Србија ове године прославља осам векова аутокефалности СПЦ и да је Сајам књига круна те прославе. „Према истраживањима у свету, постоји 5.000 српских средњовековних списа и ми ћемо затражити њихов повраћај у матицу. Једног дана изложићемо те списе, макар саградили посебну халу за то“, рекао је Витезовић.

Навео је да сваки народ има своју Библију, свој еп, своју Тору, свој Куран, своју Рамајану, своје саге, своје тајне.

„Да поменем најлепшу похвалу књизи: 'Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урежених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу онога ко је чита', пише у једном египатском натпису из времена Првог царства“, рекао је Витезовић.

У име земље почасног госта говорио је директор Међународног сајма књига у Каиру, Хаитам ел Хај Али.

 

 

Поштовани корисници,

Петак 25. октобар 2019. ће због колективног одласка на 64. Међународни београдски сајам књига бити НЕРАДАН ДАН у Народној библиотеци „Др Душан Радић“.

Хвала на разумевању.