Вести

У недељу, 18. септембра 2022. године, НБ „Др Душан Радић“ почеће са емитовањем треће сезоне серијала „Филм и књижевност“ настале у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“.

Кроз интервјуе са нашим најзначајнијим писцима, књижевним и музичким критичарима, редитељима, сценаристима, историчарима и теоретичарима филма, професорима универзитета, разматрају се бројна актуелна питања везана за сценаристику, преиспитују међусобне везе филма и књижевности и даје свеобухватни увид у ове две важне области уметничког испољавања.

У трећој сезони урађено је 16 емисија са следећим гостима:

Саша Радојевић, филмски редитељ, сценариста и критичар, уредник у Редакцији драмског и домаћег серијског програма Радио телевизије Србије;

Срђан Кољевић, сценариста и редитељ;

Енес Халиловић, писац и уредник књижевног часописа Сент;

Дејан Зечевић, редитељ и сценариста;

Зорица Којић и Драган Амброзић, музички критичари;

Мухарем Баздуљ, књижевник;

Иван Аранћеловић; филмски продуцент, уредник филмског програма Културног центра Београда;

Милутин Петровић, редитељ и сценариста;

Драган Јовић, директор Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије LIFFE;

Ненад Беквалац, филмски критичар и стручни сарадник Архива Југословенске кинотеке;

Владимир Марјановић, аутор књиге Јеванђеље на филму,

Проф. др Синиша Бокан, декан Академије уметности у Новом Саду;

Драган Кремер, музички критичар;

Милав В. Пузић, сценариста;

Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Београдског фестивала документарног и краткометражног филма и селектор Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу, стални гост серијала;

Срђан Савић, филмски критичар, главни и одговорни уредник филмског часописа Филаж, директор Нишког културног центра, стални гост серијала.

Емисије ће бити приказиване на Јутјуб каналу врњачке библиотеке (BIBLIOTEKA DR) на сваких 14 дана.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Милан Сташевић је рођен 1946. године у селу Војвода Степа у Банату. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку за сликарство, 1975. године у класи професора Зорана Петровића. Магистрирао на истом факултету 1977. године у класи професора Младена Србиновића. Излагао је на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству, а добитник је и бројних награда и признања. Универзитетски je професор у пензији. Био je запослен као редовни професор предмета Цртања и предмета Сликања на Академији уметности Универзитета Нови Сад. Тренутно је председник Уметничког савета УЛУС-а (Удружење Ликовних Уметника Србије). Боравио је у Русији као гостујући професор на Академији уметности у Обнинску – Москва. Остварио je преко 70 самосталних изложби у земљи и иностранству као и преко 400 групних изложби у земљи и иностранству. За свој рад добитник је бројних националних и међународних награда. Члан УЛУС-а од 1977. Члан Графичког колектива од 1978. Живи и ствара у Београду и у Војвода Степи - Банат. Циклуси слика: „Поетика куће“ 1970-1980. Циклус цртежа тушем на препарираном платну 1977-... „Нојев ковчег“ уље на новинама каширано на платну 1985-1990. „Истовремени светови“ уље на новинама каширано на платну 1990-1996. „Де-седиментација“ уље на платну 1995-... „Повратак почетку“ 1998-... Циклуси графика: „Поетика куће“ 1977-1984. „Згаришта“, „Kртичњаци“ 1980-1985. „Текст тла“ 1995-... Циклус графика малог формата 1990-...

Бранко Цвејић (Београд, НР Србија, ФНРЈ, 25. август 1946. - Београд, Србија, 26. јул 2022.) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац. Бранко Цвејић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1969. године и од тада је био стални члан Југословенског драмског позоришта. Осим што је играо био је и управник Југословенског драмског позоришта у периоду од 2002. до 2011. године. Као гост је играо у Атељеу 212 и Звездара театру. Популарност је стекао улогом Банета Бумбара у телевизијској серији Грлом у јагоде. Његов отац био је оперски певач и професор Музичке школе „Станковић” Жарко Цвејић (1907-1994). Услед великих летњих врућина, стање му се нагло погоршало 26. јула 2022. године и Цвејић је преминуо од последица срчаног удара. Сахрањен је 1. августа 2022. године на Новом гробљу у Београду.

Милош Петровић, професор књижевности, књижевни критичар, есејиста, дугогодишњи главни и одговорни уредник часописа „Багдала“, бард Књижевног клуба „Багдала“ и велики пријатељ врњачке библиотеке преминуо је 2. јула ове године. Сахрањен је на Старом гробљу у Крушевцу.

Милош Петровић је рођен у Трстенику, 1. децембра 1928. године. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Радио као професор у Гимназијама у Трстенику и Крушевцу, као и на Педагошкој академији у Крушевцу. Бавио се књижевном и позориштном критиком. Радове објављивао у периодици: Млада култура, Багдала, Књижевне новине, Књижевна реч, Књижевност, Савременик, Позориште, Градина…

Добитник је награде Милан Богдановић, као и Повеље за животно дело, коју је доделио УКС, Награде СО Трстеник, Златне значке Културно-просветне заједнице, Годишње награде за културу (СИЗ културе Крушевац), Прстена деспота Стефана Лазаревића (Багдала). Носилац признања за високи допринос националној култури.

Превођен је на француски, шпански, словеначки и македонски. Био је уредник часописа Багдала и Зборника Крушевачке филозофско-књижевне школе. Објавио је књиге: Читајући после Скерлића, Из круга у круг, Ухвати живу реч, Из тринаестог реда, Фрагменти, Код врњачке Еутерпе, Потез скакачем

Славољуб Слава Стојановић био је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Рођен је 1944. године у Бачини, код Kрушевца. Несрећним случајем настрадао је и преминуо 1995. године у Зајечару. Био је члан позоришта Зоран Радмиловић у Зајечару. Остварио је 130 улога. Глумац Славољуб Слава Стојановић играо је насловну улогу у екранизацији најпродаванијег српског романа Данка Поповића ,,Kњига о Милутину" која нам пружа врло упечатљиво тумачење страдања нашег народа. Ову екранизацију режирао је Миомир Мики Стаменковић. Са том позоришном представом глумац Славољуб Слава Стојановић гостовао је и на великој летњој позорници у Врњачкој Бањи, јула 1991. године.