Вести

Ранко Тудор (1931 - 2006) је био познати пијаниста и професор.  Ранко Тудор  рођен је у Сплиту 1931. године, где је с одличним успехом завршио Музичку школу у класи  професорке  Естеле Ивић Kузманић. Након тога је студирао на Музичкој академији у Загребу. У Београду  је Ранко Тудор имао услове да се развије и као естрадни пијаниста великог формата а постигао је и највећи домет пијанистичке технике и пуни замах темперамента. Често је имао клавирске концерте у Дому ЈРМ у Сплиту. Такав пијаниста је био увек радо слушан јер је представљао прави одраз аутентичности. Kлавирски рецитали уметника Ранка Тудора били су углавном обележени двема карактеристикама: осебујним темпераментом извођача и наглашеном еуфоријом звука. Ранко Тудор, професор музичке школе ,,Станковић” у Београду, био је стални члан жирија с истакнутим уметницима на многим међународним такмичењима младих пијаниста.\

Гост 24. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је господин Небојша Брадић, један од наших најзначајнијих позоришних редитеља.

Рад жирија на 6. Фестивалу филмског сценаријa чији су чланови, између осталих били, Рајко Грлић, Мирко Ковач, Арсен Диклић, Абдулах Сидран, Небојша Брадић, екранизације класичних дела српске књижевности, значај манифестације „Рашке духовне свечаности“ чији је Брадић актуелни лауреат, неке су од темa емисије коју можете погледати у недељу 6. фебруара на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!

Бард српског глумишта и доајен вршачке позоришне сцене Томислав Пејчић рођен је 1940. године. Осим што је био неспорни и неприкосновени амбасадор Народног позоришта „Стерија“ у коме је провео највећи део свог живота и уметничког рада, те је тај театар и даље под благим и пријатним теретом поштено освојене славе овог глумачког великана, Томислав Пејчић важи и даље за апсолутног рекордера у освојеним наградама и признањима на Сусретима професионалних позоришта Војводине - награђен је 12, а похваљен два пута. У дугој и плодној каријери глумца невеликог позоришта, измамио је симпатије и публике која га је обожавала и стручне јавности која је његову аутентичну харизму и рад наградила више од 30 пута престижним признањима разноврсних позоришних фестивала. Једна од дражих била му је чувена награда „Ћуран“ освојена 1996. године на Данима комедије у Јагодини.

Димитрије Тасић, књижевни критичар. Рођен 1938. у Рашки. Kњижевни критичар, уредник, издавач у пензији Димитрије Тасић преминуо је 12. маја 2021. године од последица корона вируса у 83. години. Био је уредник листа ,,Студент“, главни и одговорни уредник књижевног листа ,,Видици“, уредник ТВ емисија ,,Лектира“ и ,,Kултура данас“, главни и одговорни уредник БИГЗ-а, као и секретар Задужбине Милоша Црњанског. Димитрије Тасић био је уредник часописа ,,Наше стварање“ од 1998. до 2005. и од 2007. до 2008. године.

Димитрије Тасић, новинар, уредник листова и часописа, издавачке куће БИГЗ, сарадник и уредник емисија из културе, магистрирао је радом (1978) О неизрецивом у поезији Душана Матића. Магистарски рад послужио му је као основа за обимну књижевну студију о Матићу названу Дно и сјај. Наслов је изведен из Матићевог стиха Да се додирне тамно дно и неизрециви сјај живота (из поетске књиге Лажа и паралажа ноћи). Поднаслов (поменути магистарски рад) тематизује књигу, а називи поглавља која Тасић групише у три дела узети су из наслова Матићевих есеја. Читалац на првим странама књиге усмерен је ка кључном појму – неизрецивом, у који се укључује мисао која измиче, непоузданост сазнања, те питања без одговора. Поглед у недоглед драма је изрицања неизрецивог, уз златну прашину речи, трагање за поезијом која је „хлеб свих људи.“ Тасић наводи проблем неизрецивости код Матића као проблем сазнања и као проблем израза. Ивица сазнања је непотпуна, а моћ песничког говора тајна слутње, сугестије, скривености.

Гост 23. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је мр Раденко Ранковић, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду.

„Прашка школа“ југословенског филма, значај Симпозијума Фестивала филмског сценарија, савремени тренутак филмског издаваштва у Србији, неке су од темa емисије коју можете погледати у недељу 23. јануара на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!