Вести

Мани Готовац (рођ. Јулија Биримиша, Сплит, Kраљевина Југославија, 12. новембар 1939. - Загреб, Хрватска, 12. новембар 2019.), била је југословенска и хрватска списатељица. Била је позоришни критичар, драматург и театролог. Прва селекторка Стеријиног позорја и прва интендантица у историји хрватског позоришта. Мани Готовац је била посвећена позоришту као простору и истраживању у уметности. Њено позориште увек се излаже ризику. Она није признавала концепт фотеље и функције. Зато је имала много поборника и много противника. Једна од најзначајнијих особа у историји театра у бившој Југославији - Мани Готовац била је жена која се није бојала.

Рођена је у Сплиту 12. новембра 1939. године. Дипломирала је компаративну књижевност, италијански и енглески језик на загребачком Филозофском факултету. Била је прва управница у историји хрватског театра, у сплитском ХНK од 1998. до 2002. и ХНK Ријека од 2003. до 2007. године. Била је управница и загребачког позоришта ИТД од 1992. до 1998. и директорка Сплитског љета, а 2004. је основала фестивал Ријечке љетне ноћи. Kритике и есеје о позоришту објављивала је у Студентском листу и Прологу, где је била и главна уредница од 1987. до 1993. године. На Радио Загребу радила је као новинарка и уредница драмског програма безмало три деценије. Од 1988. до 1990. била је драматург представа у режији Паола Мађелија, Еурипидових „Електре“ и „Феничанки“ и „Опере за три гроша“ у режији Роберта Чулија, као и Пиранделове „Вечерас импровизујемо“ у режији Анатолија Васиљева.

Гост серијала "Филм и књижевност" у склопу програмске целине "Разговори у Кући сценарија" је Зоран Хамовић, уредник и директор Издавачког предузећа "Клио", једне од најугледнијих издавачких кућа на територији Републике Србије и на подручју Западног Балкана.

Проблеми "американизације наше културе", филмско издаваштво у Србији, како треба да изгледа квалитетан сценарио за играни филм, филмска и литерарна дела која су трајно оплеменила уметност, теме су разговора са господином Зораном Хамовићем.

Погледајте нову епизоду серијала "Филм и књижевност" у понедељак, 2. новембра на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Вујица Решин Туцић (Меленци, Краљевина Југославија, 17. јул 1941. - Нови Сад, Србија, 28. новембар 2009.) био је српски књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.

Гост серијала „Филм и Књижевност“ у оквиру програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Милан Никодијевић, новинар, писац, сценариста, редитељ, редовни професор Академије уметности Универзитета у Новом Саду.

Историјат, значај и допринос Фестивала филмског сценарија југословенској и српској кинематографији, живот и дело Живојина Павловића, важни филмови који су обележили светску и домаћукинематографију, као и актуелна питања везана за сценаристику само су неке од тема разговора са Миланом Никодијевићем.

Премијера је заказана за понедељак 26. октобар у 12 часова на Youtube каналу врњачке библиотеке.

Мирослав Егерић је био српски књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, дугогодишњи професор Филозофског факултета у Новом Саду (Риђевштица, код Крушевца, Краљевина Југославија, 1934. - Нови Сад, Србија, 2016.). Професор Егерић бавио се српском књижевношћу 20. века. Нарочито су запамћена његова предавања о Андрићу и Црњанском, а генерације студената је обучио критичкој мисли. Тумачећи и вреднујући дела српске књижевости више од пола века иза себе је оставио значајно књижевно дело у бројним есејистичким књигама и антологијама. Иза њега су остале његове бројне књиге, међу којима Књижевни историчари и сатиричари, Антологија савремене српске сатире, Путописи, приповетке , есеји Исидоре Секулић, Критике и огледи Петра Џаџића, Дух и чин, Антологија српског песништва 19. и 20. века, Скерлићев критички дух и друге...