Вести

Зоран Чалић (Београд, Краљевина Југославија, 4. март 1931. - Београд, Србија, 10. новембар 2014.) био је српски режисер и сценариста. Чалић је широј публици познат по серијалу филмова Луде године, односно Жикина династија. За филмове Луде године и Дошло доба да се љубав проба је награђен на међународним фестивалима: Ормина на Сицилији, два пута на Салерну, УНИЦЕФОВА награда на Абруцу и Александрији.  Написао је сценарио за позоришну представу Жикина династија. Умро је 10. новембра 2014. у Београду, у 84. години.

Тодор Дутина, песник, рођен је у Ораху код Билеће 1948. године, а умро у Требињу 2007. године. Завршио је студије југословенске књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву, а на истом факултету магистрирао 1977. године. Радио је као средњошколски професор, затим као лектор на универзитету у Кијеву и Поатјеу, те као уредник у сарајевској ,,Свјетлости". За време рата у Босни и Херцеговини радио је до 1994. године као директор Срне на Палама а затим био представник Републике Српске у Москви до 1998. године. У периоду од 1998.-2001. године био је амбасадор Босне и Херцеговине у Женеви. По повратку у земљу живео је у Требињу.

Феликс Пашић (Сплит, Краљевина Југославија, 19. фебруар 1939. - Београд, Србија, 31. јул 2010.) био је српски позоришни и литерарни критичар, новинар, публициста и преводилац. Добитник је више признања и награда, од тога две Стеријине награде за позоришну критику (1983, 1992) и Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе (2006). Новине: Борба, Вечерње новости и Дневни телеграф. Књиге: Савременици (1965), Олуја (1987), Како смо чекали Годоа кад су цветале тикве (1992),  Карло Булић - авантура као живот (1992), Зоран (1995), Глумци говоре I, II (2003), Мира Траиловић, госпођа из великог света (2006), Јоакимови потомци (2006). Монографије: Град театар Будва - Првих десет година (1998), Десет фестивала позоришта за децу (2002), Град театар Будва - Других десет година (2007), Београдско драмско позориште - 60 година (2007), Вук, з. п. Тршић, Вукови сабори 1933-2008 (2008), Звездара театар 1984-2009 (2009). Феликс Пашић је био неуморни тумач сцене. У овој причи Библиофонотеке појављује се и „Овидије са Граба“, песник и преводилац Синан Гуџевић који, у самоизолацији на Пештерској висоравни, преводи са латинског Овидијеве Метаморфозе и друге песнике. Та емисија је добила награду Арман Лану на Међународном телевизијском фестивалу у Монте Kарлу, 1985. године као најбоља документарна емисија. Уредник је био Феликс Пашић.

Јосиф Татић (Нови Сад, ФНР Југославија, 13. април 1946. - Београд, Србија, 8. фебруар 2013.) био је српски глумац. Битне улоге: Бољи живот - Јатаганац, „Грлом у јагоде“ - Танасије Виторовић Тале Сурови, „Шовинистичка фарса“ - Слободан Михајловић и Улица липа – Тихомир. Јосиф Татић је играо и у култној представи Хадерсфилд. Јосиф Татић је рођен у глумачкој породици, његови родитељи Бранко и Христина су такође били глумци. Студирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Од 1968. године био је члан Југословенског драмског позоришта, али је играо и у другим позориштима у земљи, у СКЦ-у, Звездари театру, Народном позоришту у Београду, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Мира Алечковић (Нови Сад, Краљевина СХС, 2. фебруар 1924. - Београд, Србија, 27. фебруар 2008.) била је српска књижевница и песникиња, хуманиста и дугогодишњи председник Удружења књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије.  Рођена је 2. фебруара 1924. године у Новом Саду (крштена је у Николајевској цркви као Мирослава, мада је нико тако није звао већ само - Мира), као дете Машана Алечковића, новинара родом из Требиња (из Засада, на путу ка Дубровачким вратима) и Новосађанке Драгице Трпинац, која је била инспектор пошта и једна од првих жена телеграфиста у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, из војвођанске породице Марић. Бака по мајци Мире Алечковић, Милица Марић била је сестра Милоша Марића, оца Милеве Марић Ајнштајн.