Вести

Бошко Карановић, рођен је 1924. године у Босанској Крупи. Сликарство је студирао у класи Мила Милуновића, Ивана Табаковића и Недељка Гвозденовића. Дипломирао 1948. године сликарство на Академији за ликовне уметности, класа Марка Челебоновића. Завршио специјалку за графику. Специјализовао је графику 1949. године у класи Михајла Петрова. Од 1949. до 1989. године радио је као професор на графичком одсеку Академије за ликовне уметности, Београд. Са групом колега основао је 1949. године Графички колектив (прво заједничка радионица - атеље), у којем је (са извесним прекидима) био активан до смрти. Формирао је Колекцију графика на Академији и у Графичком колективу. ФЛУ је установио награду ,,Бошко Карановић, професор ФЛУ“, коју стручни жири додељује сваке године најбољем студенту из те области стваралаштва. Бошко Карановић, сликар и графичар, је утемељивач модерне српске графике.

 

Милорад Павић (Београд, 15. октобар 1929 - Београд, 30. новембар 2009, знак зодијака ,,Вага”, подзнак ,,Шкорпија”, по астечком хороскопу Змија) је био српски прозни писац, историчар српске књижевности XVII-XIX века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. године и члан Société Européenne de Culture и српског ПЕН-а. Познат као писац нелинеарне, интерактивне прозе (романи, приче, драме). Милорад Павић је један од наjчитанијих савремених писаца са Балкана, прeведен на тридесет шест језика у више од три стотине издања.

Милорад Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, Израела, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. У периоду од 1974. до 1990. био је професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, редовни професор овог факултета постао је 1977. године, а у периоду 1977-79 био је декан. Био је ожењен са Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар.

Јуче је у Народној библиотеци Стефан Првовенчани у Краљеву свечано обележен Дан библиотекара. Тим поводом наша библиотека, као и остале библиотеке из суседства, била је у гостима код наших колега из Краљева. Уручене су бројне награде, повеље и дипломе како бившим и садашњим библиотекарима, тако и верним читаоцима и корисницима.

 

На данашњи дан обележава се Дан библиотекара Србије.

Свим библиотекарима и библиотекчким радницима честитамо даншњи дан.

Вредно је истаћи да је на овај дан – 14. децембра 1947. године основано “Друштво библиотекара Народне Републике Србије“ у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“ у Београду.

За прву председницу Друштва изабрана је Милица Продановић.

Продановићева је једна од најзаслужнијих за оснивање Друштва, и уједно, прва је дама српског библиотекарства која је све до своје смрти била и почасна председница Друштва.

Светлана Велмар Јанковић рођена је у Београду, 1. фебруара 1933. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду Француски језик и књижевност. Област рада академика Светлане Велмар Јанковић била је књижевност. Академик Велмар Јанковић била је у уредништву часописа Књижевност и члан уређивачког колегијума Издавачког предузећа Просветa (1971-1989). Такође била је уредник Просветиних едиција прозе и есејистике домаћих аутора, лектире за средње школе и оснивач Библиотеке Баштина”. Дописни члан Одељења језика и књижевности постала је 2. новембра 2006. године а редовни члан САНУ је од 5. новембра 2009. године. Академик Светлана Велмар Јанковић дала је изузетни допринос српској и светској књижевности и својим делима обогатила је опус наше савремене књижевности и књижевне критике.

Добитница је бројних награда: награде Меша Селимовић” за роман Лагум (1990), затим Исидора Секулић”, НИН-ове награде за роман године Бездно (1995), потом награде Иво Андрић”, као и награде Ђорђе Јовановић”, па Бора Станковић”, награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1992. години ,,Невен”. Нису изостале ни награде Политикиног Забавника” и 6. април” за животно дело о Београду и друге. Жак Ширак јој је лично доделио Орден витеза Легије части.