Вести

Олга Спиридоновић (Сплит, Краљевина СХС, 11. јун 1923. - Београд, СР Југославија, 15. мај 1994.) је била српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Олга је прву улогу добила још као беба од три месеца глумећи бебу у колицима у Ибзеновој „Нори“. Родитељи, путујући глумци, су после Сплита путовали преко Скопља, Цетиња, Крагујевца до Београда. Имала је само пет година када су је у стану Жанке Стокић ставили на сто да рецитује. Учествовала је у радио драмама као члан Уметничког позоришта. Била је чланица Југословенског драмског позоришта од 1951. до пензије.

Играла је Офелију, Јулију, Салому, Глорију, све главне женске улоге. Добила је Златну арену 1959. године за најбољу главну женску улогу у филму „Мис Стон“.

Љубиша Бачић - Баја (Сокобања, Краљевина СХС, 30. децембар 1922. - Београд, СР Југославија, 24. март 1999.) је био српски глумац, песник и преводилац. Своју популарност је стекао синхронизовањем цртаних филмова који су се емитовали на Телевизији Београд током 1980.-их и раних 1990.-их, а најпознатије су његове креације Петла Софронија, Симе Страхоте, Елмера Давежа и већег броја ликова у цртаном серијалу Нинџа корњаче. Радио је и синхронизацију ликова у познатој луткарској серији ,,Лаку ноћ децо'', где је давао глас магарцу, псу и јежу. Учествовао је и у бројним другим телевизијским дечјим емисијама, где је наступао и са познатим дечјим хором ,,Колибри''. Био је члан Атељеа 212 и остварио је низ епизодних улога на филму и телевизији.

Поред синхронизовања цртаних филмова и глуме, писао је и песме, а једна од његових најпознатијих је „Бољи живот“ коју пева Дадо Топић на одјавној шпици истоимене серије. Такође је написао песму „А ја без тебе“ коју је посветио Милени Дравић, а коју је отпевала Снежана Мишковић Викторија на свом албуму из 1991. године. Снимио је неколико синглова са песмама за децу, као и синглове са шлагерима. Писао је поезију на дијалекту, и то говору свога сокобањског краја у којој је показао изузетни таленат, а исто тако и преводио с руског језика. Међу колегама био је познат под надимком Баја. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

 

Протекле седмице Српска академија наука и уметности добила је на дар дигитализовану колекцију српских средњовековних и старих рукописа из фонда Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга. Директор ове установе Александар Вислиј предао је поклон председнику САНУ Владимиру Костићу у присуству бројних академика, амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, као и амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића, који је у највећој мери и заслужан за покретање и реализацију овог значајног пројекта руско-српске културне и научне сарадње.

 

Задужбина „Десанка Максимовић“ је 15. маја, у Центру словенских култура (некадашња Кафе-књижара), прогласила добитника Награде "Десанка Максимовић" за 2018. годину.
Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији, коју додељује Задужбина „Десанка Максимовић“, припала је за 2018. годину Ани Ристовић, саопштио је данас жири који су чинили Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић (председница). У њиховом саопштењу је наведено да је Ана Ристовић већ првом књигом "Сновидна вода" средином деведесетих година „ушла крупним корацима у српску поезију, а сваком новом књигом је померала границе сопственог поетичког домета дајући нови замах српском песништву“.

Рођена 1972. године у Београду, Ана Ристовић је објавила књиге песама: Сновидна вода (1994), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999), <и>Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006), П.С .(изабране песме, 2009), Метеорски отпад (2013), Нешто светли (изабране и нове песме, 2014), Чистина (2015).
Најновија књига песама Ане Ристовић Чистина објављена је у издању Архипелага, у едицији Елемент.
Добитница је Бранкове награде, награда „Бранко Миљковић“, „Хуберт Бурда Преис“ и „Милица Стојадиновић Српкиња“, као и Дисове награде.
Књиге песама Ане Ристовић превођене су на немачки, енглески, словеначки, мађарски, шведски и фински језик.

Оливера Ђурђевић (Београд, Краљевина СХС, 7. јануар 1928. - Београд, Србија, 28. децембар 2006.) је била истакнута српска чембалисткиња, пијанисткиња, камерни музичар и професорка Факултета музичке уметности у Београду. Била је прва југословенска чембалисткиња, добитница Октобарске награде 1978. године, као и Седмојулске награде, плакете Удружења музичара Србије и Удружења музичара Југославије.

Оливера Ђурђевић је завршила студије клавира на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Емила Хајека. Дипломирала је 1952. године после чега је две године била на специјализацији чембала код Ли Стаделмана на Високој музичкој школи у Минхену. Од 1964. доцент, а затим професор Факултета музичке уметности у Београду.