Миодраг Б. Протић (Врњачка Бања, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 10. мај 1922. - Београд, Република Србија, 20. децембар 2014.) био је српски сликар, ликовни критичар, теоретичар и историчар уметности 20. века у Србији и Југославији. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а гимназију у Краљеву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1950. године. Учио је сликарство у Сликарској школи Младена Јосића 1943. - 1944. године, код Јована Бијелића и Зоре Петровић. Даље образовање стицао је у Паризу 1953 - 1954, Италији (у више наврата) и САД 1963. године. Од 1950. до 1959. године ради у Министарству просвете, науке и културе када иницира оснивање Модерне галерије. Откупљује уметничке радове са изложби и атељеа уметника. Постављен је за управника Модерне галерије 1959. Музеј савремене уметности у Београду отвара 1965. године и на његовом челу је до пензионисања 1980. Излаже од 1946. године на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Први пут је самостално излагао 1956. Члан је УЛУС-а од 1948. Био је члан групе „Самостални“ (1951 - 1955) и „Децембарске групе“ (1955 -1960). Написао је велики број књига, студија, есеја и критика о српској и југословенској ликовној уметности које објављује од 1952. године. Редовни критичар „НИН“-а је између 1952. и 1958. Сарађивао је у бројним дневним листовима и часописима: „Глас“, „Рад“, „Политика“, „Борба“, „Данас“, „Дело“, „Савременик“, „Књижевност“, „Летопис Матице српске“, „Књижевне новине“, „Уметност“ и др. Био је члан Југословенске академије наука и уметности у Загребу, од 1966. до 1991. године.

Опширније...