Вести

Биста је дело младих академских вајара: врњчанина Александра Шеровића и Златана Грачанца из Конарева, школских, a касније и пријатеља из студентских дана.

Ова скулптура настала је као идејно решење за конкурс који је расписала Општина Врњачка Бања на коме je овај уметнички двојац освojио треће место.

Захваљујемо се вајарима на поклону и желимо им пуно успеха у даљем стваралаштву!

На фотографији Šerovic Aleksandar са бистом.

Петар Џаџић (Битољ, Краљевина СХС, 18. септембар 1929. - Београд, СР Југославија, 31. јул 1996.) је био српски књижевни критичар и дописни члан САНУ.

Рођен је у Битољу. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Докторирао је на тему из стваралаштва Иве Андрића. Као критичар јавио се крајем педесетих година. Залагао се за нове, модернистичке струје у српској књижевности, у опреци са тада владајућим социјалним реализмом, који је био у служби идеологије Комунистичке партије. Био је главни уредник студентског листа Видици, а потом покретач и уредник утицајног часописа Дело, који је промовисао и бранио модернизам у књижевности.

Као писац дневне критике, сматрао је да новинска критика треба да се бави не само приказивањем књижевних дела, већ и њиховим вредновањем. Писао је критике за НИН, Политику и Телевизију Београд. Радио је као уредник у издавачкој кући Просвета. Био је дописни члан САНУ. Текстови су му превођени на француски, руски, енглески, хинду, шпански, италијански, мађарски, јапански и друге језике. Добитник је више књижевних награда, као што је Октобарска награда за студију „Бранко Миљковић или неукротива реч“; „Ђорђе Јовановић“ за књигу „Критике и огледи“; „Милан Богдановић“ за приказ књиге „Пешчаник“ Данила Киша.

Библиографија: Иво Андрић, есеј (1957), Послератна српска приповетка (1960), Из дана у дан (1962), Бранко Миљковић или неукротива реч (1965), Критике и огледи (1973), О Проклетој авлији (1975), Критика и време (1975), Из дана у дан II (1976), Простори среће у делу Милоша Црњанског (1976), Храстова греда у каменој капији - митско у Андрићевом делу (1983), Homo Balcanicus, homo heroicus (1987), Нова усташка држава (1990).

 

Поводом дана Врњачке Бање - 14. јула, Општина Врњачка Бања доделила је награде, повеље, и захвалнице појединим установама, организацијама и људима који су заслужни за непрестани развој Бање на свим пољима.
Задовољство нам је да вам представимо Мирјану Ђурашевић, нашу драгу колегиницу која је добила захвалницу за изузетан допринос у свету културе!
Честитамо, и хвала Мири!

 

 

Арсеније - Арсен Дедић (Шибеник, Краљевина Југославија, 28. јул 1938. - Загреб, Хрватска, 17. август 2015.) био је југословенски и хрватски певач, композитор, песник, аранжер, текстописац, кантаутор и музичар. Арсен Дедић је аутентичан зачетник ауторске песме и литерарне шансоне. Својим радом је извршио посредан, али значајан утицај на рок сцену у Југославији. Рођен је 28. јула 1938. у Шибенику, као друго дете, од оца Јована и мајке Веронике рођене Мишковић. Његов старији брат је Милутин. Музику почиње да учи у осмој години. Прво је почео да свира флауту и клавир. Већ са петнаест година свира у позоришном оркестру и са оцем у Шибенском народном оркестру. Паралелно је у музичкој школи учио флауту. Средином педесетих година почиње да објављује поезију у „Полету“, „Књижевним новинама“ и сплитском „Видику“. По завршетку гимназије, 1957. године, сели се у Загреб, уписује Правни факултет и средњу музичку школу, а затим и Музичку академију на којој дипломира 1964. године. Крајем педесетих, Дедић почиње са својим првим композиторским радовима везаним за класичну музику, али пише и текстове за забавну музику под псеудонимом Игор Кримов. Уједно приступа вокалним групама Prima, Sirynx, Загребачки вокални квартет и Melos, откривајући богатство шансоне и канцоне. Са њима снима плоче на којима су препеви страних хитова. Прву плочу објавио је са љубљанским Диксиланд ансамблом и на њој су ,,Заплеши твист, препев ,,Let`s twist again Чаби Чекера (Chubby Checker) и „Рођена за мене“ или ,,Nata per me" Адријана Ћелентана (Adriano Celentino). Године 1961. открива италијанског аутора Ђина Паолија (Gino Paoli), доживљава ,,шок идентификације који ће утицати на јачање ауторске сигурности током даљег рада. Као комплетан аутор први пут се представља 1963. године када на Сплитском фестивалу изводи песму „Онај дан“. Затим први пут објављује своју песму ,,Невољен а на том синглу се налази и „Окус соли“, обрада Паолијевог хита. Од 1959. до 1964. године ради као музички сарадник на ТВ Загреб, а затим прелази у слободне уметнике.

Александар Секулић (Секулићи, Краљевина Југославија, 26. април 1937. - Београд, Србија, 16. септембар 2009.) је био српски књижевник. Рођен је у селу Секулићи, код Даниловграда, од оца Блажа, правника и мајке Плане, рођене Павличић, домаћице. Александар је био најстарији од четворо деце, Слободанке (Цане, удате Станковић), Зорана и Радојке (Бебе, удате Ражнатовић). У Београд се породица сели непосредно после II Светског рата, где Александар завршава основну школу и Другу београдску (мушку) гимназију. Правни факултет уписује 1958. године и после две године, са положеним испитима, напушта студије. Покушава да ради као приправник, комерцијалиста али се то мери месецима. Остало је признати радни стаж слободног уметника од 1959. године. По позиву, путује са делегацијом књижевника са простора тадашње Југославије, у Румунију, Мађарску, Швајцарску, Француску (1979. године са клокотристима), Грчку. Од 1981. године до 1986. године живи и ствара у Паризу. Прве песме објављује 1959. године у модернистичком часопису „Дело" (Неутешне песме). Сарађује у „Студенту", „Младости", „Видицима", НИН-у, „Београдској недељи, „Стварању" и „Политици".