Вести

 

Протекле седмице Српска академија наука и уметности добила је на дар дигитализовану колекцију српских средњовековних и старих рукописа из фонда Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга. Директор ове установе Александар Вислиј предао је поклон председнику САНУ Владимиру Костићу у присуству бројних академика, амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, као и амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића, који је у највећој мери и заслужан за покретање и реализацију овог значајног пројекта руско-српске културне и научне сарадње.

 

Задужбина „Десанка Максимовић“ је 15. маја, у Центру словенских култура (некадашња Кафе-књижара), прогласила добитника Награде "Десанка Максимовић" за 2018. годину.
Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији, коју додељује Задужбина „Десанка Максимовић“, припала је за 2018. годину Ани Ристовић, саопштио је данас жири који су чинили Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић (председница). У њиховом саопштењу је наведено да је Ана Ристовић већ првом књигом "Сновидна вода" средином деведесетих година „ушла крупним корацима у српску поезију, а сваком новом књигом је померала границе сопственог поетичког домета дајући нови замах српском песништву“.

Рођена 1972. године у Београду, Ана Ристовић је објавила књиге песама: Сновидна вода (1994), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999), <и>Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006), П.С .(изабране песме, 2009), Метеорски отпад (2013), Нешто светли (изабране и нове песме, 2014), Чистина (2015).
Најновија књига песама Ане Ристовић Чистина објављена је у издању Архипелага, у едицији Елемент.
Добитница је Бранкове награде, награда „Бранко Миљковић“, „Хуберт Бурда Преис“ и „Милица Стојадиновић Српкиња“, као и Дисове награде.
Књиге песама Ане Ристовић превођене су на немачки, енглески, словеначки, мађарски, шведски и фински језик.

Оливера Ђурђевић (Београд, Краљевина СХС, 7. јануар 1928. - Београд, Србија, 28. децембар 2006.) је била истакнута српска чембалисткиња, пијанисткиња, камерни музичар и професорка Факултета музичке уметности у Београду. Била је прва југословенска чембалисткиња, добитница Октобарске награде 1978. године, као и Седмојулске награде, плакете Удружења музичара Србије и Удружења музичара Југославије.

Оливера Ђурђевић је завршила студије клавира на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Емила Хајека. Дипломирала је 1952. године после чега је две године била на специјализацији чембала код Ли Стаделмана на Високој музичкој школи у Минхену. Од 1964. доцент, а затим професор Факултета музичке уметности у Београду.

Павле Васић (Ниш, Краљевина Србија, 30. август 1907. - Београд, СР Југославија, 12. март 1993.) је био сликар, историчар уметности, ликовни критичар, педагог. Образовање је стекао у Београду. Његов деда по мајци Павле Јанковић, артиљеријски пуковник, је био заслужан за његов животни пут. Наиме, посматрајући свакодневно свог унука како не испушта оловке и боје из руку, прво му је купио монографију француског сликара Ораса Вернеа, а потом га 1922. уписао у Уметничку школу а паралелно је похађао и III мушку гимназију. Након две године напустио је Уметничку школу. По завршеној матури, опчињен сликарством Јована Бијелића, Васић je, 1926. године, ступио у његов атеље и учио сликарство три године. Паралелно са својим сликарским ангажовањем давао је испите на Правном и на Филозофском факултету. Звање доктора наука из области историје и теорије уметности одбранио је 1956. године на Универзитету у Љубљани.

 

Студио „Фростбирд" направио је колекцију миришљавих свећа „За љубитеље књига". Свеће назване: „Старе књиге", „Читање у кишно поподне", „Подрум са књигама", „Читање у кафеу", „Оксфордска библиотека" садрже, како тврди произвођач, мирис штампе, прашине, папира са нотом ваниле. Други произвођач направио је парфимисану свећу „Шерлокова истрага" са мирисом кожне фотеље и нагорелог дрвета (у камину).

Купци различито реагују на овај, не баш јефтини производ који кошта 18 долара. „Сада могу да читам са ајпода, али и да осетим мирис старе, добре књиге", пише један читалац.

Други су пак разочарани свећама и тврде да осим мириса ваниле или лимуна ништа друго нису ни осетили. Мирисна нота ваниле није случајна. Овај лепи зачин спада у мирисе са изузетном асоцијативном снагом. Шипка ваниле људе враћа у детињство, мајчину или бакину кухињу у којој се пекао колач. Па, и књига постаје део носталгије.