Гост 38. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је књижевник Мухарем Баздуљ.

Глумица Лида Барова као књижевни јунак, филмски опус Франтишека Чапа у социјалистичој Југославији, фимлови рађени по књижевним делима наших најзначајнијих писаца, некe су од тема емисије која ће бити емитована 11. децембра на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Раде Шербеџија (Бунић, 27. јул 1946) српски и хрватски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. Рођен је 27. јула 1946. године у српској породици у личком селу Бунић, код Титове Коренице у данашњој Републици Хрватској. Отац му се звао Данило (1913.-2017), а мајка Стана. Раде је одрастао у Славонији, у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поново у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард III) и модерног репертоара (нпр. Ибзенов Пер Гинт) - у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну - младића на животној прекретници - тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде.

Опширније...

Љиљана Лашић (Крагујевац, ФНРЈ, 17. децембар 1946.) је српска позоришна, телевизијска и филмска глумица. Љиљана Лашић је рођена у Крагујевцу 17. децембра 1946. године. Детињство је провела у београдском насељу Неимар, а Факултет драмских уметности у Београду је уписала из првог покушаја у класи професора Миње Дедића, заједно са: Светланом Бојковић, Петром Божовићем и Бранком Милићевићем Коцкицом. Играла је у скоро свим београдским позориштима, а скоро четири деценије била је стални члан БДП-а. Почетком седамдесетих година XX века добила је улогу Тине, у серији „Позориште у кући“, која јој је донела велику популарност на просторима бивше СФРЈ. Удата је за сценографа Владислава Лашића са којим има сина Ђорђа. Упркос успешној телевизијској и позоришној каријери, глумила је у свега пет филмова. Поред глуме, Љиљана Лашић се бави и писањем сценарија за позоришне представе, а написала је и неколико збирки песама. За сценарио представе „Јасмин на странпутици“, добила је награду „Златни ћуран“ на Данима комедије у Јагодини. Овај видео је поклон нашој познатој глумици Љиљани Лашић за њен предстојећи рођендан од редакције Библиофонотеке.

Опширније...

Весна Шоуц Тричковић је српски диригент и професор дириговања на Факултету музичке уметности у Београду. Весна Шоуц је рођена у Земуну у познатој музичкој породици. Њен отац Мирко Шоуц је чувени српски џез музичар. Поред рада на ФМУ, Весна је ангажована и као диригент у Народном позоришту у Београду, Опери и Театру Мадленианум, Српском народном позоришту у Новом Саду и Позоришту на Теразијама. Дириговала је преко 500 представа, неколико стотина концерата, учествовала на бројним фестивалима и реализовала трајне снимке за домаће и стране медије. Сарађивала је са свим симфонијским оркестрима у земљи, као и са иностраним: Филхармонијом Риге, МАТАВ симфонијским оркестром (Будимпешта), Сегединским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Истанбула и Симфонијским оркестром Бурсе.

Опширније...