Вести

Михаило Миша Јанкетић (Нови Сад, Краљевина Југославија, 24. мај 1938. - Београд, Србија, 15. мај 2019.) био је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Битне улоге: Отписани - Влада Рус, Сиви дом - Васпитач Бели, Колубарска битка - Војвода Живојин Мишић, Породично благо - Гаврило Гавриловић. Дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. године. У каријери је остварио улоге у више десетина филмова и ТВ серија, а такође бројне улоге је остварио и у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1960. године. Учествовао је као студент на радној акцији приликом изградње ауто-пута Загреб-Љубљана 1958. године.

Велику популарност код телевизијске публике донеле су му улоге у ТВ серијама „Сиви дом” (1984-1985), „Бољи живот” (1987-1991), „Срећни људи” (1993-1996), а у серији „Породично благо” (1998-2002) играо је главну мушку улогу. Добитник је значајних глумачких награда и признања, као што су: Добричин прстен, Награда Павле Вуисић, Нушићева награда за животно дело, Статуета Јоаким Вујић, четири Стеријине награде, Октобарска награда града Београда, Статуета Ћуран, Награда Раша Плаовић и две годишње награде ЈДП.

Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Лењинград, СССР, 24. мај 1940. - Њујорк, САД, 28. јануар 1996.), руски песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године. Рођен је у јеврејској породици у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) као син фотографа у совјетској морнарици.

У петнаестој години напустио је редовну школу и покушао да се упише у подморничку академију, али без успеха. Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова.

Цело радно време ћемо бити доступни за рад са корисницима, али још увек неће бити могуће слободно кретање по просторијама наше библиотеке, коришћење читаоница, као и групне и програмске активности. 

Обављаћемо послове задуживања и раздуживања књига, учлањавања и обнављања чланстaва, али вас молимо да се и даље придржавате прописаних правила:

- да у библиотеку улазите један по један - уђите тек када изађе корисник који је дошао пре вас,

- да се држите на одстојању од других корисника и од запослених у библиотеци,

- да се не крећете ван простора који је тренутно предвиђен за кориснике,

- да користите маске и рукавице.

Уколико желите само да вратите књиге и немате намеру позајмите друге, убаците их у КЊИГОМАТ.

Хвала вам на разумевању!

Tags:

Драгомир Драго Чумић Чума (Сирач код Дарувара, Краљевина Југославија, 8. мај 1937. - Београд, Србија, 10. новембар 2013.) био је српски глумац.  Драго Чумић Чума  је рођен у Сирачу 8. маја 1937. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Каријеру је започео малом улогом у филму Сан (1966) Пурише Ђорђевића, а потом игра и у водећим епизодним улогама. Најуспешнија остварења су му у комичним улогама неспретњаковића и губитника као у филму Радио Вихор зове Анђелију из 1979. године. На 12.-ом  Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 15. - 20. август 1988. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Драго Чумић Чума добио је Специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу - златни римски новчић, за улогу у филму „Браћа по матери“. Здравко Шотра је редитељ филмa „Браћа по матери “ а, поред њега, сценарио за овај филм написао је књижевник Јован Радуловић.

Трајко Стојановић Косовац (Приштина, Краљевина Југославија, 1934. - Београд, СР Југославија, 2002.) био је српски графичар, сликар, сценограф и конзерватор.  Рођен је 19. маја 1934. године у приштинској радничкој породици од оца Бошка Стојановића, бравара и мајке Јордане, рођене Ђекић, домаћице. Основну школу завршио је у Приштини, а Школу за примењену уметност у Пећи 1954. године. На Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Божидара Продановића, који му је предавао и у Пећи, дипломирао је 1958. године. Радио је као сценограф у Покрајинском народном позоришту у Приштини (1961 - 1971) и Југословенском драмском позоришту у Београду (1971 - 1974), да би након тога прешао у слободне уметнике.