Вести

Станислава Сташа Пешић (Гроцка, код Београда, 7. јун 1941 - Београд, 20. новембар 1997) је била филмска, позоришна и телевизијска глумица. Након студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду ангажована је у Народном позоришту. На филму дебитује 1961. и за улогу Саше у „ПесмиРадоша Новаковића награђена је на фестивалу у Пули. Након тога, игра главне и веће споредне улоге у филмовима „Медаљон са три срца“ (1962), „Право стање ствари“ (1964), „Штићеник“ (1966) и „Куда после кише“ (1967) Владана Слијепчевића, „Три сата за љубав“ (1968) Фадила Хаџића и „Бог је умро узалуд“ (1969) Радивоја Ђукића. Велику медијску популарност донела јој је улога Олге у ТВ серији „Позориште у кући“. На Телевизији Београд је радила и као водитељка програма за децу. Неколико месеци пред смрт објављена је њена књига Деветнаест друштвених игара. Преминула је 20. новембра 1997. године у Београду. Политичарка Весна Пешић је њена сестра.

 

Професору Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу припала је награда Удружења књижевника Србије „Радоје Домановић” за 2017. годину за укупан допринос српској сатири.

Одлуку је донео жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић.

У образложењу је наведено да је Павле Ковачевић (1940) у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар је ушао у сазвежђе великана сатире већ првом књигом До сарказма и напред (1967).

„У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила”, оценио је жири.

 

Епископ Стефан (световно Стеван Боца; Муњавa, 21. август 1916 - манастир Жича, 4. фебруар 2003) је био епископ далматински и жички, професор богословља и црквени писац. Рођен је 21. августа 1916. године у Муњави (Јосипдол), срез Огулин, где је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Филозофски факултет Универзитета у Београду. За катихету у Оточцу, постављен је 1939. године. Епископ горњокарловачки Сава га 1940. године рукополаже за ђакона. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где врши катихетску дужност у Крагујевцу до 1949. године. Године 1955. постављен је за професора Богословије Светог Саве у манастиру Раковици код Београда, а 1958. године, одлази у Енглеску, где је са радом „Хришћанско васпитање деце у средњем адолесцентском добу“ дипломирао на Колеџу Светог Августина у Кентерберију. На студијама у Енглеској затекао га је избор за епископа далматинског. Замонашен је 10. јула 1959. године у манастиру Раковици од патријарха Германа, а рукоположен на Петровдан исте године од митрополита солунског Пантелејмона. Патријарх српски Герман и патријарх антиохијски Теодосије, уз саслужење више архијереја, хиротонисали су га 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду.

Бранко Пешић (Земун, 1921 - Лињано, 2006), био је архитекта и професор на факултету као и пројектант многих великих објеката у Београду и у свету. Технички факултет у Београду -архитектонски одсек уписао је 1939, но услед ратног прекида студија дипломирао је 1947. године. У периоду 1947 - 1951. радио је као пројектант, шеф градилишта и бироа у Дирекцији за изградњу Новог Београда. Године 1951. изабран је за асистента на Грађевинском факултету у Београду где, до пензионисања 1986.  ради у својству предавача, затим професора на предмету Зградарство. Био је и хонорарни асистент на Архитектонском факултету у Београду. Исти предмет, предавао је више година и на факултетима у Нишу, Новом Саду, Зрењанину и Подгорици. Аутор је уџбеника за предмет Зградарство, као и већег броја објављених књига и стручних радова. Од његових 117 реализованих пројеката најзначајнији су: југословенски павиљони на бројним међународним сајмовима (међу којима су највећи у Њујорку, Лозани, Москви, Паризу, Диселдорфу и Пекингу); пројекти више зграда у Београду. Вршио је и надзор над реализацијом својих пројеката. Учествовао је на 28 архитектонских конкурса на којима је добио 20 награда.

 

Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде је четрнаести пут расписала наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу збирку прича аутора млађег од тридесет година писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости или у деловима.

Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака.

Рок за достављање рукописа је 31. мај 2018. године.

Рукописе достављати искључиво у електронском формату на следећу адресу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. с назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“.