Вести

Стеван Раичковић (Нересница код Кучева, Краљевина СХС, 5. јул 1928. - Београд, Србија, 6. мај 2007.) је био српски песник и академик. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је 1947. године  и матурирао. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1949. године почиње да објављује песме по београдским листовима и часописима. Исте године постао је сарадник Литерарне редакције Радио Београда, а на том запослењу је остао до 1959. године, када почиње да ради као уредник у издавачкој кући "Просвета".
Раичковић је био уредник у „Просвети“ до 1980. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981. године  Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињствa“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен.

У понедељак, 23. априла, поводом Светског дана књиге и ауторских права у врњачкој библиотеци ћете имати прилику да купите неки од 100 наслова по акцијској цени од само 100 динара по књизи.

Акција ће трајати током целог дана.

Посетите нашу библиотеку да заједно, окружени књигама, прославимо овај дан!

 

 

Јован Јовичић (Врдник, Краљевина СХС, 5. јул 1926. - Београд, Србија, 26. септембар 2013.) био је истакнути српски гитариста, композитор, педагог и универзитетски професор. Први инструмент Јована Јовичића је била виолина, коју му је купио отац када је син имао осам година. Гитару је упознао на часовима музике, а коначно се за њу одлучио током Народноослободилачке борбе (био је борац Девете војвођанске бригаде). После мањих наступа на пригодним свечаностима у ослобођеној Југославији одржао је први солистички концерт на Радио Дубровнику 1948. године, а мало затим и на Радио Београду. Већ у тим емисијама је показао широки распон свог репертора, од ренесансних до савремених композиција.

Јован Јовичић је био физичар по струци. Докторску дисертацију је објавио 1964. године на тему „Акустичке особине гитаре и њени звучни спектри“. Био је асистент физике на Медицинском и Фармацеутском факултету, а затим редован професор физике на Електротехничком факултету Универзитета у Београду.

 

 

Ђурђија Цветић (Београд, Краљевина Југославија, 25. август 1942. - Београд, Србија, 6. август 2015.) била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Ђурђија Цветић је глуму дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића 1969. године, од када је и чланица Југословенског драмског позоришта. Гостовала је у Звездара театру, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту, Црногорском народном позоришту у Подгорици, Народном позоришту у Сомбору и многим другим позориштима. Достојанствена, одмерена, ненаметљива хероина позоришне и животне сцене, глумица Ђурђија Цветић оставила је за собом непоновљиву Дездемону, Анку, Јелисавету Протић, Рањевску, Елену. Розику, Клитемнестру и многе друге јунакиње како на сцени матичног Југословенског драмског позоришта чија стална чланица је била од 1969. године, тако и у многим другим гостујућим позориштима. Током дуге и плодне каријере коју је градила са мером истинске позоришне даме, Ђурђија Цветић је својим сценским рукописом оставила дубок траг у српској позоришној уметности, о чему сведоче бројне награде које је добила за своју магију глуме, од „Милоша Жутића”, преко „Жанке Стокић”, до „Татјане Лукјанове” и многих других. Припадала је генерацији „Бојанових беба“, групи младих глумица и глумаца које је Бојан Ступица позвао у Југословенско драмско позориште, у време његове генерацијске обнове.