Вести

Невенка Стојсављевић (Велика Попина, 1953. године). Невенка Стојсављевић, угледна графичарка из Београда, дипломирала је 1977. на Академији примењених уметности у Београду, класа проф. Божидара Џмерковића, а магистрирала је 1980. на Академији ликовних уметности у Београду, класа проф. Бошка Карановића. Приредила је 33 самосталне изложбе и учествовала на преко 300 групних изложби у земљи и иностранству (Француска, Норвешка, Шпанија, Немачка, Белгија, Јапан, Бугарска, Словенија, Македонија, Мађарска, Пољска, Чешка, Босна и Херцеговина, Црна Гора). Награђивана је осам пута за свој уметнички рад и учествовала на многим колонијама и симпозијумима у земљи и иностранству. Дела јој се налазе у колекцијама: Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Zepter музеја у Београду, Колекцији Академије науке и умјетности у Бања Луци, Замка културе Врњачка Бања, Графичког колектива у Београду, као и многим галеријским и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Члан je УЛУС-а од 1978. године. Награде: Велики печат Графичког колектива 1993; Златна игла на Међународном бијеналу графике Сува игла, Ужице, 1995; Златна игла УЛУС-а, 1996; Награда за графику на Земунском салону 1996 ...

Гост 40. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Ненад Беквалац, драматург, филмски критичар и стручни сарадник у Архиву Југословенске кинотеке.

Историјат „Шок коридора“, култног серијала који се бави маргинализованим филмским жанровима, документарно остварење „Made in Serbia“ Младена Ђорђевића, чији је главни протагониста Ненад Беквалац, рецепција филмског опуса Такашија Микеа на нашим просторима, неке су од тема емисије коју можете погледати 15. јануара 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Песник Драгиша Радосављевић је рођен у Великом Шиљеговцу, у Србији, 1936. године. Објавио је књиге песама: Лепа смицалица лета, 1964, Зборник дисања, 1968, Бајалице, 1973, Гора говорова, 1980, Домашаји 1981, Две песме и последице и Море без Марије свуда око нас. Век на ветру је прва књига прозе Драгише Радосављевића. Поред поезије и прозе, писао је књижевну и ликовну критику за додатак Књижевни листови љубљанског дневног листа Рад и за љубљански часопис Наши погледи. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Песник Драгиша Радосављевић (1936), који иначе живи између Земуна и Великог Шиљеговца, исписао је необичну песничку књигу Две песме и последице. Јединствене садржајне окоснице Радосављевићевој поезији, поигравање формом, изразите рефренске формуле заступљене и у овој збирци, аутора чине препознатљивим и упечатљивим. Обиље изведених кованица, као и бројне интернационе ортографске девијације, само увећавају и усложњавају асоцијативност, сублимишући исказ. Примена литерарног поступка згушњавања језика, посебан је искорак ка неоткривеним просторима, који убедљиво проширује досегнута семантичка и значењска поља ове књиге.

Рада Ђуричин (Вршац, Краљевина Југославија , 31. мај 1934.) је српска глумица. Рођена је у Вршцу од оца Маринка, православног свештеника, и мајке Милеве. Дипломирала је 1958. године на Факултету драмских уметности, на класи са Николом Симићем, Ружицом Сокић и Батом Живојиновићем и 1961. године на Филозофском факултету у Београду српски језик и књижевност. Дебитовала је на сцени Народног позоришта у Београду 1958. године главном улогом у представи Дневник Ане Франк. Члан је ансамбла ЈДП-а од 1959. године. Удата је за др Драгослава Поповића, некадашњег професора нуклеарне физике на Електротехничком факултету у Београду. Имају сина Радана који је филмски сниматељ. Награде: Златна медаља за заслуге поводом Дана државности Републике Србије, 2017. године, Златни ћуран за животно дело на фестивалу Дани комедије у Јагодини 2014. године, Нушићева награда за животно дело глумцу комичару 2019. године, Вукова награда за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору, 2007. године и Статуета Ћуран за улогу у представи ,,Вуци и овце” на фестивалу Дани комедије у Јагодини 1975. године

Рајко Петров Ного (Борија, 13. мај 1945. - Београд, Србија, 28. новембар 2022. године) српски је песник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и уметности Републике Српске и члан Сената Републике Српске. Рајко Петров Ного је рођен по завршетку Другог светског рата, од оца Петра и мајке Стане, у Загорју, у старој Херцеговини. Старином је од Рашевића (где припада и Марко Миљанов) из племена Кучи у Црној Гори. Средње име Петров узео је по оцу. Презиме Ного је узето од једног надимка Рашевића. Као дечак дошао је из родних Борија у Сарајево и ту започео школовање. Након основне школе завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ 1972-1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а 1982-1999. године. Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд. Од 2000. године предаје поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. За дописног члана Академије наука и уметности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Члан је Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Члан је првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009. године. Рајко Петров Ного српски песник, есејиста и књижевни критичар преминуо је 28. новембра 2022. године, у Београду, у 78. години.