Вести

Гост десете епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је проф. др Ивана Кроња, ауторка књиге „Естетика аванградног и експерименталног филма: тело, род, идентитет. Европа – САД – Србија“.

Ко су били први српски сценаристи, експериментални филмови Војислава Кокана Ракоњца и Живојина Павловића, историја експерименталног и авангардног филма, неке су од тема емисије коју можете погледати у понедељак 8.фебруара на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Даринка Матић Маровић (Херцег Нови, Краљевина Југославија, 6. фебруар 1937. - Београд, Србија, 15. јул 2020.) је била српска диригенткиња, ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности. Била је прва жена ректор у Србији. Ректор Факултета музичке уметности била је у чак пет мандата. Kао диригенткиња водила је хор Kолегијум музикум (од 1971.) и хор Обилић (од 1981.) и за 45 година каријере дириговала на више од десет хиљада концерата. Рођена је у Херцег Новом. Отац Даринке Матић Маровић био је артиљеријски официр Kраљевине Југославије, а мајка Зора радила је као службеница. Брат Стеван и Даринка рано су остали без оца, који је нестао током Другог светског рата. Породица никада није сазнала шта се са њим десило. Иако су живели врло скромно, њена мајка, пореклом из угледне породице, је била истрајна у намери да деци пружи могућност да се образују. Сматрала је да Даринка, као женско дете, треба да има музичко образовање. Уписала је на приватне часове клавира. Већ са 13 година, Даринка је имала ангажман у џез оркестру Боке которске. У младости се успешно бавила и спортом, гимнастиком, пливањем, стрељаштвом и веслањем. Била је и првакиња Црне Горе у пливању. Мајчина упорност и одлучност се исплатила. Даринка и Стеван завршили су факултете, Стеван архитектуру, а Даринка Факултет музичких уметности.

Жири у саставу Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Теофил Панчић (председник) данас је саопштио да је престижну НИН-ову награду за роман године добио Светислав Басара за књигу „Контраендорфин“.

У најужем избору били су романи „Слобода говора“ Владана Матијевића, „Што на поду спаваш“ Дарка Цвијића, „Људи без гробова“ Енеса Халиловића, „Прекрасне рушевине“ Сава Стијеповића, „Ништа није ничије“ Бојана Савића Остојића, „Под оба сунца“ Огњена Спахића и победничка књига „Контраендорфин“ Светислава Басаре.

Пошто додела НИН-ове награде има велики значај за нашу књижевну сцену, одлуке жирија су често предмет преиспитивања и коментара. Зато вас врњачка Библиотека позива да нам се јавите са својим мишљењем о томе која је књига ове године заслужила да добије ову цењену награду, односно да одговорите на питање: Да сте којим случајем били члан жирија за доделу НИН-ове награде за коју књигу бисте гласли?

За неколико дана наша Библиотека ће имати све горе побројане књиге у свом фонду и вама драги читаоци на располагању, а на сајту библиотеке биће постављена анкета.

Гост девете епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Дејан Дабић, филмски критичар, сценариста и редитељ анимираних и документарних филмова.
Домаћи анимирани филм, критичка анализа луткарског аминираног остварења „Пионир и двојка“ који је са својом супругом Вером режирао чувени песник Љубиша Јоцић, осврт на нишки филмски фестивал, улога сценарија у изради филма, неке су од тема разговора са Дејаном Дабићем, коју можете погледати у понедељак 25. јануара на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Милан Ерак (Kикинда, ФНР Југославија, 23. јануар 1950. - Београд, СР Југославија 20. јануар 1995.) је био српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Са Тањом Лукјановом, првакињом југословенског и српског глумишта, Милан Ерак је играо насловну улогу у култној представи Харолд и Мод, по тексту Колина Хигинса, коју је на сцени Београдског драмског позоришта поставио редитељ Паоло Мађели. Коментаришући ову представу, Франко Зафирели је једном рекао да је она боља од истоименог филма. Милан Ерак је у својој краткој каријери, поред упечатљиво остварених улога, стигао и да се поклони публици, да прошета Кроацетом и по црвеном тепиху на филмском фестивалу у Кану, заједно са Лорданом Зафрановићем, Тањом Бошковић, Франом Ласићем и Миланом Штрљићем, поводом пројекције филма Окупација у 26 слика.