Боривоје Бора Стојановић (Београд, Краљевина Југославија, 5. октобар 1929. - Београд, Србија, 1. март 2008.) је био српски глумац. Боривоје Бора Стојановић био је члан Београдског драмског позоришта на чијој је сцени одиграо највише улога. Као гост наступао је и по другим позориштима у Београду и широм Србије. Остварио је велики број сјајних епизодних улога у филмовима и тв серијама. Филмографија: 1958. Те ноћи, 1960. Боље је умети, 1963. Чудна девојка (Милиционер), 1967. Кад будем мртав и бео, 1968. Силе (ТВ), 1969. Рађање радног народа (серија, Конобар Пирке), 1969. Музиканти (серија), 1969. Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда (Тужилац), 1971. Дон Кихот и Санчо Панса (ТВ), 1971. С ванглом у свет (серија), 1971. Дипломци (серија, Будина муштерија), 1971. Хроника паланчког гробља (мини-серија), 1972. Мајстори (серија, Муж од џудисткиње), 1973. Камионџије (серија), 1975. Отписани (серија, Човек), 1975. Позориште у кући 3 (серија, Попадићкин адвокат), 1976. Диспут у ноћи (ТВ, Фрањевац), 1978. Стићи пре свитања (Стражар), 1978. Повратак отписаних (ТВ серија, Капетан Шмит / Сликар), 1979. Слом (серија, Генерал), 1983. Какав деда такав унук (Лекар), 1984. Тајни дневник Сигмунда Фројда (југословенско-амерички филм, Професор Фон Шмирц) 1984. Бањица (ТВ серија, Министар просвете Велибор Јонић), 1986. Тајна Лазе Лазаревића (ТВ, Тужилац 2), 1987. Бољи живот (серија, Глумац епизодиста), 1988. Четрдесет осма - Завера и издаја (серија, Андреј А. Жданов), 1989. Шведски аранжман, 1989. Балкан експрес 2 (ТВ серија), 1991. Мала шала (ТВ, Директор школе), 1991. Кабуто (јапанско-амерички филм), 1993. Рај (ТВ, Мајоров гост на ручку), 1995. Театар у Срба (серија), 1995. Крај династије Обреновић (серија, Доктор Владан Ђорђевић), 1996. Очеви и оци (ТВ, Слободан Јовановић), 1997. Горе - Доле (Власник пекаре), 1998. Бекство (ТВ) и 2001. Харолд и Мод (ТВ).

Антоније Маринковић, познат и као А. М. Младунац, Мефисто и Андра (Корман код Алексинца, Краљевина Србија, 21. мај 1917. - Крушевац, СФР Југославија, 16. јул 1987.), био је српски књижевник. Основну школу завршио је у Скопљу и Крушевцу. Гимназију је завршио у Крушевцу. Један је од оснивача СКОЈ-а у Крушевачкој Гимназији. Због своје политичке активности, више пута био је затваран пре Другог светског рата. За време рата се склонио у Корман, а 1944. године, постаје борац Треће јужноморавске бригаде на Јастрепцу. Тада је рањен и послат на лечење у Италију. Вратио се крајем 1944. године. Од тада ради у штабу Друге армије у Тузли, у листу Наш фронт. Радио је неко време и у Загребу, где је био секретар за средњошколско образовање официра, 1945. године. У Београду постаје сарадник листа Народна армија, уредник Књижевних новина и члан КУД „Иво Лола Рибар“, 1946. године. Од 1950-1959, живео је у Корману, потом био наставник основне школе у Гредетину. Од 1960. настањује се у Крушевцу где остаје до краја свог живота. Више година је радио у Историјском архиву Крушевац. Ово је фотографија Антонија Маринковића, настала јула 1985. године, док говори на књижевној вечери, у Народној библиотеци Др Душан Радић, у Врњачкој Бањи, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре.

Опширније...

Тихомир Тика Арсић (Земун, ФНР Југославија, 21. јул 1957. - Београд, Србија, 7. децембар 2020.) биоје српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент. Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде - „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено. На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80.-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму. На 8. Фестивалу филмског сценарија, у Врњачкој Бањи, 17.-22.08.1984. године (организатор Културни центар), специјалну награду града домаћина (римски златник), добио је глумац Тихомир Тика Арсић за улоге Ивана и Тиће Лукића у филмовима Пејзажи у магли (сценаристе и редитеља Јована Јовановића, добитника треће награде за сценарио) и О покојнику све најлепше (сценариста Душана Перковића, добитника награде за дијалог и Предрага Антонијевића и редитеља Предрага Антонијевића).

Опширније...

Алберт Голдштајн (Загреб, Краљевина Југославија, 31. 1. 1943. - Загреб, Хрватска 18. 5. 2007.), југословенски интелектуалац, уредник, књижевник и преводилац. Писац Алберт Голдштајн је рођен 31. 1. 1943. у Загребу. Основну школу је похађао у Сплиту и Београду. У родном граду је завршио Класичну гимназију, те студије историје уметности и компаративне књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Радио је као менаџер у осјечком предузећу Сапонија, те је након тога био шеф маркетинга у Драмском позоришту Гавела. Алберт Голдштајн је потом радио у часописима ,,Тека" и ,,Библиотека" у Студентском центру Загребачког универзитета, где је остао до 1979. године, кад је ,,Библиотека" прешла у штампарију и издавачку кућу Графички завод. Алберта Голдштајна је литература рано привукла, па је тако песме почео да пише у гимназијској литерарној секцији, приповетке је почео да објављује у ,,Студентском листу" и ,,Полету", а наставио у ,,Разлогу" и ,,Форуму".

Опширније...