Гост 33. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Иван Аранђеловић, филмски продуцент и уредник филмског програма Културног центра Београда.
Значај Фестивала филмског сценарија и Фестивала европског филма Палић, продуцентска каријера Ивана Аранђеловића, неке су од тема емисијe која ће бити емитована 2. октобра на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.
Добро дошли!
Жарко Лаушевић (Цетиње, НР Црна Гора, ФНРЈ, 19. јануар 1960.) је српски и југословенски глумац. Жарко је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос. Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999), Шиља (Сиви дом, 1986). Битнe улогe: Павле (Шмекер), Петар Хорват (Официр с ружом), Брацо Гавран (Браћа по матери), Милош Обилић (Бој на Косову), Ђорђе Карађорђевић (Сенке над Балканом), Илија/Алија (Нож), Аћим Катић (Корени), Илија (Државни службеник), Калкански кругови (Велибор), Вукашин Катић (Време зла).
Љиљана Стојановић (Љубљана, 1955) српска је ликовна уметница која је по завршетку Академије ликовних уметности у Беогрaду ступила на ликовну сцену Југославије са специфичним стилом и начином ликовног изражавања кроз који је временом на поступан начин трансформисла мотиве сопственe ликовности. До сада је излагала нa око педесетак самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања и наградa. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Рођена је 1955. године у Љубљани. Дипломирала је на Одсеку графике Факултета примењених уметности у Београду 1979. године. Последипломске студије на Одсеку графике Факултета ликовних уметности завршила је 1982. године у Београду. Члан је УЛУС-а од 1980. године, а УЛУПУДС-а од 2011. године у звању истакнутог уметника. Живи и своја ликовна дела ствара у Београду.
Гост 32. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Енес Халиловић, један од наших најзначајнијих савремених писаца.
Феномен књижевног часописа Сент, најзначајнији новопазарски писци, награда Аладин Лукач, песнички и романескни опус Енеса Халиловића, позоришна представа и филм рађени по Халиловићевим делима , неке су од тема емисијe која ће бити емитована 18. септембра на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.
Добро дошли!
Давид Албахари (Пећ, ФНРЈ, 15. март 1948) српски је писац и академик. Албахари углавном пише романе и кратке приче које су често аутобиографске. Такође је и преводилац са енглеског језика. Рођен је у породици јеврејског порекла. Давид Албахари је у Загребу студирао енглеску литературу и језик. Прву збирку кратких прича „Породично време“ је објавио 1973. године. Постао је популаран у књижевним круговима четвртом књигом „Опис смрти“, за коју је добио награду „Иво Андрић“. Године 1991. постао је председник Савеза јеврејских општина Југославије, а радио је и на евакуацији јеврејског становништва из Сарајева. Године 1994. преселио се с породицом у Калгари, где и даље живи. И даље пише и објављује на српском језику. Члан је ван радног састава Српске академије наука и уметности при Одељењу језика и књижевности од 2. новембра 2006. године... Награде: Добитник је НИН-ове награде за роман Мамац 1996. године. Добитник награде Златни сунцокрет за збирку прича Сваке ноћи у другом граду 2008. године. Освојио је прву награду на фестивалу ,,Друга приказна" (Друга прича), у Скопљу, Македонији, 29. јула 2016. Међународна награда „Александар Тишма”.
