Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Драган Орловић (1938 - 2017)

Драган Орловић (Ваљево, Краљевина Југославија, 2. март  1938. -  Београд, Србија,  27. септембар 2017.) био је српски романсијер, књижевни критичар и путописац. Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву (матурирао 1955.), а југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду (дипломирао 1961.). Био је сарадник у Радио-телевизији Београд (1958 - 1962), потом сарадник (од 1963.) и уредник Културне рубрике „Политике експрес“ (1973 - 1987), да би до одласка у пензију (1999.) био њен стални књижевни критичар. Потом сарађује једно време с листом „Република“. Почео је да објављује књижевну критику и прозу од 1963. године у „Политици експресу“, НИН-у и Политици, а затим и у другим листовима и ревијама. Писао је новинско-информативну критику, а у романима му је био близак свет фантастике. Објављивао је и под псеудонимом Ненад Стрмац.

Дела, Романи: Ендимионов сан, Дечје новине, Горњи Милановац, 1981, Дневник о Минотауру, Југославија, Београд, 1982, Таласон, Просвета, Београд, 1984, Косовски епитаф, Филип Вишњић, Београд, 1989, Србистан - крхотине деведесетих, необјављени роман, 1995; Есеји и критике: Књиге, Милић Ракић, Ваљево, 1983, Батина и перо, Дечје новине, Горњи Милановац, 1990, Глогов прах (књиге и живот), есеји, Просвета, Београд 1997; Путописи: Свирепи и сањари, 1979, Горњи Милановац, Дечје новине, 1979; Биографијa: То је то - Мића Орловић, четрдесет ТВ година, Геа, Београд, 1998. Награде и признања: Годишња награда Политике, 1973, Награда Милан Богдановић, 1977, Медаља СКЗ, 1992. Литература: Света Лукић: Подухват Драгана Орловића (предговор), „Дневник о Минотауру“, Београд, 1982, У трагању за синтезом, Политика, 20. април, Београд, 1991, Јован Деретић: Критике Драгана Орловића (предговор), „Књиге“, Ваљево, 1983.