Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Миомир Хари Ристовић (1938 - 2001)

Миомир Ристовић Хари је рођен 21. 12. 1938. године од оца Недељка и мајке Мирјане. Преминуо је на Преображење 19. августа 2001. године, у Kрушевцу. Био је песник и новинар. Круна његовог литерарног стваралаштва је књига ,,Између мојих кровова". Рано је остао без оца а бригу о његовом школовању и васпитању су преузели мајка Мирјана, деда и баба. Харију је било све дозвољено а он никада ништа није злоупотребио. Поред своје породице коју је обожавао, волео је и све људе које је познавао. Био је и остао народни трибун и човек који никада никога није мрзео, а хтео је сваком да помогне. Некада је његова лепа реч више значила од било какве материјалне помоћи. Хари је био боем. Никада није направио никакав испад јер му то није дозвољавала његова култура и његова нарав. Много је читао и писао али мало је остало писаног трага од њега. Писао је другима предговоре и рецензије. Поред забране уписа на све факултете, као вођа студентских демонстрација у Србији шездесетих година, до краја живота није могао да схвати да постоје људи који га мрзе јер је знао само да воли. Део своје огромне библиотеке са неколико хиљада књига поклонио је крушевачкој библиотеци, Гимназији, библиотеци у Брусу, Белој води и Геронтолошком центру.

Хари је био свестрана личност, и један од оснивача ФЕДРАРА - Фестивала драмског аматеризма Расинског округа. Миомир Хари Ристовић, у то време подпреседник скупштине општине Kрушевац, прихвативши понуду да буде председник организационог одбора ФЕДРАРА, својски се потрудио да занос драмских занесењака из Треботина и Жабара, не остане недосањани сан, већ да на јави та идеја заживи и дан-данас салу Дома културе у Треботину пуни добрим драмским представама и публиком жељном позоришне игре. Хари је у баш у свему равноправно учествовао, од давању имена фестивалу, до профилисања самог фестивала и пратећих садржаја на њему, одређивања репертоара, избора жирија, (на чијем је челу, по Харијевој идеји и наговору, у прве четири године био чувени позоришни критичар Милосав Буца Мирковић). Не само ФЕДРАРО, Хари је помагао све младе таленте из града, а и села, који су били одважни да се запуте на неизвесни пут уметничког стваралаштва. Увек је био уз оне који почињу, уз оне којима недостаје подршка, био је човек великог срца, више је мислио на друге, а на себе мање, тако да га многи памте као човека који је запалио многе искре свих видова уметничких стваралаштава.

Хари је био човек, који је био свачији пријатељ, кога су сви својатали, човек великог срца и великог разумевања. Где би год отишао, Хари је желео да сазна што више о људима, обичајима, менталитету и све што би за многе од нас биле безначајне ситнице. Од свега тога, он је касније, склапао своју слику о тој средини и давао јој непогрешиви печат који трајно остаје.
Посебно до изражаја, његова људска ширина је дошла када је у исто време обављао функцију подпредседника општине Крушевац и директора РТК и листа ,,Победа". Тада је сваког примао са дужном пажњом и употребио би све своје моћи, да помогне у решавању неког проблема.
Умео је увек да препозна праве вредности и да им пружи несебичну подршку.