Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Владимир Погачић (1919 - 1999)

Владимир Погачић (Карловац, Краљевина СХС, 23. септембар 1919. - Београд, СР Југославија, 13. септембар 1999.) био је југословенски редитељ, сценариста и глумац. Дипломирао је на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу и режију на високој филмској школи у Београду. Оснивач, директор и глумац Студентског позоришта у Загребу. После рата је радио на радију. Од 1947. године - у студију ,,Звезда-Филм" (Београд). 1958.-1959. - главни уредник часописа „Филм данас" 1954.-1981. године - директор Југословенске кинотеке (Београд). На челу Међународне федерације филмских архива.

Владимир Погачић (1919-1999) један је од најистакнутијих филмских аутора социјалистичке Југославије током педесетих година, а потом дугогодишњи угледни директор Југословенске кинотеке у Београду. Пре Другог светског рата студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Загребу, а после рата филм на Високој филмској школи у Београду. Као филмски режисер дебитовао је 1948. „Причом о фабрици“, у продукцији Звезда филма из Новог Сада. Међу Погачићевим филмовима издвајају се први југословенски шпијунски филм „Последњи дан“ (1951), настао према сценарију Оскара Давича, „Аникина времена“ (1954), први југословенски филм дистрибуиран у Сједињеним Државама, темељен на новели Иве Андрића, „Велики и мали“ (1956), први југословенски целовечерњи играни филм награђен на неком међународном фестивалу (за режију у Карловим Варима), „Суботом увече“ (1957), репрезентативни филм савремене тематике оног доба, те „Сам“ (1959), за оно време неуобичајено психолошки оријентисан партизански филм. У продукцији Јадран филма снимио је филмове „Пукотина раја“ (1959) и „Човјек са фотографије“ (1963), којим је и закључио свој опус.

Од 1954. до 1981. био је директор Југословенске кинотеке и за то време је изразито унапредио њену делатност, обезбедивши јој велики међународни углед. У раздобљу између 1969. и 1971. те 1979. и 1981. био је потпредседник FIAF-а (Међународна организација филмских архива), а између 1972. и 1979. и председник; у раздобљу председниковања FIAF-ом био је и потпредседник Савета за филм, радио и телевизију (CICT) при UNESCO-у. Такође је био и предавач на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (касније Факултет драмских уметности) у Београду, те главни уредник утицајног часописа Филм данас.

Један од најзначајнијих пионира југословенског филма, Владимир Погачић, рођен је 1919. у Kарловцу. Студирао је ликовне уметности у Загребу и бавио се режијом у студентском казалишту, а после рата је студирао на Високој филмској школи у Београду. 1949. године снимио је свој први играни филм, социјалну драму ,,Прича о фабрици”, а пар година касније и ,,Последњи дан”, криминалистичко-авантуристички филм о обрачуну ДБ са непријатељским обавештајцима. То је први домаћи ,,шпијунски” филм. 1953.године по драми Иве Војновића снима ,,Невјеру”. То је тешка породична драма, која прераста у трагедију, са Маријом Црнобори и Северином Бијелићем у главним улогама, коју је Погачић веома зрело обрадио, па је филм проглашен за најбољи у првих десет година југословенског филма. Следи екранизација Андрићеве приповетке ,,Аникина времена”(1954), вешто испреплетена нарација са поетским размишљањима и визијама света појединаца који граде филмску причу. Насловну улогу одиграла је Милена Дапчевић, и то је наш први филм приказан у америчким биоскопима.

Погачићев документарни филм ,,Сведочанство о Тесли” награђен је 1955. године на Пулском фестивалу. Његови најуспешнији филмови остали су ,,Велики и мали” и ,,Суботом увече”. ,,Велики и мали” је 1957. године добио прву награду за режију у Kарловим Варима, што је био највећи дотадашњи успех једног југословенског аутора. То је напета прича из доба окупације, где илегалца (Љуба Тадић) прогони полиција. Он покушава де се склони у стану свог познаника, али овај га, из страха, одбија. Тада његов десетогодишњи син ипак позива прогоњеног да се врати у стан и тако га спашава, а потом обавештава и његове другове… У таквој ситуацији одрасли људи показали су се малим, а мали дечак великим. 1957. године Владимир Погачић снима омнибус филм састављен од три различите приче, са актуелном тематиком - ,,Суботом увече”. То је први домаћи урбани филм, посвета Београду педесетих година. Прва прича ,,Kошава” говори о проблемима сустанарског живота, када се двоје младих, иако венчани, и даље састају по парковима, што наравно угрожава њихову везу. Проблем се ипак решава када родитељи, са којима деле стан, схвате о чему се ради. Друга прича ,,Доктор” је о усамљеном, добродушном, страственом љубитељу бокса (сјајни Милан Срдоч). То је поетска прича испричана у неореалистичком маниру, са одлично снимљеним сценама са бокс-меча на стадиону Ташмајдан. Трећа прича ,,Свира одличан џез” одиграва се на једној београдској летњој игранци, сниманој на тераси-крову изнад биоскопа 20.октобар. Младић (Дејан Ђуровић) се не усуђује да приђе девојци која му се свиђа и због тога пати, али на крају следи хепиенд…Филм је награђен на пулском филмском фестивалу, и утицао је на генерације филмских стваралаца.

После ових успешних филмова, Погачић је снимио још неколико (,,Сам”, ,,Пукотина раја”, ,,Kаролина Ријечка”, ,,Човјек са фотографије”), а онда је престао да снима. Његова ,,Kаролина Ријечка" (1961) је историјски спектакл из доба Наполеона, у којем је насловну улогу играла енглеска глумица Ен Обри. Владимир Погачић је био професор филмске режије и историје филма на ФДУ у Београду, а основао је и уређивао часопис ,,Филм данас”. Директор Југословенске кинотеке био је од 1964. до 1981. године. Од 1955. године био је члан Извршног комитета Међународне федерације филмских архива, потпредседник и доживотни почасни члан. Написао је бројне есеје о филмској уметности и монографију о Висконтију. Умро је у Београду 13.9.1999. године.

Награде: 1953. - номинација за Златну палму 6.-ог Канског филмског фестивала (Невјера), 1957. - номинација за Кристални глобус 10.-ог филмског фестивала у Карловим Варима (Велики и мали), 1957. - награда за најбољег редитеља 10.-ог филмског фестивала у Карловим Варима (Велики и мали). Редитељ: Дугометражни филм -1949. Прича о фабрици, 1951. Последњи дан, 1953. Невјера, 1954. Аникина времена, 1956. Велики и мали, 1957. Суботом увече, 1959. Сам, 1959. Пукотина раја, 1961. Каролина Ријечка, 1963. Човјек са фотографије и 1981. Космај и Космајци; Кратки документарни филм -1955. Сведочанства о Тесли и 1955. Један поглед на Југославију. Сценариста: 1949. Прича о фабрици, 1954. Аникина времена, 1959. Сам и 1959. Пукотина раја. Глумац: 1949. Прича о фабрици (Иследник) и 1955. Милијуни на отоку (Инспектор, као В.Погачић).