Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Зоран Ранкић (1935 - 2019)

Зоран Ранкић (Дервента, Краљевина Југославија, 9. август 1935. - Београд, Србија, 9. децембар 2019.) био је српски телевизијски и позоришни глумац, првак Београдског драмског позоришта, драмски писац, редитељ афористичар, сатиричар и песник. Широј јавности најпознатији је по улогама Николе Калабића у ТВ серији Последњи чин и Жарка Попаре у ТВ серији Срећни људи. Рођен је 1935. године, у Дервенти, а у Србију је стигао као избеглица током Другог светског рата, у Горњи Милановац. Током похађања гимназије одлучио се да постане глумац, завршио је Средњу драмску школу у Сарајеву 1951. године.

Остварио је више стотина улога на радију, а познат је и по изванредним интерпретацијама поезије на бројним књижевним вечерима. Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Републике Српске, секције сатиричара Удружења књижевника Србије и почасни члан Београдског афористичарског круга.

Поред телевизијских и филмских улога, објавио је неколико збирки песама, драмских дела и књиге афоризама. Иако је 40 година играо у Београдском драмском позоришту и остварио улоге у 26 ТВ филмова и серија није добио ниједну глумачку награду, док је добитник неколико награда за књижевни рад. Најзначајније улоге играо је као Никола Калабић у ТВ серији Последњи чин и као Жарко Попара у ТВ серији Срећни људи. Занимљиво је да је Ранкићев деда бринуо о Николи Калабићу током средњошколских дана, а његов отац се дружио са њим.

Ранкић је заступљен у лексикону Ко је ко у Србији, у антологији Мирослава Вражине Ко је ко у нашем хумору и сатири, антологији Витомира Теофиловића Враг и шала (Пола столећа српског афоризма), која је преведена на руски језик, као и у антологији сатиричног афоризма Републике Српске „Лед је пробијен! Ускачите.” Душка М. Петровића, као и антологији савременог српског сатиричног афоризма В. Теофиловића „Случајни узорак.” Афоризми Зорана Ранкића уврштени су у две руске антологије афоризама, које је штампала московска издавачка кућа „Вече”.
Ранкић је један од српских сатиричара и афористичара уврштених у антологију српске сатире и афористике, на енглеском језику, под насловом „Српска сатира и афоризми”, која је објављена у Сједињеним Америчким Државама, у издању New Avenue Books, приређивача проф. др Бранка Микашиновића. Заступљен је и у антологији Милана С. Димитријевића под називом Космички цвет. Објављена је и монографија о глумцу и књижевнику
Зорану Ранкићу, 10. јануара 2018. године.

Прва глумачка остварења имао је након завршетка Средње драмске школе, 1951. године, када је заиграо у Народном позоришту Сарајево, где је остварио низ улога. Од 1961. године био је члан Београдског драмског позоришта. Паралелно са глумом све време се бавио писањем, а од 1975. године почиње да пише афоризме на наговор Миодрага Илића, тадашњег управника Београдског драмског позоришта. Док је живео у Сарајеву дружио се са режисером и сценаристом Бором Драшковићем и Момом Капором, сликаром и књижевником. Позоришну каријеру започео је у Народном позоришту у Сарајеву, чији је био члан до 1960. године. У малом позоришту Сарајево био је од 1971. године, у Савременом позоришту Београд од 1961. до 1975. године, а у Београдском драмског позоришту од 1975. до 1999. године.

Прву телевизијску улогу добио је у филму Сектор Д, 1962. године, а наредне године појавио се у две епизоде телевизијске серије Шест свечаних позивница и ТВ филму Афера Сент Фијакер као Емил Готје. Године 1966. имао је улогу у филму Крешталица, а 1968. године појавио се у једној епизоди серије Код Лондона. У филму Здравка Шотре, Непријатељ народа играо је у улози Ховстада, уредника новина, а наредних година и у ТВ филмовима Седам писара (1970), Клопка за генерала (1971), као оперативац ОЗНЕ, Пета колона (1973), Заклетва (1974) као домар и у ТВ филму Обешењак, 1974. године. Као глумац, скренуо је пажњу на себе улогом Николе Калабића, којег је играо у ТВ серији Последњи чин, 1982. године. Иако је требало да одглуми највећег издајника по наводним изворима о Калабићу, он је имао слободу и није га тако одиграо. Серија је постала изузетно популарна, али Ранкић је због улоге трпео велике последице. За улогу четничког команданта Калабића требало је да добије Октобарску награду, што је већ било изгласано, међутим тадашњи градоначелник Београда Бранко Пешић одбио је да донесе такву одлуку. У ТВ серији Шпанац, 1982. године играо је у улози Миодрага Стаматовића, истражног судије, 1984. године као Радомир Чарапић у серији Бањица. Након тога играо је 1986. године улоге у ТВ серијама Мисија мајора Атертона као генерал Љубо Новаковић и Одлазак ратника, повратак маршала као доктор Иван Шубашић и исте године у ТВ филму Тајна Лазе Лазаревића као тужилац.
Године 1988. имао је улогу Благоја Нешковића у телевизијској серији Саве Мрмака - Четрдесет осма - Завера и издаја, а наредне улоге 1991. године као Тома Милиновић „Тополивац“ у серији Јастук гроба мог и као Чврга у ТВ филму Смрт госпође Министарке. У периоду од 1993. до 1996. године играо је у улози Жарка Попаре, у ТВ серији Срећни људи, где је био један од омиљених глумаца, а појавио се у 23 епозоде серије. Након десет година паузе са глумом, појављивао се са мањим улогама у ТВ серијама Љубав, навика, паника (2006) као Цане удбаш, Бела лађа (2007) као судија Ракочевић, Агенција за СИС (2006-2007) и Кафаница близу СИС-а (2007—2008) као Миодраг и у једној епизоди ТВ серије Мој рођак са села као Томић, 2008. године.

Аутор је драмских дела „Скретница“ и „Калемегданци“, који су у његовој режији постављени на сцени Београдског драмског позоришта 6. марта 1994. године. Друга Ранкићева драма „Скретница“ објављена је 2007. (Артпринт, Бањалука), заједно са „Калемегданцима“, у његовој књизи „Срспке комедије дакле драме“. Аутор је збирки песама: „Аорист” (1992) „Ексер” (2006), „Призори” (2014), „Претешко ништа” (2017) и „Словенски знак” (2017), те књига афоризама: „Довиђења, како сте?” (1990, 1993), „Афоризми” (1999), „Балкански нервчик” (2005), „Овде киша али и Србија” (2006) „Код цара у подне” (2012), „Ништа свега” (2012) и „Збогом заувек, одмах се враћам” (2014) и књиге драма „Српске комедије дакле драме” (2007). Афоризме је објављивао од средине седамдесетих година у дневним новинама и часописима „Рефлектор“, „Експрес Политика“, „Вечерње новости“, „Политика“, „Отаџбина“, „Кафане“ и у другим. Био је стални сарадник „Ошишаног јежа“, у коме је објављивао афоризме у рубрици „Балкански нервчик“. По његовом афоризму име је добио филм Бориса Митића „Довиђења, како сте?" из 2009. године.

Награде и признања: Награда у категорији за радио драму, за три улоге у радио драми De profundis, Шесто Стеријино позорје (1961), Годишња награда Ошишаног јежа Браћа Ормаи (2002), Годишња награда Ошишаног јежа Јежева бодља (2003), Награде Чивија, Шабачка чивијада, Награда за хумористично-сатирично стваралаштво Радоје Домановић за мултимедијални и књижевни допринос сатири у области филма, позоришта, телевизије и радија (2011), Награда Драгиша Кашиковић у категорији за афористику, за књигу Код цара у подне (2012), Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за рад и стваралачки допринос ширењу културе (2012), Признање Ја, Крчадинац за достигнућа у области сатире (2013), Награда Вечерње Новости за новинску сатиру Јован Хаџи Костић (2014), Награда Београдског афористичарског круга за животно дело (2014) и Награда Радоје Домановић за животно дело за стваралаштво у области хумора и сатире (2015).

Филмoграфија: 1962. Сектор Д (ТВ), 1963. Афера Свети Фијакер (ТВ, Емил Готје), 1963. Шест свечаних позивница (серија), 1966. Крешталица (ТВ), 1968. Код Лондона (серија), 1969. Непријатељ народа (ТВ, Ховстад, уредник новина), 1970. Седам писара (ТВ), 1971. Клопка за генерала (оперативац ОЗНЕ), 1973. Пета колона (ТВ), 1974. Заклетва (ТВ, домар), 1974. Обешењак (ТВ), 1982. Шпанац (мини-серија, Миодраг Стаматовић, истражни судија), 1982. Последњи чин (мини-серија, Никола Калабић), 1984. Бањица (мини-серија, Радомир Чарапић), 1986. Тајна Лазе Лазаревића (ТВ, тужилац 1), 1986. Одлазак ратника, повратак маршала (серија, доктор Иван Шубашић), 1986. Мисија мајора Атертона (серија, генерал Љубо Новаковић), 1988. Четрдесет осма - Завера и издаја (серија, доктор Благоје Нешковић), 1991. Јастук гроба мог (мини-серија, Тома Милиновић „Тополивац“), 1991. Смрт госпође Министарке (ТВ, Чврга), 1993.-1996. Срећни људи (серија, Жарко Попара), 2006. Љубав, навика, паника (серија, Цане удбаш), 2007. Бела лађа (серија, Судија Ракочевић), 2006.-2007. Агенција за СИС (серија, Миодраг), 2007.-2008. Кафаница близу СИС-а (серија, Миодраг) и 2008. Мој рођак са села (серија, Томић, сељак).

Позоришне представе: 12. децембар 1954. представа: Мећава, улога: Дане, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 21. септембар 1955. представа: Људи, улога: Филип Ерлих, редитељ: Боро Григоровић, Народно позориште Сарајево, 12. новембар 1955. представа: Едвардова дјеца, улога: Бруно, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 19. јануар 1956. представа: Догађај у месту Гоги, улога: Писар Кликот, редитељ: Боро Григоровић, Народно позориште Сарајево, 17. април 1956. представа: Песма, улога: Мића, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 10. фебруар 1957. представа: Галеб, улога: Трепљов, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 5. мај 1957. представа: Мајка Храброст и њена дјеца, улога: Млади војник, редитељ: Боро Григоровић, Народно позориште Сарајево, 1957. представа: Свога тијела господар, улога: Јожа, редитељ: Берислав Мркшић, Народно позориште Сарајево, 10. новембар 1957. представа: На прелому, улога: Шести морнар крстарице, редитељ: Меша Селимовић, Народно позориште Сарајево, 8. мај 1958. представа: Рт према мјесечини, улога: Павле Други, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 12. новембар 1958. представа: Крваве свадбе, улога: Мјесец као млади дрвосјеча, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 9. јануар 1959. представа: Дундо Мароје, улога: Влахо, редитељ: Марко Фотез, Народно позориште Сарајево, 26. април 1959. представа: Лекција, улога: Професор, редитељ: Боро Драшковић, Народно позориште Сарајево, 19. септембар 1959. представа: Цар Едип, улога: Хоровођа, редитељ: Хуго Клајн, Народно позориште Сарајево, 4. новембар 1959. представа: Страдија, улога: Седам улога, редитељ: Боро Драшковић, Народно позориште Сарајево, 23. јануар 1960. представа: Хамлет, улога: Дух Хамлетовог оца, редитељ: Боро Драшковић, Народно позориште Сарајево, 28. фебруар 1960. представа: Хенрик Осми и његове жене, улога: Хенрик, редитељ: Боро Драшковић, Народно позориште Сарајево, 24. децембар 1960. представа: Дуго путовање у ноћ, улога: Едмунд Тајрон, редитељ: Владо Јаблан, Народно позориште Сарајево, 17. јануар 1961. представа: Човек, животиња и врлина, улога: Др Нино Пулејо, редитељ: Миленко Маричић, Савремено позориште Београд, 6. октобар 1961. представа: Аутобиографија Б. Нушића и Б. Михаиловића, улоге: биограф, директор и адвокат, редитељ: Александар Гловацки, Савремено позориште Београд, 18. април 1962. представа: Сви свеци на гробљу, улоге: Павле Павловић, редитељ: Предраг Динуловић, Савремено позориште Београд, 1. октобар 1962. представа: Физичари, улога: Ернст Хајнрих Ернести, редитељ: Јован Путник, Савремено позориште Београд, 17. новембар 1962. представа: Андора, улога: Војник, редитељ: Соја Јовановић, Савремено позориште Београд, 11. март 1964. представа: У логору, улога: др Пуба Аграмер, редитељ: Предраг Динуловић, Савремено позориште Београд, 24. мај 1964. представа: Венчаница, улога: Роберт Кнол, редитељ: Марко Фотез, Савремено позориште Београд, 7. октобар 1964. представа: Мистер долар, улога: Господин из угледне породице, редитељ: Марко Фотез, Савремено позориште Београд, 12. децембар 1964. представа: Мећава, улога: Мадали Нијазмедов, редитељ: Предраг Динуловић, Савремено позориште Београд, 25. фебруар 1965. представа: Халелуја, улога: Зола, редитељ: Александар Гловацки, Савремено позориште Београд, 29. април 1965. представа: Случај Опенхајмер, улога: К. А. Роландер, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 3. октобар 1965. представа: Тугованка за господина Чарлија, улога: Ричард, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 26. октобар 1967. представа: Црвена коњица, улога: Анфасиј Хлебњиков, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 29. фебруар 1968. представа: Хамлет, улога: Лаерт, редитељ: Небојша Комадина, Савремено позориште Београд, 2. јун 1968. представа: Непријатељ народа, улога: Ховстад, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 6. октобар 1968. представа: Камени гост, улога: Дон Хуан, редитељ: Слободан Стојановић, Савремено позориште Београд, 8. јануар 1969. представа: На леђима јежа, улога: Коста Турчин, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 29. април 1969. представа: Ћутње Слободана Раденика, улога: Секулић, редитељ: Бора Марковић, Савремено позориште Београд, 18. март 1970. представа: Станоје Главаш, улога: Станоје Главаш, редитељ: Благота Ераковић, Савремено позориште Београд, 11. јануар 1971. представа: Краљ Бетајнове, улога: Франц Бернот, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 7. јануар 1972. представа: Ревизор, улога: Амос Фјодорович Љапкин-Тјапкин, редитељ: Мирослав Миња Дедић, Савремено позориште Београд, 14. фебуар 1973. представа: Бомбардовали смо Њу Хевн, улога: Наредник Хендерсон, редитељ: Радослав Дорић, Савремено позориште Београд, 17. новембар 1973. представа: Очима једног кловна, улога: Господин Шницлер, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 1974. представа: Вишњев сад, улога: Гајев, редитељ: Небојша Комадина, Савремено позориште Београд, 8. октобар 1974. представа: Покојник, улога: Господин Ђурић, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 12. јануар 1975. представа: Песма, улога: Вековић, редитељ: Александар Огњановић, Савремено позориште Београд, 6. децембар 1975. представа: Максим Црнојевић, улога: Иво Црнојевић, редитељ: Бранислав Мићуновић, Београдско драмско позориште, 15. фебруар 1976. представа: Вагон Ге, улога: Црни, редитељ: Радомир Бајо Шарановић, Београдско драмско позориште, 29. април 1976. представа: Завера или Дуго праскозорје, улога: Сцевин, редитељ: Вида Огњеновић, Београдско драмско позориште, 21. јун 1976. представа: На реду је Шпанија, редитељ: Бранислав Мићуновић, Београдско драмско позориште, 7. новембар 1976. представа: Пуч, улога: Хреља, редитељ: Желимир Орешковић, Београдско драмско позориште, 22. мај 1977. представа: Ћутње Слободана Раденика, улога: Секулић, редитељ: Бода Марковић, Београдско драмско позориште, 8. јануар 1978. представа: Ласал или непоуздани непријатељ, улога: Пуковник Ристор, редитељ: Богдан Рушкуц, Београдско драмско позориште, 15. март 1978. представа: Отмица, улога: Џек, редитељ: Оливер Викторовић, Београдско драмско позориште, 28. децембар 1979. представа: Прошлог лета у Чулимску, улога: Мечеткин, редитељ: Славенко Салетовић, Београдско драмско позориште, 5. април 1980. представа: Разарање говора, улога: Борис, редитељ: Нађа Јањетовић, Београдско драмско позориште, 7. март 1981. представа: Амадеус, улога: Император Јозеф Други, владар Аустрије, редитељ: Паоло Мађели, Београдско драмско позориште, 25. децембар 1981. представа: Сумњиво лице, улога: Жика, редитељ: Александар Огњановић, Београдско драмско позориште, 16. фебруар 1983. представа: Сентандрејска рапсодија, улога: Константин Негован, редитељ: Милош Лазин, Београдско драмско позориште, 13. мај 1983. представа: Вечерас импровизујемо, улога: Доктор Хинкфус, редитељ: Паоло Мађели, Београдско драмско позориште, 8. јануар 1984. представа: Догађај у месту Гоги, улога: Отмар Прелих, редитељ: Златко Свибен, Београдско драмско позориште, 10. март 1984.

представа: Самоубица, улога: Виктор Викторовић, редитељ: Дејан Мијач, Београдско драмско позориште, 18. јануар 1987. представа: Писмо-глава, улога: Светозар Слишковић, редитељ: Владимир Лазић, Београдско драмско позориште, 10. април 1987. представа: Саслушање, улога: Калман Колоши, редитељ: Бранислав Мићуновић, Београдско драмско позориште, 23. април 1988. представа: Ново је доба, улога: Радоје Белегишки, редитељ: Егон Савин, Београдско драмско позориште, 20. новембар 1988. представа: Косово, улога: Кнез Лазар, редитељ: Бранислав Мићуновић, Београдско драмско позориште, 25. децембар 1992. представа: Наши синови, улога: Госпон Јошка, редитељ: Ана Миљанић, Београдско драмско позориште, 6. март 1994. представа: Калемегданци, улога: Чувар Калемегдана, редитељ: Зоран Ранкић, Београдско драмско позориште, 9. јун 1995. представа: Камен за под главу, улога: Милун Вучетић, редитељ: Бранислава Стефановић, Београдско драмско позориште и 9. фебруар 1996. представа: Никад се не зна, улога: Главни келнер, редитељ: Мирослав Беловић, Београдско драмско позориште.