Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Милутин Срећковић (1934 - 1995)

Милутин Срећковић рођен је 10. октобра 1934. године. Милутин Срећковић (1934-1995) био је професор и књижевни критичар, припадао је оној делатној генерацији српске критике која се седамдесетих и осамдесетих година прошлог века залагала и борила за српско књижевно стваралаштво и српско језичко завештање. Милутин Срећковић је био сарадник бројних, заправо свих иоле значајнијих књижевних часописа.

Аутор је огромног броја есеја, приказа и критика, рецензент многих наших савремених писаца, потписани и непотписани лектор и редактор ко зна колико књига поезије и прозе, активни борац за слободу речи и мисли, ватрени говорник Француске 7. Срећковић је за живота објавио свега две књиге критика (Kритички профили, Слово љубве, Београд, 1977. и Наслови и значења, Светлост, Kрагујевац, 1980.) и једну антологију (Нека иста земља, Багдала, Kрушевац, 1982.).

Иза њега су, спремни за штампу, остали рукописи 10 књига. Након његове смрти објављана су два рукописа (Драгиша Витошевић: оглед из антропологије успомена, Народна књига, Београд, 2004. и Немирења, Смедеревска Паланка, 2005.). Народна библиотека „Милутин Срећковић“ у Смедеревској Паланци, једна је од најважнијих установа културе у том граду. Назив је добила по угледном професору књижевности паланачке гимназије, књижевном критичару и есејисти Милутину Срећковићу (1934-1995).