Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Тодор Дутина (1948 - 2007)

Тодор Дутина, песник, рођен је у Ораху код Билеће 1948. године, а умро у Требињу 2007. године. Завршио је студије југословенске књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву, а на истом факултету магистрирао 1977. године. Радио је као средњошколски професор, затим као лектор на универзитету у Кијеву и Поатјеу, те као уредник у сарајевској ,,Свјетлости". За време рата у Босни и Херцеговини радио је до 1994. године као директор Срне на Палама а затим био представник Републике Српске у Москви до 1998. године. У периоду од 1998.-2001. године био је амбасадор Босне и Херцеговине у Женеви. По повратку у земљу живео је у Требињу.

Да на Филозофском факултету у Сарајеву нису предавали Славко Леовац и Милорад Екмечић, Алекса Буха и Радован Вучковић, не би било места окупљања за разговоре. Да није било круга песника, на челу са Рајком Ногом, у којем су још били Тодор Дутина, Радован Караџић, Владимир Настић, Бранко Чучак и многи други млађи песници и критичари - исто тако не би било шетњи у којима су се многе духовне ствари бистриле. Али било је и спољних утицаја.

Главни уредник за област савремене књижевности мало пре постао је Стеван Тонтић, један од песника исте генерације, а за област литературе за децу и омладину песник Тодор Дутина. Они су унели драгоцену свежину и отворили врата писцима са југословенског простора. Рајко Петров Ного, Јосип Ости (у кумству с Караџићима) и нешто старији Изет Сарајлић (у словенофилском пријатељству са фамилијом) исту атмосферу пре тога унели су у ауле ,,Веселина Маслеше”. Био је то - имајте на уму: пре више од тридесет година - револуционаран корак у ондашњем књижевном животу. Књиге Тодора Дутине: Ореол Динарида, Сарајево, (1970), Земља и људи, Сарајево, (1976), Брисани простор, Сарајево, (1978), Између пса и вука, Београд, (1986).