Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Мирослав Јосић Вишњић (1946 - 2015)

Мирослав Јосић Вишњић (Стапар код Сомбора, ФНРЈ, 15. децембар 1946. - Београд, Србија, 8. септембар 2015.) био је српски књижевник. У родном месту завршио је основну школу, а Учитељску школу (Препарандију) у Сомбору. На Филолошком факултету у Београду апсолвирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности (тзв. Светска књижевност). Дуго је хонорарно радио као лектор, коректор и технички уредник у разним издавачким кућама, листовима и часописима. Био је секретар листа „Студент“ (генерација 68, до смене редакције), уредник часописа "Relations". Био је запослен у Српској књижевној задрузи. Покренуо је библиотеку „Нови Албатрос“. Први је почео приватно издавање књига (после С. Машића) у „Књижевној фабрици МЈВ и деца“. Био је председник ПАНУ. Јосић је врло продуктиван писац (прави и вредан „салашар“), а посебно откад се зарекао (што се догодило неколико пута) да више неће писати и објављивати.

Код других издавача и о свом трошку објавио је, у више издања, тридесетак књига (око стотину хиљада примерака), а међу њима су - КЊИГЕ ПРИПОВЕДАКА:  Лепа Јелена (1969, 1980, 1995, 2007.), Дванаест годова (1977, 1995, 2007.), Квартет (1994, 1995, 2007.), Нови годови (1998, 2007.), О дуду и гробу (2005, 2007.), Приче из трапа (2006, 2007.), Ђурђевдан и други датуми (2015.); Новела: Роман о смрти Галерије (1970, 1974, 1975, 1995.); РОМАНИ: Чешка школа (1971, 1980, 1994, 1995.), Приступ у светлост (1975, 1980, 1983, 1993, 1995, 2002.), Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба (1990, 1991, 1995, 1997, 2002.), Приступ у кап и семе (1992, 1995, 1998, 2002.), Световно тројство (1996, 2002.), Приступ у починак (1999, 2002.), Роман без романа (2004.), Док нас смрт не растави (2004.), Стабло Маријино (2008.), Барон из шарага (2013.); објављено је у једном тому пет његових романа (1044 стране) под насловом ТБЦ (2002.); Књиге разговора: Моје бурне године (1993, 1995, 2005.), Ђердан од дивана (2005.); Песме за децу: Осим света (1978.); Књиге текстова: У другом кругу (1995.), Писма српским писцима (2007.), Маргина (2010.), Милош, Црњански (2013.), Док срце куца (2015.); Преписка из времена бомбардовања: Ратна пошта (2002; друго издање 2009, са коментарима); Избор за репринт издање: Спомен-број листа „Голуб“ (1977.); Књига о сликару Коњовићу: Речима по платну света (1978, 1998.); Књига о рушењу 713 гробова у родном селу: Оптужујем (2009, са 100 фотографија); Полемичке књиге: Писац против Агенције (1997.), Суданија (2002.); Две књиге избора из српске књижевности: Азбучник придева у српској прози 20. века (1991, 1995, 2007.), Антологију српских приповедача 19. и 20. века (1999.) и друго; КЊИГА ПЕСАМА у издању Књижевне фабрике МЈВ и деца, у тиражу само за претплатнике;  ЗАВЕШТАЊЕ, песме + БИБЛИОГРАФИЈА МЈВ (октобар 2010.), CD ДЕЛА МЈВ у 50 нумерисаних примерака (2013.),  приповетке, романи, песме, записи, преводи, тв-филм Погледај ме, невернице, радио драме, тумачења, албум и архива.

Његове приповетке штампане су у тридесетак антологија и избора у земљи и иностранству. Његова Изабрана дела објављена су 1995. у седам књига, а у трећем миленијуму објављена су му Дела у пет књига. Све његове приче штампане су у једном тому (880 страна) под насловом: Сабране приповетке (2007.) а у избору и са предговором Милосава Тешића објављене су:  Најлепше приповетке М. Јосића Вишњића (2002.). Његови радови превођени су на више језика: пољски, француски, енглески, немачки, мађарски, холандски, италијански, чешки, словачки, бугарски и македонски језик. Две његове књиге објављене су на пољском, две на енглеском и једна на француском језику. Мада и даље сматра да је превођење узалудан (читај: користан) посао, никад добра књига не може да буде добро преведена! О његовом раду објављено је неколико стотина критичких радова (преко 3.000 страница), више тематских целина у часописима, стотине новинских чланака, а треба поменути: докторску тезу Марка Недића: Проза и поетика М. Јосића Вишњића (2008.), књигу Снежане Брајовић: Стварносне игре (2012.), Магистарски рад Соње Капетанов: Лирски годови (Ране приповетке МЈВ, 2010.), као и пет зборника: Проза МЈВ (1979.), Алфа и омега (1986.), Тридесет година, пола века (1996.), Венац критичких радова (2006.), Златни век Мирослава Јосића Вишњића (2006.).

Добитник је великог броја књижевих награда (скромних по парама, тек да преживи), међу којима су: Вељкова голубица, Златни крст кнеза Лазара, Рачанска повеља, Тодор Манојловић (све за животно дело), те за поједине књиге: НИН-ова (Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба, 1990.), Бора Станковић, Станислав Винавер, Октобарска (Београда и Сомбора), Љубиша Јоцић, Борбина, награда Младости, Романи деценије, Исидора Секулић, Андрићева и Скерлићева награда. Радио Београд емитовао је његове драме:  Служба оца Радослава (1971, режија Дарко Татић) и Одбрана и пропаст Бодрога (1991, режија Бода Марковић), а Телевизија Београд више пута приказала је његов тв-филм Погледај ме, невернице (1974, режија Срђан Карановић), глумица Мирјана Вукојичић играла је његову монодраму: ЧЕШАЉ (четрдесет реприза). Путовао је по свету, најчешће о свом трошку, у Пољску, Француску, Канаду, Мађарску, Шведску, Холандију, Чешку, Румунију, Италију, Немачку, Грчку, Кину... Био је ожењен Мирјаном, има троје деце (Јелена, Мирослав и Павле) и шест унука.