Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Драгомир Брајковић (1947 - 2009)

Драгомир Брајковић (Писана Јела, ФНР Југославија, 10. децембар 1947. - Београд, Србија, 29. новембар 2009.) је био српски песник, новинар и књижевник, добитник више књижевних награда, дугогодишњи уредник у Радио Београду и члан Удружења књижевника Србије. Рођен је 10. децембра 1947. године у селу Писана Јела крај Бијелог Поља у Црној Гори.  Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Поезију, прозу, есејистичке и критичке текстове објављивао је од 1966. године. Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији. Преминуо је 29. новембра 2009. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Дела: Збирка песама „Староставник”, збирка песама „За веком залазећи”, збирка песама „Крвава свадба у Брзави” (доживела је једанаест издања), збирка песама „Причест у житном пољу”. Приредио је две антологије песама Бранка Ћопића за децу. Приредио је антологију српске поезије XX века настајале у избеглиштву, изгнанству и расејању под називом „Међу својима” (по истоименој песми Диса). Приредио је антологију песама „Виш Србије по небу ведроме” о бојевима и јунацима Првог српског устанка. Написао је „Теслин појмовник” у част 150 година од рођења Николе Тесле. Награде: Први је добитник Инстелове награде за поезију за 2005. годину за збирку песама „Причест у житном пољу”.  Италијанска награда Padoeus Amoenus за дело „Крвава свадба у Брзави”, Награда Душан Костић за песничку књигу „Староставник”, Награда Змај Огњени Вук за збирку песама „За веком залазећи”, Награда за новинарство на Међународном фестивалу ИНТЕРФЕР, „Златни микрофон” Радио Београда, Награда Исидора Секулић, Награда Милан Ракић, Октобарска награда града Београда, Тринаестојулска награда, Награда Лаза Костић, Награда Вукове задужбине, Песничко успеније.

За књигу Крвава свадба у Брзави добио је књижевне награде: ,,Милан Ракић”, ,,Исидора Секулић”, ,,Ристо Ратковић” и ,,Тринаестојулску”; за књигу ,,Ватра у рукама“  додељена му је Октобарска награда града Београда за 1991. годину, а за књигу Слово о постању (изабране и нове песме) додељене су му награде: Град писаца Херцег Нови, ,,Свсти Сава” и ,,Вито Николић”. Драгомир Брајковић је добитник награде Златни грумен на Борским сусретима књижевника Балкана 1989. године, Вукове награде за 1991. годину и Печат вароши сремскокарловачке. Приредио је и две антологије наше савремене поезије за децу: Све што расте (1984) и Важна питања (1988) а са Милованом Витезовићем приредио је и пропратио коментарима Читанку Косовског боја (1989).  Песме Драгомира Брајковића превођене су на руски, немачки, шведски, словеначки, енглески, португалски, румунски, шпански, словачки, македонски, италијански, француски, кинески, турски, јапански и јерменски језик а заступљене су у више прегледа, панорама, антологија, читанки и у школској лектири.  Драгомир Брајковић је био ,,Добра душа златног дара“. Драгомир Брајковић је био и члан српске делегације на манифестацији ,,Дани српске културе у Темишвару".

Објавио је књиге песама: Велико путовање (1970), Пролеће у Техерану (1972), Kрвава свадба у Брзави (1976, 1987, 1990, 1992, 1990), Повратак у Црну Гору (1981, 1985), Ледене горе, јужна мора (1983), Kроз подвиге - у читанке (1983), Пут у речи (1987, 1992), Ватра у рукама (1991, 1993), Слово о постању (изабране и нове песме, 1994) и Discorco sulla genesi (1996). Објавио је и књигу песама за децу Два детињства (1991, 1992). Аутор је књиге пародија Од версах мештри (1985, 1992) за коју је добио књижевну награду ,,Бранко Ћопић", књиге путописа Многолика Kина (1983), књиге огледа о делу Вука Kараџића Око стожера (1989, 1991) и монографије Десанка Максимовић или слово о љубави (1995). Порекло наде (разговори са Драгомиром Брајковићем, 2000); Песма у песми, песничка књига (СKЗ, 2008).