Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Миодраг Б. Протић (1922 - 2014)

Миодраг Б. Протић (Врњачка Бања, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 10. мај 1922. - Београд, Република Србија, 20. децембар 2014.) био је српски сликар, ликовни критичар, теоретичар и историчар уметности 20. века у Србији и Југославији. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а гимназију у Краљеву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1950. године. Учио је сликарство у Сликарској школи Младена Јосића 1943. - 1944. године, код Јована Бијелића и Зоре Петровић. Даље образовање стицао је у Паризу 1953 - 1954, Италији (у више наврата) и САД 1963. године. Од 1950. до 1959. године ради у Министарству просвете, науке и културе када иницира оснивање Модерне галерије. Откупљује уметничке радове са изложби и атељеа уметника. Постављен је за управника Модерне галерије 1959. Музеј савремене уметности у Београду отвара 1965. године и на његовом челу је до пензионисања 1980. Излаже од 1946. године на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Први пут је самостално излагао 1956. Члан је УЛУС-а од 1948. Био је члан групе „Самостални“ (1951 - 1955) и „Децембарске групе“ (1955 -1960). Написао је велики број књига, студија, есеја и критика о српској и југословенској ликовној уметности које објављује од 1952. године. Редовни критичар „НИН“-а је између 1952. и 1958. Сарађивао је у бројним дневним листовима и часописима: „Глас“, „Рад“, „Политика“, „Борба“, „Данас“, „Дело“, „Савременик“, „Књижевност“, „Летопис Матице српске“, „Књижевне новине“, „Уметност“ и др. Био је члан Југословенске академије наука и уметности у Загребу, од 1966. до 1991. године.

Миодраг Б. Протић је уз велико ангажовање на оснивању Модерне галерије и писању ликовних критика у којима је свакодневно пратио текући уметнички живот раних педесетих година, највише био посвећен својој основној делатности - сликарству. Припадао је оној генерацији која је прва после раскида са догматском естетиком социјалистичког реализма повела нашу уметност према слободном изразу и осамвремењивању њеног језика које ће је довести у ред актуелних естетичких токова тог времена. Протић, веома образован и информисан био је на самом врху српских и југословенских уметника који је као истакнути актер властитим сликарством снажно усмеравао према модернизму овај покрет наше уметничке обнове после Другог светског рата. Сматрао је да нова уметност поседује сопствену традицију и аутономију за коју се у новим условима треба изборити самом сликарском праксом. Већ раним делима је обезбеђивао легитимност апстрактној уметности до чијег је чистог израза дошао у неколико етапа. Три су сликарска елемента којима је Протић изградио свој сликарски стил - линија, боја и предмет. Током шесте деценије његове слике су указале на тај истрајни пут редукције пластичне форме од реализма предметних елемената до облика који је попримио елементе знака и симбола током шездесетих година. Прочишћавање његове слике до чисте апстрактне парадигме било приведено коначном изразу током седме деценије када је у неколико значајних циклуса заокружио опус доводећи га до најрепрезентативнијих примера српске и југословенске уметности друге половине прошлог века. Препород српске ликовне уметности после 1950. године пратила је, а каткада и предводила, и ликовна критика. Будући да је био свестан значаја ове дисциплине у нашем уметничком животу, а посебно у времену обнове, Миодраг Б. Протић је велики допринос дао неуморно пишући о текућим ликовним збивањима, највише током шесте деценије. Његово чисто критичарско ангажовање било је значајно смањено крајем те деценије када је био именован за управника Модерне галерије сматрајући да са те позиције има мање права да непосредно арбитрира критичким оценама о појавама и личностима на актуелној сцени, Протић се окреће писању већих есеја и студија које су на синтетички начин обједињавале стилске и естетичке периоде настанка и развоја понајпре, српског модернизма двадесетог века. У том погледу посебно су биле значајне изложбе и циклуса „Југословенска уметност ХХ века“ који је иницирао у Музеју савремене уметности а у којем је са тимом најистакутијих стручњака дао јасну слику њеног развоја и достигнућа.

Несумњиво је да је Протић веома много допринео новом унапређивању ликовне критике као активне дисциплине тумачења дела уметности и њених протагониста после година бучне идеолошке пропаганде непосредно после другог рата. Тиме је он начинио својеврсни прикључак са најзначајнијим уметничким критичарима између два светска рата и начинио јасан континуитет и са том значајном традицијом у новијем српском стваралаштву. У време које је претходило оснивању најпре Модерне галерије крајем педесетих година 20. века, а потом Музеја савремене уметности (1965), Миодраг Б. Протић је радио у тадашњем Министарству културе, а његово лично и професионално залагање у атмосфери отпора једног дела Комунистичке партије према модерној уметности било је кључно. Поготову када се узме у обзир да није био члан Партије. Протић је имао сасвим јасну визију како би будући музеј требало да функционише. У Београд је пренео искуства стечена током студијског боравка у Њујорку где је упознао оснивача Музеја модерне уметности Алфреда Бара, који је чак рекао да је београдско здање боље од њујоршког јер има пет нивоа. У уметнички живот је ушао у време владавине социјалистичког реализма, искусио његове репресије и заблуде. Савременици су констатовали да га је шездесетих година од осталих критичара издвајала свест о „стизању времена”, односно свест о дугорочности задатка који би критика у том тренутку требало да обави.  Миодраг Б. Протић (Врњачка Бања, 1922), оснивач Музеја савремене уметности у Београду, дугогодишњи директор ове институције, сликар, критичар и писац преминуо је у суботу послеподне 20. децембра 2014. године. Вест о смрти стигла је тек након што је господин Миодраг Б. Протић сахрањен  јер то је била његова жеља. Миодрагу Б. Протићу додељена је и награда „Политике” из фонда Владислав Рибникар 2002. године за ретроспективну изложбу у Народном музеју у Београду. У тротомном делу „Нојева барка” проговорио је гласом сопственог искуства и документарне грађе о догађајима и људима, ствараоцима и делима, догмама и слободи о „трагичном метежу века”. Недавна изложба МСУБ-а у Кући легата „50 уметника из збирки МСУБ-а - Југословенска уметност 1951-1989” била је својеврсни омаж Протићу, његовом деценијском начину музеализовања уметничких дела. На овој изложби посетиоци су имали прилику да виде Протићево дело „Имагинарни предео” из 1962. године.

Награде и признања: 1956. Међународн награда UNESCO-а на XVIII бијеналу, Венеција, Октобарска награда града Београда, Београд, 1961. Награда на I тријеналу ликовних уметности Југославије, Београд, Златна медаља на изложби III Morgam's Paint, Римини, 1974. I награда на Плавом салону, Задар, 1977. Откупна награда на XVII иковној јесени, Сомбор, 1980. Награда НИН-а „Димитрије Туцовић“ за књигу „Облик и време“, Београд, 1982. Награда „Бели анђео“ Колоније Милешева, Пријепоље, 1983. Повеља „Слава Рашкај“ на 3. бијеналу акварела Југославије, Карловац, 1985. Седмојулска награда СР Србије, Београд, 1990. Прва награда на XVI меморијалу „Надежда Петровић“, „Чачак“, 1992. Велика награда на I бијеналу акварела подунавских земаља, Зрењанин, 1995. Награда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет, Зрењанин, 2000. Повеља Српске књижевне задруге за живоно дело, Београд и 2001. Прва награда на Јесењој изложби УЛУС-а, Београд. Одликовања: 1967. Сребрна медаља за заслуге Чехословачке Социјалистичке Републике, 1977. Орден „командера“ Краљевине Данске, 1981. Орден заслуга за народ са златном звездом СФРЈ и 1983. Орден официра реда уметности и књижевности Француске Републике.

Самосталне изложбе: 1956. Уметнички павиљон, Београд, 1957. Београдско драмско позориште, Београд, 1958. - 1959. Трибина младих, Нови Сад, 1959. Музеј примењене уметности, Београд, 1960. Мала галерија, Љубљана, 1961. Народни музеј, Пожаревац, 1962. Галерија, Сплит, 1963. Салон Модерне галерије, Београд, 1966. Galerie d'Athenes, Hilton, Atina, 1967. Уметничка галерија, Ниш, 1968. Мала галерија, Нови Сад, 1969. Салон Музеја савремене уметности, Београд, 1969. - 1970. Градска галерија сувремене уметности, Загреб, 1970. Мала галерија, Љубљана, 1971. Уметничка галерија Културно-пропагандног центра, Сомбор, 1973. Галерија културног центра, Београд, 1974. Изложбени павиљон „Књаз Милош“, Аранђеловац, 1976. Галерија Фирум, Загреб, Галерија културног центра, Београд, 1978. Салон Ликовне једени, Сомбор, 1979. Галерија Спектар, Загреб, Уметностна галерија, Марибор, 1982. Мала галерија, Зрењанин, Музеј савремене уметности, ретроспектива, Београд, Салон Ликовне јесени, Сомбор, 1982. - 1983. Ликовно разставишче „Рихард Јакопич“, Љубљана, 1983. Народни музеј, Краљево, Замак културе, Врњачка Бања, 1984. Уметнички павиљон Collegium artisticum, ретроспектива, Сарајево, Уметничка галерија, Зеница, Изложбени салон Дома културе, Бања Лука, 1986. Галерија Себастиан, Београд, Галерија Себастиан, Вараждин, 1988. Галерија 73, Београд, Југословенски културни центар, Париз, 1989. Уметничка галерија, Будва, Уметничка галерија Стил, Варшава, 1993. Галерија „Дворац краља Николе I“, Никшић, 1994. Музеј савремене уметности, Легат Миодрага Б. Протића, Београд, 1995. Галерија Народног музеја, Краљево, Савремена галерија, Зрењанин, 1997. Галерија Zepter, Београд, 2002. Уметнички музеј, Краљево, Народни музеј, Београд и 2009. Галерија РТС, Београд.

Библиографија: 1951. Петар Лубарда, Поводом изложбе младих уметника Србије, Књижевне новине, 10. новембар, Београд, 1952. Дејан Медаковић, Изложба Самосталних, НИН, 6. јули, Београд, 1956. Борислав Михајловић, Изложба слика М. Б. Протића, НИН, 8. април, Београд, 1956. Павле Васић, Сликарство Миодрага Протића, Политика, 10. април, Београд, 1956. Лазар Трифуновић, Миодраг Протић, Видици, април-мај, Београд, 1957. Лазар Трифуновић, Савременици Миодрага Б. Протића, НИН, 17. март, Београд, 1959. Лазар Трифуновић, Од рационалног ка поетичном, НИН, 5. јули, Београд, 1963. Пеђа Милосављевић, пред. кат., Салон Модерне галерије, Београд, 1963. Драгослав Ђорђевић, Миодраг Б. Протић, Борба, 4. април, Београд, 1964. Живојин Турински, Ликовне критике и есеји, Политика, 5. јули, Београд, 1965. Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд, 1967. Зоран Павловић, Сликарство Миодрага Б. Протића, Уметност, април-јун, Београд, 1967. Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, Српска књижевна задруга, Београд, 1968. Јеша Денегри, Облици нефигурације у сувременом сликасртву у Србији, Живот умјетности, Загреб, 1969. Алекса Челебоновић, пред. кат., Салон Музеја савремене уметности, Београд, 1971. – 1972. Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, пред. кат., Галерија Културног центра, Београд, 1973.  Павле Васић, Уметнички живот, Уметничка академија, Београд, 1973. Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Нолит, Београд, 1973. Ђорђе Кадијевић, Изазов духу, НИН, 4. новембар, Београд, 1976. Пеђа Милосављевић, Облик и дах облика, Политика, 4. децембар, Београд, 1976. Зоран Маркуш, Трагом доследности, Борба, 14. децембар, Београд, 1979. Марија Пушић, Модраг Б. Протић, Уметност, јануар-фебруар, Београд, 1980. Слободан Ристић, Време без илузија, Политика, 30. август, Београд, 1981. Марко Ристић, Сведочанства под звездама, Нолит, Београд, 1982. Марија Пушић, пред. кат. ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд, 1982. Зоран Маркуш, Пут дуг четири деценије, Борба, 16. октобар, Београд, 1983. Драгош Калајић, Три оспоравана лица Миодрага Протића, Старт, 29. јануар, Загреб, 1984. Света Лукић, Преко граница. Десет портрета модерних стваралаца, Свјетлост, Сарајево, БИГЗ, Београд, 1986. Света Лукић, пред. кат., Галерија Себастиан, Београд, 1986. Јован Деспотовић, Ка чистом геометријском духу, Јединство, 22. новембар, Приштина, 1993. Јеша Денегри, Педесете: теме српске уметности 1950-1960, Светови, Нови Сад, 1994. Драгана Вранић, Легат Миодрага Б. Протића, пред. кат., Музеј савремене уметности, Београд, 1995. Коста Богдановић, Једна могућа релација, Пројека(р)т, август, Нови Сад, 1995. Јеша Денегри, Шездесете: теме српске уметности 1960-1970, Светови, Нови Сад, 1996. Предраг Ј. Марковић, Београд између Истока и Запада 1948-1965, Београд, 1997. Никша Стипчевић, Отворен и затворен живот, Летопис Матице српске, новембар, Нови Сад, 2002. Јерко Денегри, Радмила Матић-Панић, Миодраг Б. Протић, монографија, Clio, Београд, 2005. Добрица Ћосић, Пријатељи, Политика, Народна књига, Београд и 2010. Лидија Мереник, Уметност и власт. Српско сликарство 1945-1968, Вујичић Колекција, Универзитет уметности, Филозофски факултет, Београд.

Литература, књиге и монографије: 1955. Савременици I, Нолит, Београд, 1957. Сретен Стојановић, Просвета, Београд, 1958. Милан Коњовић, Форум, Нови Сад, 1959. Мило Милуновић, Просвета, Београд, 1960. Слика и смисао, Нолит, Београд, 1964. Савременици II, Нолит Београд, 1966. Јован Бијелић, Југославија, Београд, 1969. Двадесети век, Уметничко благо Југославије, Југославија, Београд, 1970. Српско сликарство XX века, I-II, Нолит, Београд, 1972. Милена Павловић Барили, Просвета, Београд, 1973. Југословенско сликарство 1900-1950, БИГЗ, Београд, 1976. Владимир Величковић, Pière Belfond, Париз, 1979. Облик и време, Нолит, Београд, 1979. Протић-Шутеј, Бишкупић, Загреб, 1980. - 1981. Идеје српске уметничке критике и теорије 1900-1950, I-III, Музеј савремене уметности, Београд, 1982. Скулптура ХХ века, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар, 1982. Сликарство ХХ века, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар, 1985. Сава Шумановић, Галерија „Сава Шумановић“, Шид, 1985. Слика и утопија, Српска књижевна задруга, Београд, 1986. Милица Зорић, Југословенска ревија, Београд, 1986. Владимир Величковић, Просвета, Књижевне новине, Београд, Младинска књига, Љубљана, 1992. Нојева барка I, Српска књижевна задруга, Београд, 1993. Срби у европској цивилизацији, Нова, Београд, 1994. Историја српске културе, Форум, Нови Сад, 1995. Отмица Европе, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 1996. Нојева барка II, Српска књижевна задруга, Београд, 2002. Нојева барка I-II, Српска књижевна задруга, Београд и 2009. Нојева барка III, Српска књижевна задруга, Београд.

Предговори каталога: 1951. Петар Лубарда, УЛУС, Београд, 1956. Децембарска група, Уметнички павиљон, Сарајево, Уметнички павиљон, Београд, 1960. Зора Петровић, Уметнички павиљон, Београд, 1960. Милан Коњовић, Галерија Дома ЈНА, Београд, 1961. Недељко Гвозденовић, Салон Модерне галерије, Београд, 1962. Милена Павловић Барили, Галерија Милене Павловић Барили, Пожаревац, 1963. Пеђа Милосављевић, Салон Музеја савремеме уметности, Београд, 1965. Милорад Бата Михаиловић, Салон Модерне галерије, Београд, 1966. Марко Челебоновић, Музеј савремене уметности, Београд, 1967. Предраг Пеђа Нешковић, Салон Музеја савремене уметности, Београд, 1967.  Петар Лубарда, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1967. Трећа деценија - конструктивно сликарство, Музеј савремене уметности, Београд, 1968. Јован Бијелић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1968. Пеђа Милосављевић, Уметничка галерија, Сарајево, 1968. Уметници ХХ века академици, Галерија САНУ, Београд, 1969. Надреализам и социјална уметност 1929-1950, Музеј савремене уметности, Београд, 1969. Децембарска група 1955-1960, Галерија Културног центра, Београд, 1969. - 1970. Лазар Возаревић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1970. Недељко Гвозденовић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1971. Четврта деценија - експресионизам боје и поетски реализам 1930-1940, Музеј савремене уметности, Београд, 1971. Иван Радовић, Галерија САНУ, Београд, 1972. Српска архитектура 1900-1970, Музеј савремене уметности, Београд, 1972. Леонид Шејка, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1972. - 1973. Почеци југословенског модерног сликартсва 1900-1920, Музеј савремене уметности, Београд, 1973. Од енформела до нове фигурације, Галерија Културног центра, Београд, 1974.  Петар Добровић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1975. Југословенска скулптура 1870-1950, Музеј савремене уметности, Београд, 1975. Српски уметници академици, Галерија САНУ, Београд, 1975. Лазар Возаревић, Галерија савремеме уметности, Ниш, 1977. Иван Табаковић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1978. Југословенска графика 1900-1950, Музеј савремене уметности, Београд, 1978. Предраг Пеђа Милосављевић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1979. Милена Павловић Барили, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1980. Југословенско сликарство шесте деценије, Музеј савремене уметности, Београд, 1981. Богдан Богдановић, Галерија САНУ, Београд, 1984. Сава Шумановић, ретроспектива, Музеј савремене уметности, Београд, 1985. - 1986. Југословенска графика 1950-1980, Музеј савремене уметности, Београд, 1990. Ване Бор, Музеј савремене уметности, Београд и 1993. - 1994. Легат Марка Ристића, Музеј савремене уметности, Београд.

Есеји и критике: 1950. Изложба Миће Поповића, Глас, 6. октобар, Београд, 1951. Тамо где хуманизам почиње - догматизам престаје, НИН, 4. март, Београд, 1951. Изложба слика Милана Коњовића „Људи“, НИН, 25. март, Београд, 1951. Просечност - опасност за нашу ликовну уметности, Књижевне новине, 25. децембар, Београд, 1951 Петар Лубарда, Уметност, бр. 3, pp. 59-61, Београд, 1952. Тридесет година рада Зоре Петровић, НИН, 6. јануар, Београд, 1952. Ретроспективна изложба Ивана Радовића, НИН, 23. март, Београд, 1952. Изложба слика Лазара Возаревића, НИН, 29. јун, Београд, 1952. Стварност и сликарство, НИН, 20. април, Београд, 1952. Ретроспективе и перспективе, НИН, 31. август, Београд, 1952. Неколико рефлексија на тему о тражењу новог у ликовној уметности, Сведочанства, 13, 6. септембар, Београд, 1952. Скица за развој савремене српске уметности, НИН, 16. новембар, Београд, 1953. Сретен Стојановић, НИН, 19. април, Београд, 1953. Ђорђе Андрејевић Кун, НИН, 29. новембар, Београд, 1953. О сликарству, Рад, Београд, 1954. Мило Милуновић, НИН, 13. јун, Београд, 1954. Изложба Стојана Ћелића, НИН, 19. септембар, Београд, 1954. Милена Павловић Барили, НИН, 17. октобар, Београд, 1955. Петар Добровић, НИН, 6. март, Београд, 1955. Хенри Мур, НИН, 3. април, Београд, 1955. Уметност и стварност, Дело, мај, књ. I, бр. 3, pp. 249-257, Београд, 1955. Неколико рефлексија о апстрактној уметности, Дело, јун, књ. I, бр. 4, pp. 404-415, Београд, 1956. О модерниј галерији, НИН, 1. април, Београд, 1956. Запис на маргинама нашег сликарства, Политика, 1. мај, Београд, 1956. Америчка савремена уметност, НИН, 22. јули, Београд, 1956. О нашој уметничкој критици, Дело, август-септембар, књ. III, бр. 8-9, pp. 977-992, pp. 1637-1653, Београд, 1956. Критичар и критика, Књижевне новине, 14, октобар, Београд, 1956. Монолог пред сликом, НИН, 30. децембар, Београд, 1957. Савремена српска скулптура, НИН, 3. фебруар, Београд, 1957. Сликар Моша Пијаде, Дело, април, бр. 4, pp. 632-633, Београд, 1957. Метаморфоза ствараоца, Политика, 14. јул, Београд, 1957. Слика и време, Политика, 18. август, Београд, 1957. Слика и свет, Политика, 1. септембар, Београд, 1957. Изложба Олге Јеврић, НИН, 27. октобар, Београд, 1958. Неки теоријски проблеми савремене уметности, Дело, фебруар, бр. 2, pp. 229-243, Београд, 1958. Нова синтеза, Политика, 23. март, Београд, 1958. Уметност и њене поруке, Политика, 21. септембар, Београд, 1959. Скулптуре Олге Јанчић, НИН, 29. март, Београд, 1960. Наде и стрепње оред ликом савремене уметности, НИН, 1. мај, Београд, 1961. Естетика, критика, критеријум, Видици, април-мај, Београд, 1962. Критика, историја, теорија, Политика, 16. септембар, Београд, 1962. Путеви ликовне уметности, НИН, 14. октобар, Београд, 1963. Уметничко дело и публика, Политика, Београд, 1. јануар, Београд, 1963. Нови реализам, Политика, 31. децембар, Београд, 1966. Уметност Радомира Рељића, Политика, 13. фебруар, Београд, 1967. Мило Милуновић - симбол једне епохе, Политика, 12. фебруар, Београд, 1967. У опсесији времена - Петар Лубарда, Политика, 11. јун, Београд, 1967. Ствараоци се плаше савеза бирократије и осредњости, НИН, 11. јун, Београд, 1968. Записи о сликарству седме деценије, НИН, 1. децембар, Београд, 1970. Начело вредности, Политика, 13. јун, Београд, 1970. Сасвим ново време, Борба, 14. новембар, Београд, 1972. Лиризам Марина Тартаље, Политика, 16. септембар, Београд, 1973. Највећа фигура српске модерне - Надежда Петровић, Књижевне новине, бр. 452, pp. 5, Београд, 1975. Говор боје, Дело, књ. 21, бр. 5-6, pp. 895-897, Београд, 1975. Противречности и могућности данашње ликовне синтезе, Око, 11. децембар, Загреб, 1984. Сликар епохе - Сава Шумановић, Полтика, 30. април, Београд, 1984. Сведок и учесник - Марко Ристић, Политика, 14. јули, Београд, 1985. Критика и криза, НИН, 27. јануар, Београд, 1998. Поетика истраживања - Мирко Ловрић, Политика, 7. новембар, Београд и 2002. Језик и прича уметника, Политика, 20. април, Београд.