Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Милан Лане Гутовић (1946 - 2021)

Милан Лане Гутовић (Умка, код Београда, ФНР Југославија, 11. август 1946. - Београд, Србија, 25. август 2021.) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац. Битнe улогe: Драгослав (Отворена врата) и Срећко Шојић (Бела лађа, Лаф у срцу и Тесна кожа). Његов отац рођен је у селу Горње Рудинице, Плужине. Породица Гутовић припада српском племену Пивљани. Мајчина страна породице (девојачко Чарапић) пореклом је из Ивањице. Рођен је на Умци, приградском насељу Београда. Академију за позориште, филм, радио и телевизију y Београду завршио је 1967. године. Био је један од чувених Бојанових беба, заједно са својим колегама са класе (Јосиф Татић, Светлана Бојковић, Иван Бекјарев, Ђурђија Цветић, Танасије Узуновић) које је Бојан Ступица примио у стални ангажман Југословенског драмског позоришта јер је примљен пре тога. Првак драме Народног позоришта у Београду постаје 2006. године. Пензионисан је крајем децембра 2011. године. У празничној емисији Библиофонотеке је и антологијска сцена из Кабареа Милана Ланета Гутовића. Ово је уникатна фотографија Милана Ланета Гутовића, настала јула 1991. године, током наступа са његовим Кабареом на сцени Летње позорнице у Врњачкој Бањи, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре.

Милан Лане Гутовић је живeo y Београду, отац је ћерки Милице и Невене, синова Јакова и Спасоја. Средином августа 2021. године је примљен у болницу након наглог погоршања здравственог стањa. Преминуо је 25. дана истог месеца на Војномедицинској академији, услед респираторних проблема. Сахрањен је у порти Цркве Свете Тројице у Кумодражу уз присуство колега, пријатеља и поштовалаца његовог лика и дела. Гутовић је у јавности давао подршку интегритету и легитимности Републике Српске. Играо је у представама „Протекција”, „Кад су цветале тикве”, „Буба у уху”, „Ружење народа у два дела" „За ким звоно звони”, „Пучина”, „Колубарска битка”, „Ваљевска болница”, „Народни посланик”, „Отело", ,,Путујуће позориште Шопаловић", „Родољупци", „Лажни цар Шћепан Мали", „Гагаринов пут", „Ко се боји Вирџиније Вулф", „Вечера будала", „Шупљи камен" итд. Неке од тих улога донеле су му бројне награде и признања. Последње две деценије играо је свој „Кабаре”, са којим је гостовао широм света. Вратио се у Југословенско драмско позориште где је од 2020. године поново имао улогу у представи „Путујуће позориште Шопаловић”.

Филмску каријеру започиње 1968. године у филму Радоша Новаковића Бекства, након које је уследио богати кинематографски опус. Веће споредне и епизодне улоге је играо у неколико филмова као што су СБ затвара круг и Повратак отписаних. Прву главну улогу игра 1979. у филму Миће Милошевића Другарчине, који га је ангажовао и 1981. за филм Лаф у срцу, чији су сценарио писали Синиша Павић и Љиљана Павић где се епизодно појавио као Срећко Шојић. Годину дана касније, одлучују да његов лик прошире и снимају филм Тесна кожа, где је са Николом Симићем играо једну од главних улога која је доживела енормну гледаност, те због тога снимају наставке 1987, 1988. и 1991. Осим тога веће и главне улоге остварује и у филмовима Ерогена зона, Дебели и мршави, Црна Марија, Мајстор и Шампита, Шпијун на штиклама, Условна слобода и Седам и по,

Прву већу улогу на телевизији остварује 1971. у серији Синише Павића Дипломци. Већу популарност стиче као Ђанкарло Мароти у Бољем животу и Драгослав у Отвореним вратима. Наступио је у више од 400 епизода серије Пустолов, која је емитована на РТС-у, као програм за децу и младе. Највећу популарност на телевизији је стекао 2006. године у ТВ серији Бела лађа када је поново заиграо лик Срећка Шојића из Тесне коже, који је играо до 2011. Био је водитељ и аутор неколико емисија и кратких хумористичко-сатиричних прилога на Телевизији Пинк, ТВ Фокс и РТС. Његове најпознатије емисије су Орално доба и Не може да шкоди.

Награде: Статуета Ћуран, за улогу Владимира у представи Пучина, 1978. године, Стеријина награда, за улогу Владимира у представи Пучина, 1978. године, Награда Зоран Радмиловић, за улогу Уче у драми „Ружење народа у два дела, 1988. године, Нушићева награда, за животно дело глумцу комичару, 2005. године, Награда Цар Константин, за најбољу главну улогу у филмовима Условна слобода и Седам и по на 41. Филмским сусретима у Нишу, 2006. године, Награда Раша Плаовић, за улогу Фалстафа у представи „Веселе жене виндзорске”, 2007. године. Године 2014. је добио награду коју му је доделио најгледанији македонски естрадни ТВ магазин - Backstage, који се свакодневно емитује на првом каналу Македонске Радио Телевизије, за улогу Срећка Шојића у филму Тесна кожа, који је најрепризиранији страни филм у земљи и највећи филмски фаворит македонске публике. Златни ћуран, за животно дело глумцу комичару, додељен му је 2019. године.

Улоге у позоришним представама: Смрт Уроша V (Никола, режија: Мирослав Беловић, Југословенско драмско позориште, 11. новембар 1967.), Јунона и паун II (добровољац, режија: Боро Драшковић, 8. фебруар 1968.), Пожар страсти (Ада, режија: Мирослав Беловић, 17. април 1968.), Мудра глупача (Леандро, режија: Бојан Ступица, 1. октобар 1968.), Протекција (Светислав, режија: Мата Милошевић, 9. јануар 1969.), Краљевић Марко (Хришћански изасланик режија: Арсеније Јовановић, 23. март 1969.), Пантологија или млеко мудрости (Петар Теслић, Атеље 212, 14. април 1969.), Кад су цветале тикве (Драганче Стојиљковић, режија: Боро Драшковић, Југословенско драмско позориште 6. октобар 1969.), Пигмалион (Фреди, режија: Стево Жигон, 12. новембар 1969.), Омер и Мерима (Омер, режија: Мирослав Беловић, 21. јануар 1970.), Хамлет, дански краљевић (Розенкранц, режија: Стево Жигон, 22. јануар 1971.), Спасени (Фред, режија: Зоран Ратковић, 3. март 1971.), Буба у уху (Камиј Шандебиз, режија: Љубиша Ристић, 7. јун 1971.), Јелисавета кнегиња црногорска (Бошко, режија: Миленко Маричић, 20. јануар 1972.), За ким звоно звони (Рафаел, режија: Мирослав Беловић, 24. март 1972.), Беле ракете лете на Амстердам (Брумен, режија: Димитрије Јовановић, 15. октобар 1972.), Маратонци трче почасни круг (Мирко Топаловић, режија: Љубомир Драшкић, Атеље 212, 26. фебруар 1973.), Ех, то време такмичења (Фил Романо, режија: Димитрије Јовановић, Југословенско драмско позориште, 15. децембар 1973.), Насловна страна (Хилди Џонсон, 13. јун 1976.), Пучина (Владимир Недељковић, режија: Дејан Мијач, 8. мај 1977.), Отело (Јаго, режија: Стево Жигон, 25. новембар 1977.), Трилогија о летовању (Гуљелмо, режија: Паоло Мађели, 1. октобар 1978.), Сумрак (Бења, режија: Јежи Јароцки, 14. новембар 1979.), Ноћас је ноћ (Гембеш, режија: Миленко Маричић, 24. октобар 1981.), Колубарска битка (Крста Смиљанић, режија: Арсеније Јовановић, 29. новембар 1983.), Мали принц (Краљ, Уображенко, Пијанац, Пословни човек, Географ, Фењерџија, режија: Медина Карлос, 19. септембар 1984.), Путујуће позориште Шопаловић (Филип Трнавац, режија: Дејан Мијач, 10. октобар 1985.), Кабаре (Милан Гутовић, 20. јануар 1986.), Родољупци (Смрдић, режија: Дејан Мијач, 31. мај 1986.), Ревизор (Христијан Ивановић, 7. март 1987.), Олуја (Стефано[а], 25. јул 1987.), Ружење народа у два дела (Уча, 25. децембар 1988.), Ваљевска болница (Гаврило Станковић, 31. јануар 1989.) У потрази за Марселом Прустом (25. мај 1990.), Народни посланик (Секулић, 15. март 1991.), Оксиморон (Судија, Култ театар 6. април 1994.), Будибогснама (Бик Који Седи, 18. мај 1995.), Госпођа министарка (Теча Панта, Југословенско драмско позориште, 11. јануар 1996.), Лажи цар Шћепан мали (Књаз Долгоруков, Црногорско народно позориште, 3. октобар 1997.), Лари Томпсон, трагедија једне младости (Глумац Бели, режија: Душан Ковачевић, Звездара театар, 26. октобар 1996.), Мртве душе (Пљушкин, режија: Дејан Мијач, Југословенско драмско позориште, 6. мај 1998.), Лаки комад (Ђорђе, режија: Даријан Михајловић, Крушевачко позориште, 5. мај 2000.), Тулумбус (Мирослав Д. Прдић, режија: Јагош Марковић, Атеље 212 30. октобар 2000.), Пацоловац (Валдемар, режија: Даријан Михајловић, Крушевачко позориште, 22. април 2001.), Обично вече (Милан Гутовић, Позориште Славија, 9. мај 2002.), Догодине у исто време (Божидар Ђуровић, 9. мај 2002.), Пустолов (2. децембар 2002.), Лажни цар (режија: Бранислав Мићуновић, Црногорско народно позориште , 1. новембар 2003.), Згази ме (глас, режија: Југ Радивојевић, Позориште Славија, 28. април 2004.), Превртач (режија: Божидар Ђуровић, 28. јун 2005.), Изгубљена форма (Милан Гутовић, 17. септембар 2005.), Спусти се на земљу (режија: Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама, 19. јануар 2006.), Лажа и паралажа (Алекса, Народно позориште у Београду, 25. март 2006.), Не шетај се гола (режија: Вељко Мићуновић, Позориште Славија, 17. јун 2006.), Ко се боји Вирџиније Вулф? (Џорџ, Дејан Волф, 2. јул 2006.), Гагаринов пут (Френк, режија: Маја Милатовић Овадиа, Битеф театар, 3. фебруар 2007.), Веселе жене виндзорске (Витез Џон Фалстаф, режија: Јиржи Менцл, Народно позориште у Београду, 29. март 2007.), Маестро (Маестро, режија: Славенко Салетовић, Позориште Славија 12. октобар 2007.), Вечера будала (Пињон Франсоа, режија: Божидар Ђуровић, Звездара театар, 11. јун 2008.), Зачин (Милан Гутовић, Позориште Славија, 20. фебруар 2009.), Сумњиво лице (Јеротије Пантић, срески капетан, режија: Божидар Ђуровић, Звездара театар, 10. октобар 2009.), Златно теле (Остап Бендер, режија: Горан Марковић, Народно позориште у Београду, 6. октобар 2010.), Јавна личност (Љуба, режија: Дарко Бајић

Звездара театар, 2. фебруар 2011.), Живот у тесним ципелама (Љуба, режија: Душан Ковачевић, 11. март 2011.), Неспоразум (Стари Вељко Мићуновић, Народно позориште у Београду, 10. децембар 2011.), Чигра (Жан, режија: Божидар Ђуровић, Звездара театар, 6. децембар 2012.), Арт (Иван, режија: Миљан Прљета, Београдско драмско позориште, 21. фебруар 2015.), Украђена личнос’ (Милан Гутовић, 15. октобар 2016.), Шупљи камен (Игор Петрович, режија: Татјана Мандић Ригонат, Театар Вук, 15. мај 2018.), Сумрак богова (Барон Јоаким, режија: Јагош Марковић, Београдско драмско позориште, 1. октобар 2019.), Арзамас (Смрт, режија: Љиљана Тодоровић, Звездара театар, 24. децембар 2019.) и Путујуће позориште Шопаловић (Василије Шопаловић, режија: Јагош Марковић, Југословенско драмско позориште, 8. март 2020.).

Филмографија: 1965. Проверено, нема мина (Младић на улици), 1967. Ох, дивљино (ТВ филм), 1967. Височка хроника (серија, Маркс), 1968. Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана (ТВ филм), 1968. Бекства (Скојевац), 1968. Максим нашег доба (серија), 1969. Величанствени рогоња (ТВ филм, Естриго), 1969. Пут господина Перисона (ТВ филм), 1969. Младићи и девојке 2 (серија), 1969. Хајде да се играмо (ТВ филм), 1969. Преко мртвих (ТВ филм, Драгослав Стојановић), 1969. Лећи на руду (ТВ филм), 1969. Плава Јеврејка (ТВ филм), 1969. Код зеленог папагаја (ТВ филм), 1970. Изгубљени син (ТВ филм), 1970. Крунисање (ТВ филм), 1970. Наши манири (ТВ филм), 1970. Француски без муке (ТВ филм), 1970. Лепа парада (Стеван), 1971. Суђење Флоберу (ТВ филм), 1971. Дипломци (серија, Драгутин Гута Павловић), 1972. Амфитрион 38 (ТВ филм), 1972. Смех са сцене: Југословенско драмско позориште (ТВ филм), 1972. Пораз (ТВ филм), 1972. Прождрљивост (ТВ филм), 1972. Муса из циркуса (ТВ филм), 1972. Девојка са Космаја, 1972. Село без сељака (серија), 1972. Чучук Стана (ТВ филм, Хајдук Вељко Петровић), 1972. Трагови црне девојке, 1973. Образ уз образ (серија, Лане), 1973. Дубравка (ТВ филм), 1973. Од данас до сутра (серија), 1973. Браунингова верзија (ТВ филм), 1973. Бела кошуља (ТВ филм, Југ), 1973. Сутјеска, 1973. Позориште у кући (серија, Кућни помоћник), 1974. Мери Роуз (ТВ филм), 1974. СБ затвара круг (Бобан), 1974. Батаљон је одлучио (кратки филм), 1975. Синови (ТВ филм, Принц), 1975. Тена (ТВ филм), 1975. Лепеза (серија), 1975. Награда године (ТВ филм), 1975. Живот је леп (серија, Довниковић), 1976. Повратак отписаних (Капетан Тодоровић), 1976. Београдска деца (ТВ филм), 1976. Морава 76 (серија), 1976. Част ми је позвати вас (серија, Лане), 1976. Први гарнизон кратки филм), 1977. Микеланђело Буонароти (ТВ филм), 1977. Професионалци (серија), 1977. Усијане главе (серија, Бумбаширевић), 1977. Један дан (ТВ филм), 1977. Под истрагом (ТВ филм, Ђоле), 1978. Маска (ТВ филм, Чезаре), 1978. Повратак отписаних (серија, Капетан Тодоровић), 1978. Госпођа министарка (ТВ филм, Чеда Урошевић), 1979. Срећна породица (Учитељ тениса), 1979. Срећна породица (серија), 1979. Другарчине (Поручник Илић), 1979. Иван Горан Ковачић (ТВ филм), 1980. Било, па прошло (серија), 1981. Кир Јања (ТВ филм, Мишић „Нотарош”), 1981. Берлин капут, 1981. Газија (Морић), 1981. Лаф у срцу (Шојић), 1981. 500 када (ТВ филм, Цојко), 1981. Ерогена зона (Момчило „Моца” Стојисављевић), 1981. Светозар Марковић (серија, Сава Грујић), 1981. Седам секретара СКОЈ-а (серија, Мијо Орешки), 1982. Тесна кожа (Срећко Шојић), 1982. Стеница (ТВ филм, Пришипкин), 1982. Кројачи џинса (ТВ филм, Пакито), 1982. Четвртак уместо петка (ТВ филм, Лане), 1983. Развојни пут Боре Шнајдера (ТВ филм, Витомир Камбасковић), 1983. Још овај пут (Васа, отмичар младе), 1983. Освајање среће (серија), 1984. Целовечерњи тхе Кид (ТВ филм, Дон Франциско ЛП), 1984. Не тако давно (серија), 1984. Улични певачи (серија), 1984. Увек са вама (серија, Лане), 1984. Формула 1 (серија), 1984. Калеидоскоп двадесетог века (ТВ филм), 1985. Дај ми крила један круг (серија, Биљан), 1985. Индијско огледало (судија), 1985. Дебели и мршави (Богољуб Јакшић - Кнедла / др Мирослав Штрукл), 1986. Црна Марија (Коџа), 1986. Фрка (серија), 1986. Мајстор и Шампита (Ласло Фогел „Марципан”), 1986. Шмекер (Неша фотограф), 1987. Догодило се на данашњи дан (циркусант), 1987. Бољи живот (серија, Ђан Карло Мароти), 1987. Тесна кожа 2 (Срећко Шојић), 1988. Шпијун на штиклама (Нарцис / Нарциса Зец), 1988. Вук Караџић (серија, сердар Стеван Перков), 1988. Ортаци (Сима), 1988. Тесна кожа 3 (Срећко Шојић), 1989. Полтрон (Јанез Липовсек), 1989. Бој на Косову (Иван Косанчић), 1989. Специјална редакција (серија), 1989.-1993. Метла без дршке (серија, Огњен, Златков отац), 1990. Покојник (ТВ филм, Младен Ђаковић), 1990. Сумњиво лице (ТВ филм, Алекса Жунић), 1991. Холивуд или пропаст (ТВ филм), 1991. Тесна кожа 4 (Срећко Шојић), 1994.-2014. Отворена врата (серија, Драгослав Јаковљевић), 1996. Пустолов (серија, Пустолов), 1998. Канал мимо (серија, Јеленко), 1998. Код луде птице (серија, расветљивач), 2002. Заједничко путовање (ТВ филм, Јоаким Вујић), 2002.-2015. Вршачка позоришна јесен (серија), 2003. Мали свет (свештеник), 2003. Не може да шкоди (серија), 2004. Шарене каже (серија), 2004. Те quiero, Радиша (ТВ филм, Радиша Радишић - Љути), 2005. Имам нешто важно да вам кажем (Директор), 2006. Условна слобода (Озрен Ћук), 2006. Седам и по (Водитељ), 2006.-2011. Бела лађа (серија, Срећко Шојић), 2007. Оно наше што некад бејаше (серија, Ћир Манта), 2008. Неки чудни људи (серија, Лазар Гашић), 2010. Шесто чуло (серија), 2010. Златно теле (ТВ филм), 2011. Мали љубавни бог (Милан), 2013. Тесна кожа 5 (Срећко Шојић), 2014. Мала историја Србије (серија, Лане), 2017. Врати се Зоне (Јордан, Манулаћев отац), 2017. Државни посао (серија, Адвокат Атанасије хаџи Тонић), 2021. Неспоразум и 2021. Није лоше бити човек.