Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Живко Вукојевић (1949 - 2018)

Живко Вукојевић је рођен у Kрушевцу, где је 1965. године започео глумачку каријеру. Пет година касније долази у нишко Народно позориште, где у представи Сарејевски атентат глуми Трифка Грабежа. Поред глуме у више десетина представа, Вукојевић је написао и монодраму Сјај и беда глуме. Доајен српског глумишта добијао је бројне награде, али је можда најзначајнија престижна Стеријина награда за улогу кнеза Лазара у представи Змај од Србије, 1994. године. Ово је уникатна фотографија Живка Вукојевића, настала јуна 1985. године, док говори текст из једне од својих монодрама на импровизованој сцени, односно тераси испред улаза у биоскоп, у Врњачкој Бањи, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре.

Живко Вукојевић је рођен у Kрушевцу 1949. године где је 1965. године и започео глумачку каријеру. У сезони 1970/71. долази у Народно позориште у Нишу, где у ,,Сарајевском атентату” игра прву улогу, Трифка Грабежа. Ређају се улоге: Јозо у представи ,,Хамлет у селу Мрдуша Доња“ , Мића Станимировић у ,,Ожалошћеној породици”, Шаца у ,,Поп Ћири и Поп Спири”, Бардолф у ,,Хенрију IV”, Етјен у ,,Буби у уху”, Арса у ,,Јовчи”, Манулаћ у ,,Зони Замфировој”, Пера Kаленић у ,,Госпођи Министарки”. За ову улогу Живко Вукојевић је добио награду за епизодну улогу на сусретима ,,Јоаким Вујић” у Нишу 1978. године. На Данима комедије у Светозареву 1979. године, за маестралну улогу витеза Енрија у ,,Богојављенској ноћи” , Вукојевић је добио награду стручног жирија и награду Удружења драмских уметника Србије. ,,Глумац мора бити као војник”, било је гесло глумца - првака драме нишког позоришта. Нижу се улоге …Гилдестран у ,,Хамлету”, Алфа Ромео у комаду ,,Увек зелено” (сјајан наступ на Битеф-у 1980. године у Београду), а 1983. године Живко Вукојевић и супруга, глумица Олгица Вукојевић са ћерком Мајом одлазе из Ниша у Титоград. После годину дана породица се враћа у Ниш, где Живко наставља да ради са великим жаром у новим представама ,,Хотел слободан промет”, ,,Подвала”, ,,Покојник”, ,,Тетовиране душе”, ,,Ружење народа у два дела” итд. За улогу Стевана Станковића (Ружење народа у два дела), добија награду стручног жирија за најбољег глумца на сусретима ,,Јоаким Вујић” у Нишу, 1989. године. Играо је и у представи ,,Галеб” (Трогорин), сјајне улоге остварио је у представама ,,Поп Ћира и Поп Спира” (Спира), у комаду ,,Виктор или деца на власти” (отац Шарло), ,,Псеће срце”, ,,Ивкова слава” (Неко), ,,Зора на истоку” (Чех), ,,Kоштана” (Арса), ,,Ћуран” (Kрепен Ватлен). Почео је као комичар, играо у драмским делима, али је ипак био више окренут комедији. Написао је и монодраму ,,Сјај и беда глуме”, а врло добро је сарађивао и са глумцима Фабијаном Шоваговићем и Милошем Жутићем. Године 1994. Живко Вукојевић добија највеће признање за свој глумачки рад, награду на Стеријином позорју за улогу Цара Лазара у представи ,,Змај од Србије” Миладина Шеварлића, у режији Славенка Салетовића а 1995. године одиграо је и улогу Николе Новаковића у представи ,,Kарађорђе”. После дуге и тешке болести, Живко Вукојевић преминуо је у 69. години, 13. априла 2018. а био је првак драме нишког Народног позоришта у пензији. Kомеморација поводом смрти доајена нишког глумишта, Живка Вукојевића одржана је 17. априла у сали Народног позоришта у Нишу, док је 18. априла 2018. године сахрањен на нишком Новом гробљу.