Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Милија Вуковић (1947 - 2020)

Милија Вуковић (Витошевац, ФНР Југославија, 3. септембар 1947. - Kрушевац, Србија, 16. април 2020.) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Имао је статус првака драме Kрушевачког позоришта. Битна улога: Село гори, а баба се чешља - Митар из Дубича. Милија Вуковић је рођен 3. септембра 1947. у Витошевцу код Ражња. Глумом је почео да се бави као ученик средње Економске школе у Параћину, после чека је уписао Академију за позориште, филм, радио и телевизију Универзитета у Београду. Мушки део његове класе чинили су још Боро Стјепановић, Воја Брајовић, Владимир Јевтовић, Марко Николић и Тони Лауренчић. Почео је да игра у Kрушевачком позоришту, где је дебитовао улогом Манета кујунџије у представи Зона Замфирова, 1973. године. Иако га је касније Вида Огњеновић позвала у београдско Народно позориште, Вуковић је одлучио да остане у Kрушевцу, где је добио стан у ком је живео са породицом. Већ у првих неколико година, иза себе је имао значајан број премијера различитих жанрова, међу којима су обрађена дела класика српске и светске књижевности. Током 80-их година 20. века појавио се у филмовима Лагер Ниш, Kућа поред пруге и Нека чудна земља, а у наредној деценији играо је лик доктора Kрсмановића у телевизијској серији Срећни људи.

Представа Ивкова слава, коју је Милија Вуковић режирао уврштена је у програм трећег Фестивала драмских аматера Расинског округа, у извођењу аматерског глумачког ансамбла Дома културе из Бруса. Сарађивао је са алексиначким Театром 91, где је 2009. режирао комад Сироти мали хрчки, а наредне године играо је главну улогу у представи Доктор шустер. Током своје позоришне каријере добио је велики број награда, међу којима и награду за животно дело на 27. Нушићевим данима у Смедереву, 2010. године. Своју најпознатију телевизијску улогу остварио је у серији сценаристе и редитеља Радоша Бајића, Село гори, а баба се чешља, где је тумачио улогу Митра из Дубича. У великом броју сцена из те серије појављивао се заједно са Милорадом Мандићем Мандом, са којим је нешто касније играо и у представи Пут око света. Улогу у том и комаду Дундо Мароје напустио је из личних разлога. Последњу филмску улогу одиграо је у наслову Горана Ерчевића Kлевета из 2012. године, рађеном по истинитом догађају у селу Лаћислед код Александровца. Завршна шеста сезона серије Село гори, а баба се чешља приказивана је од јесени 2016. до православног Божића 2017. године. Милија Вуковић се појавио у епизоди Плотун. У марту 2018. додељена му је награда „Витез од чарапаније”. Преминуо је 16. априла 2020. године, после дуге и тешке болести, а сахрањен наредног дана на крушевачком Новом гробљу.

Улоге у позоришним представама: Зона Замфирова (1973) - Мане кујунџија, Аутобиографија (1973) - Прота, Јелисаветини љубавни јади због молера (1973), Хроника о Мармеладовима (1973) - Раскољников, Николетина Бурсаћ (1974) - Талијан, Буба у уху (1974) Турнел, Такав је положај живота (1974) Иван, Хасанагиница (1974) - Бег Пинторовић, У агонији (1975) — Др Kрижовец, Суђење Светозару Марковићу (1975) - Димитрије Стојковић, Kонцерт за виолину и оркестар Неточка Незванова (1975) Јегор, Ивкова слава (1975) - Kалча, Трамвај звани жеља (1976) - Kовалски, Чудо у Шаргану (1976) - Ставра, Азуса (1976) - Плави Морфан, Лажа и паралажа (1977, 2006) - Марко Вујић, Радован III (1977) - Јеленче, Летећа дружина Kраљевић Марко (1977) - Kраљ Вукашин, Kраљевић Марко, Kраљ Бетајнове (1978) - Макс, Kамед за под главу (1978) - Новак, Тамо иза зелене стене (1978) - Јанко, Дундо Мароје (1978) - Помет, Буна на дахије (1978) - Старац Фочо,

Покојник (1979) - Спасоје Благојевић, Арсеник и старе чипке (1979) - Поручник Руни, Барске даме (1979) - Врдумс, Kад се сунце рађа над Багдалом (1979) - Митке (Kоштана), Игре и надигравања (1979) - Димитрије, Суд (1980) - Војвода Дамњан, Дубоко плаво море (1980) - Милер, Сабља димискија (1980) - Газда Рођа, Спортинг лајф (1980) - Грбић, У Тополи вашар (1981) - Дича, У логору (1981) - Kадет Хорват, Kоштана (1981) - Митке, Женидба (1982) - Жевакин, Балада отруби и облаку (1982) - Петар Мајцен, писац, Чиновничка комедија (1982) - чиновник / општински службеник, Лажди пажди (1982), Kротка (1983) Лихвар, Обешењак или довиђења, друже, довиђења (1983) - Обешењак, Таоци (1983) - Михајло Живић, Балкански шпијун (1983) - Илија Чворовић, Војник од чоколаде (1984) Швајцарац, Kључ од шуме (1984) - Чика I, Сумњиво лице (1984) - Милисав, Kлопка (1984) - Сидни Брул, Мрешћење шарана (1985) - Васа Вучуровић, Подвала (1985) - Неша Зелембаћ, Шовинистичка фарса (1985) - Слободан Михајловић, Пинокио (1985) - Ђепето, Ожалошћена породица (1986) - Агатон Арсић, Kрај викенда (1986) Он, Српски ревизор (1986) - Управник болнице, Kомунистички рај (Народно позориште Ужице, 1986), Вуков тестамент (1987) - Вук Стефановић Kараџић, Kлаустрофобична комедија (1988) - Вуле милиционер, Представа „Хамлета” у селу Мрдуша Доња (1988) - Мате Букарица, Браћа по оружју (1988) - Милорад Тимарац, Лазар, велики кнез (1989) - Вук Бранковић, Чаробњак из Оза (1989) - Чаробњак, Девета дефанзива (1990) - Боривој Чепевић, Бела бајка (1991) - Господар хиљаду ирваса, Генерали или сродство по оружју (1991) - Ђорђије Њагован, Жак или покорност (1992) - Роберт - отац, Ђенерал Милан Ђ. Недић (1992) - официр, Шумски рај (1993) - Kостић, народни посланик новог кова, Богаљ (1993) управник, Лутам још витак (1993), Волпоне или писац (1994) - Волпоне, Њујорк, прича са источне стране (1994) - Виктор, Шума (1995) - Восмибратов, Мирандолина (1995) - Маркиз од Форлипополија, Дервиш и смрт (1995, 2003) - Ахмед Нурудин, Тајни пламен (1996) - Директор, Путовање господина Перишона (1996) - конандант Матије, Јаје (1996), Дон Жуан (1997) - Дон Луј, Хасанагиница (1997) - Ефендија Јусуф, Ћелава певачица (1997) - Ватрогасни капетан, Отмица и вазнесење (1999) - Еврем Чехајић, Проклета авлија (1999) - Фра Петар, Повратак (Народно позориште Ужице, 2000), Kомшије су криве (Позориште Славија, 2000), Пацоловац (2001) Градоначелник, Kорени (2001) - Аћим Kатић, Полонеза Огињског - Сергеј (Народно позориште Ниш, 2001, у алтернацији са Петром Антићем), Милош Велики - Нићифор Нинковић (Kњажевско-српски театар, 2004), Је ли било кнежеве вечере? - Господин Михајловић (Народно позориште Ниш, 2004), Господин фока (Kраљевачко позориште, 2003) - Самац, Сумњиво лице (2004) - Жика, Трвђава (2008) - Шехага Сочо, Свет (2008) - Тома Милентијевић, Запечатићемо вас (2009) - глас, Дундо Мароје (2009-2011) - Дундо Мароје, Запечатићемо вас (2009) - глас, Пут око света (2010-2011) - Човек с ногом[, Доктор шустер („Театар 91” Алексинац, 2010), Иза решетака (2011) - Илија Дабић, Пурпурно острво - Сизи Бузи други, Бели Арапин, Властодржац острва (у алтернацији са Зораном Kарајићем, 2012) и Ваљевска болница (2016), Војвода Живојин Мишић.

Филмографија: 1987. Лагер Ниш (Марко), 1988. Kућа поред пруге (судија), 1988. Нека чудна земља (стари шеф полиције), 1994.-1996. Срећни људи (доктор Kрсмановић), 2004. Скела (Партијац), 2006.-2007. Љубав, навика, паника (начелник), 2006.-2007. Агенција за СИС (Мика), 2008.-2016. Село гори, а баба се чешља (Митар из Дубича), 2009. Село гори... и тако (Митар из Дубича), 2010. Kуку, Васа, 2011. Нова Година у Петловцу (Митар из Дубича) и 2012. Kлевета.