Вести

Гост четранесте епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је проф. др Александар Јерков, књижевни теоретичар и историчар, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду.

Сећање на песника и културног прегаоца Бошка Руђинчанина, значај часописа „Замак културе“ за српски културни простор, постмодернистичка дела аутора стварносне прозе као што су Видосав Стевановић и Милисав Савић, најбољи екранизовани филмови по књижевним делима, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 19. септембра на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!

Вук Бабић (Београд, Kраљевина Југославија, 20. март 1938. - Трст, Италија, 25. октобар 1997.) је био српски редитељ и сценариста. Редитељ: 1963. 19000000 (кратки документарни филм), 1964. Хлеб (кратки документарни филм), 1966. Пре рата, 1968. - 1969. ТВ Буквар (ТВ серија), 1969. Дошљаци (ТВ филм), 1969. Бура (ТВ филм), 1970. Бурна ноћ (ТВ филм), 1971. Улази слободан човек (ТВ филм), 1972. Бреме, 1972. Слава и сан (ТВ филм), 1974. Савладати панику (кратки филм), 1974. Флоријановић (ТВ филм), 1975. Израда и откривање споменика Радоју Домановићу (кратки документарни филм), 1976. Besuchszeit (кратки филм), 1985. Карло у Риму (кратки документарни филм), 1989. Масмедиологија на Балкану и 1990. Балканска перестројка.

Сценариста: 1962. Др, 1963. 19000000 (кратки документарни филм), 1964. Хлеб (кратки документарни филм), 1966. Пре рата, 1974. Савладати панику (кратки филм), 1974. Флоријановић (ТВ филм), 1975. Израда и откривање споменика Радоју Домановићу (кратки документарни филм), 1976. Besuchszeit (кратки филм), 1985. Карло у Риму (кратки документарни филм), 1989. Масмедиологија на Балкану и 2000. Леси се враћа (кратки филм). Глумац: 1968. ТВ Буквар (ТВ серија, Матичар). Асистент режије: 1960. Дан четрнаести.

У недељу, 19. септембра 2021. године, НБ „Др Душан Радић“ почеће са емитовањем друге сезоне серијала „Филм и књижевност“ настале у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“.

Кроз интервјуе са нашим најзначајнијим писцима, књижевним критичарима, редитељима, сценаристима, историчарима и теоретичарима филма, професорима универзитета, разматрају се бројна актуелна питања везана за сценаристику, преиспитују међусобне везе филма и књижевности и даје свеобухватни увид у ове две важне области уметничког испољавања.

У другој сезони урађено је 18 емисија са следећим гостима:

Проф. др Александар Јерков

Горан Марковић

Радослав Зеленовић

Живорад Недељковић

Божидар Калезић

Небојша Брадић

Бојан Јовановић

Срђан Савић

Дејан Дабић

Мр Раденко Ранковић

Иван Велисављевић

Ђорђе Бајић

Зоран Јанковић

Ана Вучковић

Драган Николић

Владимир Џудовић

Душан Стојановић

Дамир Пирић

Емисије ће бити приказиване на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке на сваких 14 дана:

https://www.vrnjackabiblioteka.org.rs/ → АКТУЛЕНО ↓ Разговори у Кући сценарија.

https://www.youtube.com/channel/UCpq6NyFrZSzjevCcu4cm3iw

Аутор и водитељ емисије је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добродошли!

Драгомир Лазић (1924-2012) рођен је у Купцима код Крушевца. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Један је од оснивача издавачке куће Багдала и часописа за уметност и културу Синтеза. Утемељивач је Уметничке галерије у Крушевцу. Био је уредник недељника Победа. Аутор је бројних књига и текстова из културне прошлости Крушевца и околине. Добитник је награде за животно дело у култури Крушевца. Објављене су му збирке прича:
Голоруки, Игра се наставља, Ратници пред зору, Линија од ватре, Бригада, Евине јабуке, Особењаци, Грађани Кала, Ближе истини, Пасторци судбине. Романи и новеле: Аманет, Карактеристика, Злочин у Рајинцу, Дедине кочије, Лице наличја, Сновид, Други коњаник, Небозарна птица, Утапање Утопије (електронска књига). Есеји и записи: Слободиште, Књижевно дело Душана Радића, Вајар Димитрије Симић, Уметник и педагог Бора Михајловић, Изабран живот и др. Књиге, приче и есеји Драгомира Лазића преведени су на стране језике и ушли су у антологије. Био је члан Удружења књижевника Србије.

Невена Поповић (Београд, ФНР Југославија,  27. април 1955. - Београд, Србија, 30. март 2016. ) била је пијанисткиња и професор Факултета музичке уметности у Београду. Наступала је као солиста, камерни музичар и са оркестрима у Србији и иностранству. Основна музичка школа у Гроцкој од 2017. године носи њено име. Катедра за клавир Факултета музичке уметности у Београду је основала награду са њеним именом, која се додељује за најзначајније уметничко остварење у години. Рођена је 27. априла 1955. године у Београду, завршила нижу и средњу школу „Јосип Славенски”, у класи профора Јеле Кршић, а на Факултету музичке уметности у Београду дипломирала је 1975. године оценом 10, у класи професора Андреје Прегера. Магистарске студије завршила је 1977. године на Академији Santa Ceccilia у Риму, у класи Вићенца Виталеа, а затим и у Фиренци као стипендисткиња америчке академије Rosary college of fine Arts, као и на ФМУ у Београду. Усавршавала се и на мајсторским курсевима код познатих пијаниста Alda Ciccolinia, Владимира Ашкеназија, где је одабрана међу 9 од 90 пријављених кандидата за активно учешће на његовом курсу и наступ на концерту у оквиру Луцернског фестивала 1981. године.