Вести

Гост 45. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Дејан Зечевић, прослављени филмски стваралац.

Филмски опус Дејана Зечевића, подсећање на култног редитеља Џона Карпентера, серија „Чизмаши“ коју је наш гост режирао по истоименом роману Драгослава Михаиловића, неке су од тема емисије коју можете погледати 26. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Драгослав Михаиловић (Ћуприја, Краљевина Југославија, 17. новембар 1930. - Београд, Србија, 12. март 2023.) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме. Дела су му превођена на више европских језика. Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.

Лада Скендер (Београд, ФНРЈ, 28. јун 1959.) је југословенска и српска филмска и позоришна глумица. Битне улоге у филмовима : Директан пренос, Наш учитељ четвртог разреда и Одлазак ратника, повратак маршала. Лада Скендер се прославила у серији ,,Позориште у кући", а онда је глумица отишла из Србије. Захваљујући серији ,,Позориште у кући" стекла је велику популарност осамдесетих година широм тадашње Југославије. Уз велики број афирмисаних глумаца, тада се у овом остварењу појавила и Лада Скендер, девојка коју је прославила улога Љиљане Лики Делац. Док су се остали глумци доказали у својој професији, Лада Скендер је ипак одлучила да не жели да се бави глумом у Србији. Последњи филм који је снимила био је 1991. године ,,Оружје збогом".

Након година проведених као стални члан Београдског драмског позоришта, спаковала је кофере и преселила се у Kанаду. Веома мало тога се данас зна о њој. Глумица рођена 1959. године је, ако је судити према њеном профилу на друштвеним мрежама, професор драме на Универзитету у Онтарију. Тамо се придружила ,,Пулс театру". На мрежи Фејсбук не дели превише фотографија из приватног живота.У међувремену се удала и додала презиме Мићић. Филмографија: 1982. Директан пренос (Сандра), 1982. Жива земља (ТВ филм), 1984. Позориште у кући (ТВ серија, Љиљана Лики Делац), 1984. Беле удовице (ТВ филм), 1985. Наш учитељ четвртог разреда (ТВ филм, Владислава), 1986. Одлазак ратника, повратак маршала (ТВ серија, Милада Рајтер) и 1991. Оружје збогом (ТВ филм).

Нова, 44 епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије - LIFFE. Наш гост био је Драган Јовић, председник организационог одбора лесковачке филмске смотре.

Емисију можете погледати 12. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Егон Савин (Сарајево, ФНРЈ, 2. септембар 1955.) српски је и југословенски позоришни редитељ. Рођен је у породици оперских певача. Јеврејског је порекла. Режију је дипломирао 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијачa. Већ својим првим режијама представио се као један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља. Ради као редовни професор на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду. Као професоре изнедрио је неколико водећих имена позоришне режије као што су Ана Ђорђевић, Ана Томовић, Филип Гринвалд, Владан Ђурковић... Иза себе има седамдесет режија разноврсног драмског репертоара, од савремених домаћих аутора, које је режирао у неформалним трупама, до светских класика, у највећим националним театрима. Радио је широм бивше Југославије: Београд, Загреб, Нови Сад, Скопље, Сарајево, Подгорица, Ријека, Сомбор, Крушевац и Зрењанин. Представе Егона Савина су на гостовањима игране широм света: у Њујорку, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Паризу, Бечу, Нансију, Милхајму, Визбадену, Цириху, Тел Авиву, Варшави, Прагу, Будимпешти, Трсту...