Вести

Неда Арнерић (Књажевац, ФНР Југославија, 15. јул 1953. - Београд, Србија, 10. јануар 2020.) била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица, дипломирана историчарка уметности и бивша политичарка. Битне  улоге: Вишња на Ташмајдану - Вишња, Исправи се, Делфина - Делфина Чакар, Ко то тамо пева - млада, Халоа - празник курви - Мајра, Наша мала клиника - Сања Попић, Полицајац са Петловог брда (филм) - Наталија, Бошкова бивша жена. На VI   Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 15. - 20. август 1982. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Неда Арнерић je добила Специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу - златни римски новчић, за улогу Дане у филму Лов у мутном“. Властимир Власта Радовановић је редитељ и сценариста филмa „Лов у мутном“.

Душан Гавела (Београд, Краљевина Југославија, 1939. - Беч, Аустрија, 1999.) је био српски сликар, графичар, илустратор и карикатуриста. Рођен је 1939. године у Београду. Студирао је на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Љубице „Цуце“ Сокић. Академију је завршио 1967. године. Од 1963. до 1964. године је студирао у Француској, у Школи лепих уметности (École des Beaux-Arts). Након завршетка студија, од 1967. до 1969. године живео је у Француској. Био је професор на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду (данас Висока школа ликовних и примењених уметности у Београду). Био је члан Удружења ликовних уметника Србије (од 1971. године) и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (од 1979. године). Био је у браку са сликарком Џојом Ратковић-Гавела. Преминуо је у Бечу 30. јуна 1999. године. Године 2008. је изашла монографија о Душану Гавели коју су написали Никола Кусовац и Петар Петровић.

Душан Гавела, илустратор, карикатуриста и графички дизајнер, био је цртачки и сликарски мајстор, овај стваралац још од младалачког сусрета са ликовном уметношћу одлучио је да се посвети наративним или наглашено емотивним иконографским садржајима, рођеним из сновиђења и силовито размахнуте маште. Душан Гавела је сматрао да уметношћу треба уздрмати човека, сасути му у лице истину и пробудити га. То показује сјајна монографија у којој се могу наћи Гавелине слике, цртежи, графике, илустрације, биографија са бројним фотографијама из живота, изводи из штампе. Сажети текст дат је и на енглеском.

Милош Миша Параментић (Ваљево, 7. мај 1954. - Београд, 26. април 2019.), велики заљубљеник у седму уметност, целу своју каријеру посветио је филму и телевизији. Рођен је 1954. године у Ваљеву, где је завршио знамениту Ваљевску гимназију. Дипломирао је 1976. етнологију на Филозофском факултету у Београду, где је касније похађао постдипломске студије модерне уметности - филма код великана проф. Лазара Трифуновића. Милош Параментић је био уредник Београд филма, затим и генерални директор тог некада највећег приказивачког предузећа у нашој земљи. У два наврата био је одговорни уредник у ТВ Београд (Комерцијални програм и Редакција филмског и страног играног програма).

Стојан Дечермић Цоле (Босанска Дубица, Краљевина Југославија, 10. јун 1931. - Београд, СР Југославија, 15. децембар 1992.) је био српски и југословенски глумац. Потиче из уметничке породице, пошто му је и отац Борислав, играо у позоришту Дунавске бановине у Новом Саду, а потом био први, послератни, управник позоришта у Панчеву. Стојан је глумачку школу завршио у Новом Саду и са једва 17. година уписао Академију драмских уметности у Београду код професора Томислава Танхофера, Бојана Ступице и Виктора Старчића.

На трећој години глуми Аљошу у драми Максима Горког „На дну“ у Југословенском драмском позоришту. По завршетку Академије постаје редован члан Југословенског драмског позоришта. Најпре игра лирске улоге у класичном и савременом репертоару истичући се емотивношћу и смислом за креације трагичних ликова, као Ромео (са само 22 године) у „Ромеу и Јулији“ Вилијама Шекспира, Орест у „Ифигенији на Тауриди“ Јохана Волфганга Гетеа, Лујо Ласић у Дубровачкој трилогији Иве Војновића и др. Као драмски уметник раскошног талента и магичне сценске привлачности је дочекао да га девојке сачекују на изласку из позоришта. Био је Жерар Филип српског глумишта. Био је неприкосновен рецитатор нарочито поезије Милана Дединца, Душана Матића и Растка Петровића. У земунском насељу Алтина добио је и своју улицу. Године 1989. добио је Октобарску награду града Београда.

Поштовани корисници,

од понедељка 1. јуна поново ћете бити у могућности да се крећете по просторијама библиотеке, као и да користите читаонице - али уз одређене мере опреза:

- У читаоници за периодику за једним столом може седети само по један читалац (петоро њих истовремено) уз максимално задржавање од по 45 минута, како би и остали који желе имали своју прилику да читају новине и часописе.

- Поново почињу да раде и електронска читаоница и читаоница дечјег одељења, такође уз поштовање прописане дистанце али без временског ограничавања.

- Још увек је пожељно је да користите маске и рукавице и да се држите на одстојању од других корисника и запослених у библиотеци.

- Осим тога, још неко време неће вам бити дозвољено да сами узимате књиге са полица. Уколико желите да узмете неку књигу са полице - реците билиотекару, и он ће вам је дати.

Подсећамо вас да је летње радно време врњачке библиотеке радним данима и суботом од 7 до 20 часова.

Уколико желите само да вратите књиге и немате намеру позајмите друге, можете их убацити у КЊИГОМАТ у било које доба дана или ноћи.

Хвала вам на стрпљењу и разумевању! Радујемо се поновном виђењу.

Tags: