Најава догађаја

ПЕТАК, 27. МАЈ, ПОЧЕТАК У 18:00 ЧАСОВА

УЧЕСТВУЈУ: БРАНИСЛАВ СПАСОЈЕВИЋ - БАНЕ, ВОКАЛНИ СОЛИСТА И МУЗИЧАР И КРИСТИНА ВУЛЕТИЋ, ГЛУМИЦА

Издавачка кућа БИБЛИОФОНОТЕКА за свој мото има постулат који је у Врњачкој Бањи, лета 1987. године, изговорио и поставио протомајстор Богдан Богдановић, академик, архитекта, професор и писац, рекавши следеће: ,,Архитектура има своју литературу баш као што и литература има своју архитектуру, своју нечујну реч.” Тако ће убудуће у својим издањима БИБЛИОФОНОТЕКА посебно вредновати оно што је документарно, оно што је трајно, покушавајући да читаоцима бар на известан начин одгонетне тајну специфичне тежине постојања и стварања у различитим временима, правцима и жанровима. У том смислу, БИБЛИОФОНОТЕКА ће у својим издањима и едицијама објављивати прозу, поезију и публицистику али ће исто тако имати слуха и за документарну видео продукцију која у данашње време, овде и сада, све више добија на актуелности...

Збирка лирских записа ,,Опсесија” аутора Зорана Рајића је друга књига Издавачке куће БИБЛИОФОНОТЕКА. ,,Опсесија” је у себи сублимирала најаве и одјаве јутарњих, поподневних и ноћних програма које је аутор писао док је четврт века био радијски водитељ. Да, то је поезија виђена и постављена на сцену другачије од оне на коју смо навикли. Чак се у неким записима чини да је то поезија у и о поезији, па је као таква и документ о једном времену. Посебно су карактеристична стања кроз која је аутор пролазио између најаве и одјаве. Од трезвености и сурове реалности до опијености и лета испод радара. Од младалачких несташлука до бунтовника с разлогом. Од симфо-рока до панка и новог таласа. Од театра уживо и ефемерности стваралачких тренутака до блага сачуваних снимака и сећања. Од љубавника старе школе до модерног разбојника са стилом. Од моно до мелодраме. Једно је сигурно ови лирски записи никога неће оставити равнодушним. Тим пре што се и нама самима скоро све одвија и догађа између најаве и одјаве као у једном дану и даху, радио и тв емисији, програму компјутера и самом животу.

Тако тежак пртљаг аутор је за тај дуг пут спаковао у торбу поезије поигравајући се са (нео)надреализмом, дадаизмом, клокотризмом, слободним стихом, обгрљеном римом и, чини се највише, са самим собом. На неким од тих међужанровских граница и раскрсница, разоткривши од чега је створен, аутор је променио податке у својим путним исправама и заиста постао Мајстор Малих Форми, не само као псеудоним. Свако ће бар у неком од ових записа моћи да пронађе део себе јер у свакоме од нас постоје порозне нити као између Моцарта и Салијерија, доктора Џекила и мистер Хајда. Међутим, мало је ко од нас спреман да то призна себи, вешто кријући од свих других. Мајстор Малих Форми је то учинио јавно.

ОДЈАВА

(Уместо епитафа : Заблуда за лабуда):

Био сам лабуд.

Млад,

Јак,

Бео

И луд

И рибу сам ловиo

Мислећи сâм сам на језеру.

Био сам у заблуди.

Рибе су се и другим лабудовима показивале

И они су их ловили.

Сада сам

Бели јастук и душек

Од перја и паперја

Мек.

Не кликћем,

Не дајем од себе гласа.

Само шушкам,

Када ме пробуде уздаси

И када се на мене спусте

Од страсти задовољне

Жене пијаних аласа

Зоран Рајић

Несумњиво је да је привилегија живети у ери дигиталне револуције, користећи све благодати дигитализације, интернета и глобалне повезаности, која омогућава врло лак доступ информацијама, решава проблем физичке удаљености и потенцијално своди цео свет на ,,глобално село'. Умрежавање целог света је пројекат подржан од свих држава, великих корпорација, али и огромне већине становништва јер свима доноси велике бенефите, која се огледа у лакој доступности информација о појединцу, могућности завршавања послова електронским путем, свеобухвтном надгледању свих аспеката живота (саобраћај, криминал, безбедност...), али и у виду енормне зараде свих који су укључени у ову грану индустрије, као и бесконачна могућност забаве, па и живота у ,,виртуалном свету'. И све ове предности су условиле да цела планета незадрживо хрли ,,грлом у јагоде'', тј. несвесно (или свесно?) занемарује евидентне опасности које са собом носи ,,експлозија дигиталних технологија'' и процес дигитализације.

Са аспекта социјалне психологије (и психопатологије), проблем злоупотребе личних информација са потенцијалним губитком приватности је главни проблем данашњице, коме су посебно изложени млади (адолесценти) као највулнерабилнија популација. Непромишљено остављање података на различитим сајтовима представља огроман маневарски простор за манипулацију људима, уз потенцијалну могућност суптилног контролисања, али и других видова злупотребе, што аутор детаљно елаборише у овом приручнику, критички се фокусирајући на негативне аспекте ;;дигиталне ере .Термин дигитална деменција метафорички илуструје промене у личности до којих доводи некритичко кориштење компјутера и интернета, алудирајући на дисфункцију конгнитивног процеса И занемаривања логичког мишљења, посебно код младих. (Извод из рецензије Прим. др Ивице Младеновића, психијатар - породични психотерапеут, Начелник Клинике за болести зависности ,,Института за ментално здравље’’, Београд.)

Недељко Јовић психолог и писац из Београда аутор сам нове књиге,,МЛАДИ ПОД КОНТРОЛОМ ... ДИГИТАЛНА ДЕМЕНЦИЈА! ШТА ЧИНИТИ?’’. Када су нам млади под контролом велики интернет компанија које су персонализовали резултате претрага, то јест наша интересовања региструју се за време претраживања.Оне полако али сигурно стичу власт(контролу) над нама и обавијају нас такозваним филтерским мјехуром (који мења оно шта читамо и како размишљамо). То добровољно препуштање контроле информатчко технолошким механизмима и одрицање од самоодређења дугорочно производи стрес, који уз поремећај памћења, пажње и концентрације као и емоцијоналне и опште отупљености производе дигиталну деменцију. ШТА ЧИНИТИ? Успостављање самоконтроле код младих, а то се постиже уз помоћ правила и ограничења, то јест функционалних образаца понашања, а одговорност се преузима кроз бихејвиорални уговор.

У оквиру циклуса „Музика међу књигама“ посетиоцима Салона наше Библиотеке у среду 11. маја ће се представити врњачки састав Вис „Искре“. Они ће све присутне повести на носталгично музичко путовање у седамдесете године прошлог века уз репертоар који укључује неке од најлепших песама написаних на овим просторима. Стојке, Анкица, Паја, Дејан и Јокер ће вам са својим гостима извести песме Групе 220, Лутајућих Срца, Арсена Дедића, Другог Начина, С Времена На Време, Јадранке Стојаковић, Сунцокрета, Миладина Шобића... Улаз је бесплатан, а концерт почиње у 19 часова.

Ове, 2022. године навршава се стотину година од рођења, Врњчанина по рођењу, а грађанина света по делу, Миодрага Б. Протића (1922 - 2014). Уједно, ове године навршава се и тридесет година од изласка из штампе његове монументалне тротомне књиге Нојева Барка.

Народна библиотека „Др Душан Радић“ ове јубилеје обележава са две изложбе: потоњи изложбом „Нојева барка Миодрага Б. Протића“ у салону библиотеке, а онај први изложбом „Акварели Миодрага Б. Протића“, у галерији на спрату библиотеке ‒ обе у сарадњи са породицом Протић.

Изложбе су отворене за посетиоце од 9. маја до 9. јуна 2022. године

Добро дошли!

У Салону Народне библиотеке Др Душан Радић од 8. до 22. априла 2022. године биће уприличена изложба „Планета Филма Питера Богдановића“ аутора Срђана Чеперковића.

Посетиоци ће бити у прилици да погледају плакате Богдановићевих филмова који су рађени за америчку, јапанску, италијанску, шпанску, пољску, чешку и југословенску публику. Највредније књиге Питера Богдановића: „Разговори с Хичкоком“ и „Џон Форд“, као и значајне публикације које сведоче о његовом стваралаштву: „Енциклопедија филмских редитеља“ Томислава Гаврића, „1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш“ коју је уредио Стивен Џеј Шнејдер, „52 идеална филмска викенда“ Милутина Петровића, роман „Месец од хартије“ Џоа Дејвида Брауна из чувене БИГЗ-ове едиције „ФЕСТ-РОМАНИ“ по којем је Богдановић снимио култни филм. Ту су и филмски часопис „Филаж“ број 16-17 који садржи темат о Питеру Богдановићу као и Програм Југословенске кинотеке за фебруар 2022. године који је у знатној мери посвећен редитељу „Последње биоскопске представе“.

Свечано отварање изложбе заказано је у суботу 8. априлa у 13 часова.

Добро дошли!