Quod licet Iovi, non licet bovi, у преводу са латинског: Што је допуштено Јупитеру (тј. Зевсу) није допуштено волу. Не зна се тачно порекло ове изреке. Приписивана је Теренцију, али се код њега у том облику не налази. Биће да је настала у средњем веку, а слободно можемо рећи да она представља основни принцип политике НАТО-а, премда то нико јавно неће рећи. То је уједно и суштина тзв. „међународног права“. Ако као Јупитер имаш муњу небеску — удри вола.
Са друге стране, сматра се да она алудира на јелински мит о Зевсовој отмци Европе, када се он најпре претворио у вола на кога је Европа села, онда ју је однео на Крит, тамо се поново претворио у Зевса и — силовао је. Пророчки мит.
Шта нам он говори? Најпре, то да је Јупитер силеџија. Друго, да би постигао оно што је намерио, он се претвара. И треће, ако не успе претварањем, бије муњама са неба — јер то је Јупитерово главно оружје. Мрачна перспектива, ако си Европа, бирај: или да те силују или да те спржи муња небеска.
Тако је кад се остане на паганизму. Хришћанство је, међутим, на сцену извело још једног јунака — светог Георгија, великог оног налетника са Истока. Свети Георгије убија Аждаху. Претвори ли се Јупитер у Аждаху (а то му је право лице, на крају ће морати) све ће добити други исход.

Дејан Ј. Лучић