Новатијан († 258), презвитер римски, живео је у време када је император Деције Трајан покренуо силан и жесток (срећом краткотрајан) прогон хришћана, током кога су многи хришћани мученички пострадали не одрекавши се вере, док су се други одрицали, и тако чували голи живот. Ови последњи добили су назив „пали“.
Када се жестина прогона умањила, поставило се питање покајања „палих“, те је унутар Цркве настао спор између Новатијана, са једне, и Корнилија, будућег папе римског, и Кипријана Картагинског са друге стране око питања треба ли или не „пале“ поново примити у крило Цркве. Новатијан је био против тога, док су Корнилије и Кипријан имали много блажи став. На крају, Богу хвала, преовладало је Кипријаново гледиште.
Новатијан се, разочаран избором Корнилија за папу римског, прогласио за анти-папу и направио раскол у Цркви. Кипријан Картагински га је на крају изопштио из Цркве. Многи угледни хришћани онога времена, међутим, пошли су за „тврдим“ Новатијаном. Остали су запамћени као секта „новатијана“. Њихових заједницâ било је у Картагини, Александрији, Сирији, Малој Азији, Галији, Шпанији … Били су познати по строгости и чистоти живљења, и трајали све до седмог века.
Крајем четвртог и почетком петог века, дакле нешто више од сто година од настанка ове секте, новатијански епископ у Константинопољу био је гласовити Сисиније, савременик св. Јована Златоустог. Као и он био је надарен беседник и врло вешт у дијалозима. Црквени историчар Сократ, звани Схоластик, о њему вели: „Волео је сјај и великолепије, раскошно се одевао у беле хаљине и два пута дневно се купао у јавним купатилима. А када га је неко упитао зашто се он, епископ, два пута дневно купа у јавним купатилима, он је не трепнувши рекао: ‘Зато што трећи пут не стижем!’“
Тако је то. Да би се неко два пута дневно бањао, неки други морају мученички да страдају.