Аристотел је предлагао да суштину (прва из његове листе категорија) неке власти увек одмеравамо на основу укрштања две следеће категорије са поменуте листе: квантитета и квалитета. По квантитету власт може вршити (тј. доносити одлуке) један, неколицина или пак сви слободни грађани државе. По квалитету, постоје само два типа владавине. Један у коме власт доноси одлуке само у своју корист, и други у коме се одлуке доносе на опште добро.

Када се укрсте ова два критеријума добијамо укупно шест типова владавине. Ако влада један, па још само у своју корист, онда је то тиранија, ако влада на опште добро онда је то монархија. Ако имамо владу неколицине, и владају само у своју корист то је олигархија, а ако владају на опште добро, онда је то аристократија. И на крају, ако влада мноштво, па још сами у своју корист, онда је то демократија, а ако влада на опште добро онда је то политија. Та реч у грчком означава устав, а овде значи: на законима заснована владавина народа.

Модерни политички аналитичари не воле ову Аристотелову поделу. Једноставна је, груба и помало незгодна. У ком смислу? Па у том да се у нашем окружењу изменило, не зна се колико држава, облика владавине и партија на власти, а у суштини, није се мрднуло из олигархије.