Одељак својих предавања из Историје философије посвећен грчкој философији велики немачки философ Хегел започео је овим речима: „Када се помене Грчка, сваког образованог човека, а нарочито у Немачкој, обузима неко осећање као да је реч о његовој домовини“.

Чињеница да сваког образованог човека на помен Грчке обузима осећање као да је реч о његовој домовини Грцима је омогућила да развију туризам. Не осећају се, наиме, у Грчкој само образовани људи лепо, ништа мање од њих тако се тамо осећају и необразовани. То, међутим, да поменуто осећање обузима нарочито Немце, то им је донело многе проблеме. Као што видимо доноси им и данас, и доносиће све док са Немцима не рашчисте следеће: Грчка је домовина – Грцима, Немцима је домовина – Deutschland.

Но, не обузима то осећање Немце само на помен Грчке. Оно их обузме на помен сваке европске земље. На помен словенских нарочито. Уосталом, модерна Уједињена Европа је добрим делом и настала како би се удовољило том њиховом осећању.

Интересантно, на помен Србије – не баш. Ваљда зато што их је овде много изгинуло. Зато Србија неће постати чланица европске породице народа.

А кад би Англосаксонци имали философа ранга Хегела, па још и тако отвореног, он би свој одељак посвећен немачкој философији започео овако: „Када се помене Немачка, сваког образованог човека, а Англосаксонца нарочито, обузима неко осећање као да је реч о његовој домовини“.

Само, Англосаксонци никад не говоре оно што мисле.