Вести

Поштовани корисници, обавештавамо вас да ће због редовног пописа и ревизије библиотечке грађе, Народна библиотека "Др Душан Радић" бити затворена за кориснике у периоду од 17. до 21. маја 2019. год.

Први радни дан ће бити среда 22. 5. 2019. год.

Хвала вам на разумевању!

Душан Почек (Београд, Краљевина Југославија, 16. мај 1932. - Београд, Србија, 18. март 2014.) био је српски глумац, најпознатији по улози Јездимира Ускоковића у серији Бољи живот.

Познати глумац Душан Почек преминуо је 18. марта у Београду, у 82. години. Једна од улога по којој га публика памти је Јездимир Ускоковић у популарној серији ,,Бољи живот”. Али памтимо га и по онима које је играо у серијама и филмовима, шездесетих у ,,Путу око света”, ,,Боксери иду у рај”, седамдесетих ,,Љубав на сеоски начин”, ,,Салаш у малом риту”, ,,Више од игре”, осамдесетих ,,Врућ ветар”, ,,Kамионџије”…. И тако даље, и тако редом.

Одмах по завршетку Академије дошао је у Београдско драмско позориште чији је члан био до пензионисања. Упркос тузи коју смрт неминовно доноси, Душана Почека се, пре свега, сви сећају с ведрином. Мање је познато да је Почек студирао медицину. Био је пред сам крај тих студија, када је дошао на Академију. Цео живот је био посвећен и медицини. У позоришту су га звали ,,Докторе”. Збиља када год некоме није било добро увек се прво обраћао Почеку а он би испитивао какве су тегобе а затим констатовао о чему се ради уз опаску ,,Ма није то ништа...” или ,,Немој да се зезаш то може бити опасно, иди код лекара...” а испостављало се да је готово увек бивао у праву.

Након успешно реализоване збирке песама млађих врњачких песника „Између плиме и осеке“, а у циљу стимулисања квалитета, афирмације књижевности на подручју Врњачке Бање и у спомен на др Душана Радића, обновитеља српске реалистичке приповетке, Народна библиотека „Др Душан Радић“ упућује

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЧА ЗА

КЊИГУ ПРИПОВЕДАКА ВРЊАЧКИХ ПИСАЦА

Услови су следећи:

Аутори могу послати текст приповетке електронским путем у Word формату на следећу адресу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. са назнаком: "Учешће за књигу прича врњачких писаца".

Текст треба да садржи следеће елементе: име и презиме аутора, наслов рада (верзалом, центритан), кратку биобиблиографску белешку о себи и контакт (електронску адресу аутора).

 

Миодраг Перишић је рођен 31. јул 1948. године у Суботици, ФНР Југославија, а преминуо је 6. маја 2003. године у Отави, Канада. Дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Бавио се критиком песништва и писао политичко-културне огледе. Аутор је многобројних књижевних критика и есеја у књижевним листовима и часописима. Током осам година (од 1984) био је главни и одговорни уредник ,,Књижевних новина”, у време када су ,,Књижевне новине” нападане, идејно-политички осуђиване, суђене и забрањиване. Документарни видео приказ: Миодраг Перишић, интервју (21:30) је управо из тог периода и односи се на те догађаје. Због тога је ово прича и о ,,Књижевним новинама. Миодраг Перишић је један од оснивача Српског књижевног друштва и тринаест оснивача Демократске странке. У неколико мандата био је потпредседник Удружења књижевника Србије. Био је председник Српског ПЕН центра од 1988. до 1992. године и члан Међународног ПЕН-клуба. Поезија: Алхемичарски крокодил (1974); Књиге есеја: Анђео историје и дневни послови, Развалине идеолошког раја; Антологија: Приредио панораму новијег српског песништва Укус осамдесетих (1986); Награда: Милан Богдановић; Превођен на многе језике, од енглеског до хебрејског…

Жарко Петан је рођен 27. марта 1929. године у Љубљани. Преминуо је 2. маја 2014. године у Љубљани. Десет година живео је у Хрватској, углавном у Загребу. Од 1943. до краја другог светског рата, је живео са породицом у Трсту и онда се вратио у Марибор, где је завршио средњу школу. Његов отац био је власник познатог кафеа Асторија у Марибору. Режисер Јоже Погачник је 1989. године снимио филм о томе. Филм ,,Каварна Асторија“ је 1989. године добио другу награду за сценарио на ХIII Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Жарко Петан  је аутор сценарија за тај филм.

Његов стваралачки опус састоји се од више од 120 представа. Петан је режирaо у свим словеначким и многим страним позориштима, најчешће у Бечу, Хамбургу, Кракову и Трсту. Жарко Петан је урадио осамдесет радио игара, написао је 60 књига, двадесет позоришних текстова и телевизијских драма. Петан је познат и као писац сатиричних афоризама. Објавио је бројне књиге  афоризама, поезије и есеја. Његови радови преведени су на 30 језика. Своју прву књигу за децу, Бајке за Јасмину, посветио је својој ћерки.